Industrijsko zagađenje u Srbiji traje decenijama: Kakve posledice ima po građane?

Iako su propisi o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja usvojeni još 2004. godine, njihova primena u Srbiji ni posle dve decenije nije zaživela, pokazuje nova analiza organizacije RERI. Mirko Popović iz ove organizacije objašnjava za Eruonews Srbija da je analiza pokazala ozbiljan nedostatak temeljnog praćenja sprovođenja propisa.

"Mi smo uočili da postoji jedan sistemski problem i u kreiranju i sprovođenju propisa oblasti zaštite životne sredine, a to je da nedostaje analiza efekata primene propisa i da nedostaje monitoring, odnosno da se javne politike ne kreiraju na osnovu podataka", kaže on.

Naime, prema važećem zakonu, do 31. decembra 2024. godine oko 220 velikih zagađivača moralo je da pribavi integrisanu dozvolu. 

Međutim, Popović navodi da je tu obavezu ispunilo tek oko 60 kompanija. 

"Oko 60 je pribavilo, a oko 150 u ovom trenutku posluje nezakonito“, kaže on i dodaje da su u analizi predstavili razloge za ovakvo stanje.

Šta integrisana dozvola znači – i zašto je ključna?

Reč je o dozvoli koja treba da obezbedi da se pre početka rada postrojenja uspostave standardi zaštite životne sredine, uključujući emisije u vazduh, vodu i zemljište, kao i upravljanje otpadom.

"Integrisana dozvola podrazumeva da se pre nego što takvo postrojenje počne sa radom utvrde standardi zaštite životne sredine... Zato se to zove integrisana dozvola", kaže.

Međutim, ni među onima koji su dozvole pribavili, stanje nije uvek usklađeno sa zakonom. Popović kao primer navodi Kostolac B.

Euronews/Ljiljana Gradinac

"Ugrađeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova ne postiže tu efikasnost u otklanjanju sumpora koja je propisana dozvolama", kaže.

Problem se potom produbljuje zbog izostanka adekvatne kontrole. 

"Nema adekvatnog monitoringa, nema adekvatne sankcije i nema u krajnjem slučaju zabrane rada takvom postrojenju dok se ne uskladi sa standardima", kaže.

Propisi postoje, ali ih niko ne primenjuje

Popović kaže da bi čak i ovi propisi - da se primenjuju - značajno poboljšali stanje životne sredine. Posebno upozorava na industrijske otpadne vode. U javnosti je, smatra, nametnut narativ koji umanjuje ulogu najvećih zagađivača. 

"Vidljivo je da je narativ dirigovan, da zagađenje dolazi najviše od individualnih ložišta. Šta to znači? U prenesenom značenju odgovorni su građani. Ne. Odgovorni su oni koji najviše zagađuju i odgovorni su najbogatije kompanije", kaže.

Među najvećim zagađivačima koji posluju bez dozvole Popović navodi EPS i Ziđin.

"Meni je neshvatljivo da neko može da kaže da takve kompanije nemaju kapacitet da prikupe dokumentaciju... Oni imaju novac i zarađuju. Novac koji oni zarađuju, zarađuju na uštrb zdravlja građana", kaže.

Uloga države i inspekcije

Najdrastičniji primer, prema njegovim rečima, jeste postupanje Ministarstva zaštite životne sredine koje godinama ne okončava procese izdavanja dozvola.

"Postoje neke situacije u kojima se dozvole izdaju duže od deset godina... Recimo, EPS predaje zahtev za integrisanu dozvolu, ministarstvo utvrdi da dokumentacija nije potpuna... I onda u periodu tih deset godina niti EPS dopuni dokumentaciju, niti ministarstvo prekine postupak", kaže.

Takva situacija, dodaje, vodi prebacivanju odgovornosti i zaštiti zagađivača.

"Ako pitate zagađivača što nema integrisanu dozvolu, on kaže: "Pa ne znam, pitajte ministarstvo, ja sam predao sve". Ministarstvo preuzima zapravo odgovornost i štiti jednostavno zagađivača", kaže.

Popović smatra da je problem prisutan od početka usklađivanja sa pravnom tekovinom EU.

"Državna administracija je preuzela takav pristup stalno smatrajući da je njihov zadatak da zaštite privredu od visokih standarda", kaže on.

Kazne – simbolične i neefikasne

Dok u Evropskoj uniji nepoštovanje propisa može doneti milionske penale, u Srbiji su kazne zanemarljive.

"Jedna kompanija poput Ziđin Kopera dobije kaznu od 250.000 dinara, znači oko 2.000 evra, za poslovanje bez integrisane dozvole. Ja potpuno shvatam zašto se njima isplati da ne pribave dozvolu", navodi.

Inspekcija i pravosuđe se, kaže, umesto krivičnih postupaka opredeljuju za blaže prekršaje.

Euronews Srbija

"Sudovi će se opredeliti za prekršajni postupak ili privredni prestup umesto za krivično delo zagađivanje životne sredine. To neće učiniti nikada", navodi.

Šta treba hitno preduzeti?

Popović naglašava potrebu za uključivanjem stručne javnosti i izradom stvarno funkcionalnog zakona.

"Mora se ući u proces izrade zakona koji će biti inkluzivan... da ljudi sa dobrim idejama ponude rešenja", kaže.

Zagađenje, upozorava Popović, nije apstraktno već direktno narušava zdravlje i imovinu građana.

"Ono uništava naše zdravlje, naše zemljište... uništava imovinu i narušava prava", kaže.

Posebno ugrožene su zajednice poput Bora, Paraćina, Lazarevca i Obrenovca.

"Apsolutno bi promenilo stanje ako bi se primenjivali zakoni. To je van svake logike zdravog razuma koji je usmeren ka tome da sačuva život i zdravlje ljudi. Ta se paradigma mora promeniti", rekao je on.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.