"Kratkoročni interesi sa dugoročnim posledicama": Veljković o zahtevu za povratak zabranjenih pesticida u Francuskoj

Zahtevi francuskih farmera da se određeni pesticidi vrate na listu dozvoljenih izazvali su polemike širom Evrope, a profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Dušan Veljković za Euronews Srbija ističe da se radi o kratkoročnim interesima koji mogu imati dugoročne posledice – kako po zdravlje ljudi, tako i po životnu sredinu.

"To je potpuno normalno. Alternative su skuplje, komplikovanije za korišćenje i nisu uvek klasični pesticidi. Farmeri vide manji prihod i traže povratak starih pesticida, ali ironično – dugoročno će upravo oni pretrpeti najveću štetu", rekao je Veljković u emisiji Euronews Večer.

Profesor objašnjava da su neonikotinski pesticidi, koji su trenutno u centru pažnje, veoma efikasni – toliko da uništavaju i korisne insekte, poput pčela.

"Ako ubijemo pčele, nema oprašivanja. Ako nema oprašivanja, smanjuju se prinosi. Farmeri će to u nekom trenutku i sami shvatiti", upozorava Veljković.

Francuska je, prema njegovim rečima, jedan od najvećih korisnika pesticida u Evropi, sa oko 20–23% ukupne upotrebe, ali situacija nije mnogo bolja ni u drugim zemljama. 

"Španija je verovatno i gora, dok Nemačka ima nešto oštrije propise. Ipak, svuda se vode iste polemike".

Kada je reč o Srbiji, Veljković ocenjuje da je problem ozbiljan, uprkos formalno usklađenim propisima sa evropskim standardima.

"Mi nemamo dovoljno inspektora, ni dovoljno obučene poljoprivrednike. Životna sredina kod nas nije u fokusu, i to se vidi. Svako malo nam se voće ili povrće vrati sa granice zbog prekomerne upotrebe pesticida – pa čak i onih koji su i kod nas zabranjeni", naglašava on.

Tanjug/AP/Pascal Bastien

Profesor Veljković predlaže nekoliko konkretnih koraka:

Obuka poljoprivrednika – „Formalno postoji, ali u praksi očigledno ne funkcioniše.“

Pooštravanje uvoznih kontrola – naročito u prelaznim periodima kada se neka supstanca zabrani u EU, ali još ne i u Srbiji.

Brža zakonodavna reakcija – kako bi se izbeglo da Srbija postane odlagalište za supstance zabranjene na Zapadu.

"Ako sve ove korake ispoštujemo, ako se striktno poštuje karenca – period od tretiranja do berbe – neće dolaziti do problema. Nikome nije cilj da mu se roba vrati sa granice", naglašava profesor.

"Organsko" ne znači uvek bezbedno

Upotreba nedozvoljenih pesticida ima direktan uticaj na zdravlje građana.

"Uticaji idu od kancerogenosti, preko oštećenja ploda kod trudnica, do akutnih trovanja. Svaki pesticid je opasan na svoj način – neki su neurotoksini, neki mutageni, neki kancerogeni. Ništa od toga nije dobro", poručuje Veljković.

Na kraju, profesor upozorava da čak i proizvodi označeni kao "organski" mogu sadržati pesticide – jer je upotreba određenih sredstava dozvoljena i u toj vrsti proizvodnje.

"Nadam se da se proizvođači ne igraju sa oznakom 'organsko'. To može biti izuzetno opasno, kako po potrošače, tako i po tržište u celini", zaključuje profesor Dušan Veljković.