Bura u Albaniji zbog turističkog megaprojekta: Spor oko investicije Trampove ćerke eskalira
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok albanske vlasti projekat predstavljaju kao razvojnu šansu vrednu milijarde evra, ekolozi upozoravaju da bi jedan od najvrednijih prirodnih rezervata na Jadranu mogao da plati visoku cenu. Planovi Ivanke Tramp i Džareda Kušnera za izgradnju luksuznog turističkog kompleksa na ostrvu Sazan izazvali su talas protesta, otvorili pitanje zaštite životne sredine i doveli Albaniju u potencijalni sukob sa evropskim ekološkim standardima. U središtu spora našla se delta reke Vjose, jedno od poslednjih očuvanih staništa divljeg sveta na Mediteranu.
Ako se ostvare planovi jedne milijarderske političke porodice, ostrvo u jednoj od najsiromašnijih evropskih država moglo bi da bude pretvoreno u luksuzni hotelski kompleks, koji bi zahvatio delove prirodnog rezervata bogatog divljim životinjskim vrstama. Iako javna rasprava o projektu nije održana, postoje naznake da ideja ide ka realizaciji.
Albaniju već skoro dve nedelje potresaju protesti nakon što su ograde i teška mehanizacija dopremljene na osetljivo močvarno područje, gde su započeti pripremni radovi za turistički projekat Ivanke Tramp i njenog supruga Džareda Kušnera.
Nezadovoljstvo građana zbog korupcije u vlasti, kao i međunarodno interesovanje za poslovne poduhvate porodice američkog predsednika, dodatno su podstakli proteste. Ipak, u središtu sukoba nalazi se pitanje koje se danas postavlja širom Evrope – kako pomiriti zaštitu prirode sa ekonomskim razvojem i turističkim investicijama.
"Status ovog područja kao utočišta za divlje životinje verovatno se zaboravlja usred cele priče, ali upravo je to izazvalo najveći bes javnosti. Ako želite da vidite Mediteran onakav kakav je nekada bio, pre nego što ga je turizam promenio, ovo je jedno od poslednjih, ako ne i poslednje mesto gde to još možete da pronađete", rekao je Aleksander Trajče, izvršni direktor organizacije PPNEA, najveće albanske organizacije za zaštitu prirode.
Olsi Shehu / AFP / Profimedia
Močvare, peščane dine, lagune i slana jezera prostiru se duž dinamične delte reke Vjose, koja je 2023. godine proglašena prvim nacionalnim parkom divlje reke u Evropi. Ovo područje nalazi se na važnom migratornom koridoru za ptice i tokom zime pruža utočište za oko 12 odsto svih močvarnih ptica koje prezimljavaju u Albaniji.
Ovde žive i vidre, glavate morske kornjače, dobri dupini i albanske vodene žabe, dok jata flamingosa svojim jarko ružičastim perjem daju poseban pečat plitkim plavim lagunama. Neobjavljeni podaci o zaštiti prirode, koje je Gardijan dobio na uvid, pokazuju da se čak 279 od ukupno 2.529 registrovanih vrsta u ovoj delti nalazi na međunarodnim listama ugroženih vrsta.
Povezane vesti
"Ovo su izuzetno važna staništa. Nije važno ko stoji iza projekta. Važno je kakav pritisak on vrši na zaštićeno područje", rekao je Aleko Miho, biolog sa Univerziteta u Tirani, koji sa studentima svake godine prati stanje u tom regionu.
Mašine su već primećene u zaštićenom području Piše Poro–Narta, koje se nalazi unutar zaštićenog pejzaža Vjosa–Narta, ali za sada nije poznato koliki deo ekosistema bi mogao da bude zahvaćen planiranom izgradnjom.
Projekat još nije dobio građevinsku dozvolu niti je sprovedena procena uticaja na životnu sredinu. Albanska vlada, koja podržava investiciju, tvrdi da se aktuelni radovi odnose isključivo na tehnička istraživanja i merenja u životnoj sredini, a ne na početak gradnje.
STRINGER / AFP / Profimedia
"U međuvremenu, buldožeri napreduju. Uništavaju dine, probijaju nove puteve. Čitavo područje je ograđeno. Situacija zaista podseća na Divlji zapad", rekao je Trajče.
Albanija spada među najsiromašnije zemlje Evrope, ali raspolaže nekim od najočuvanijih prirodnih predela na kontinentu. Upravo ta kombinacija privlači sve više turista koji traže povoljan odmor – samo tokom 2025. godine Albaniju je posetilo rekordnih 12 miliona turista.
Pored masovnog turizma, zemlja sve više privlači i bogate investitore. Ivanka Tramp je u maju izjavila da je bila "potpuno opčinjena" kada je doplivala do ostrva Sazan i bosonoga se popela do njegovog vrha.
EPA/YOAN VALAT
"Za mene ovo nije samo posao, uprkos njegovoj veličini", rekla je ona u podkastu Dejvida Senre, govoreći o planovima da se područje pretvori u veliki turistički kompleks, te je dodala:
Povezane vesti
"Ovo doživljavam više kao izazov nego kao biznis. To je svojevrsna kulminacija mog iskustva u nekretninama, svih putovanja koja sam imala i promišljanja o tome kako želim da živim, kako mislim da ljudi danas sve više žele da žive i pokušaj da izgradim nešto što predstavlja opipljivu manifestaciju te ideje“, poručila je Ivanka Tramp.
Mnogi, međutim, strahuju da je snažan fokus Albanije na razvoj turizma doveo do toga da zaštita prirode bude potisnuta u drugi plan.
Vlada je još 2022. godine promenila granice zaštićenog područja kako bi omogućila izgradnju aerodroma u Valoni. Iako se očekivalo da prvi komercijalni let bude realizovan ovog meseca, aerodrom i dalje čeka potrebnu dozvolu za rad. Godinu dana kasnije, 2024, Albanija je dodatno ublažila propise o zaštiti prirode, omogućivši izgradnju hotela sa pet zvezdica čak i unutar zaštićenih područja.
Povezane vesti
Istovremeno, zemlja se nalazi pod pritiskom da uskladi i pooštri ekološke standarde kako bi ispunila uslove za članstvo u Evropskoj uniji, kojem teži do 2030. godine.
Evropska komisija je u utorak upozorila Albaniju da se uzdrži od poteza koji bi mogli da ugroze njen evropski put i pozvala vlasti da "bez odlaganja" usklade svoje postupke sa propisima o zaštiti životne sredine. Istog dana, 96 organizacija civilnog društva uputilo je pismo albanskom parlamentu sa zahtevom da se ukine izmena Zakona o zaštiti životne sredine iz 2024. godine, upozoravajući da bi ona mogla da ugrozi napredak zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Rama: Ne odustaje se od projekta
U intervjuu za Rojters albanski premijer Edi Rama rekao je da će njegova zemlja nastaviti sa izgradnjom luksuznog hotela na udaljenom delu albanske obale koji su planirali Kušner i Trampova ćerka Ivanka Tramp uprkos protestima zbog negativnog uticaja tog projekta na životnu sredinu.
Tanjug/AP/Mauro Scrobogna/LaPresse
Rama je rekao da bi delovi odmarališta mogli biti dostupni za javnost do kraja decenije.
"Kažem vam, biće to prelep projekat i mi ćemo ga uraditi i bićemo ponosni što doprinosimo Evropi. Izabran sam da bih ove stvari ostvario. Nisam izabran da me vode ljudi koji imaju drugačiju ideju o tome kako da razviju zemlju", rekao je Rama.
Rama je rekao da projekti vrede zajedno do pet milijardi evra, kao i da je "to veliki san", a da su "veliki snovi uvek bili predmet kontroverzi". Dodao je i da procena uticaja na životnu sredinu još nije urađena i da će biti rađena paralelno sa radovima.
"Veoma smo ponosni na ono što smo uradili za divlje životinje u Albaniji. Evropska komisija nema razloga da sumnja u našu čvrstu volju da zaštitimo sve što mora biti zaštićeno, kada su u pitanju divljač i priroda", rekao je Rama.
Kušnerova investiciona firma "Affinity partners" uključena je u projekat izgradnje luksuznog odmarališta vredan 1,4 milijarde evra, u blizini zaštićenog područja Vjosa-Narta, i još jedan na obližnjem ostrvu Sazan.
AP/Evan Vucci
Kompanija Sazan Real Estate Development LLC, koja razvija projekat, saopštila je da poštuje sve tekuće javne i institucionalne procedure.
Predsednik kompanije Ašer Abehsera izjavio je da je fokus investitora na odgovornom upravljanju prostorom, unapređenju životne sredine, otvaranju novih radnih mesta i stvaranju dugoročne vrednosti za lokalne zajednice.
Kompanija Arup, međunarodna inženjerska firma koja je učestvovala kao konsultant na projektu, navela je da je njen angažman bio ograničen na pružanje "tehničkih saveta u početnoj fazi izrade master plana". Iz Arupa su dodali da su svoj posao završili prošle godine i da više nisu uključeni u projekat.
Komentari (0)