Stanford lista prepoznala rad srpskog tima: Profesor Filipović među dva odsto najuticajnijih naučnika sveta
Komentari14/10/2025
-15:18
Profesor dr Nenad Filipović, redovni profesor Univerziteta u Kragujevcu i bivši rektor te ustanove, četvrti put se našao na prestižnoj Stanford listi najuticajnijih svetskih naučnika i to u društvu dva odsto najcitiranijih istraživača iz svih oblasti nauke. Ova potvrda naučne izvrsnosti dolazi kao rezultat dugogodišnjeg rada na preseku inženjerstva, medicine i računarskih nauka - oblasti koja danas čini okosnicu savremene biomedicine.
“Lista se formira svake godine na osnovu broja radova, autorstava, kvaliteta publikacija, knjiga, monografija… Zaista je prestižna jer obuhvata sve oblasti nauke zajedno. Dakle, sve oblasti su zajedno pomešane i ako govorimo o dva odsto,to znači 200.000 istraživača od ukupno 10 miliona. 10 miliona koliko ih ima na svetu, znači u 200.000”, objašnjava Filipović u razgovoru za Euronews Srbija.
Na listi se, kako kaže, ne nalazi sam - oko 60 srpskih naučnika takođe se našlo među najuticajnijima, što potvrđuje snagu i kapacitet domaće naučne zajednice.
“Iza svakog uspešnog naučnika stoji tim. Ja imam sreću da radim sa mladim, izuzetno talentovanim ljudima. Nadam se da će i oni uskoro biti deo ovakvih lista, jer to znači da radimo prave stvari”, kaže.
Kada inženjerija pomaže zdravlju
Profesor Filipović se godinama bavi razvojem softverskih i inženjerskih rešenja u službi medicine - od prediktivnih modela do dijagnostičkih alata. Karijeru je delom gradio i na Harvardu, gde je deset godina radio u oblasti bioinženjeringa.
“Ljudsko telo jeste mašina - srce pumpa, zglobovi se kreću, krv protiče kroz sudove. Naravno, daleko je složenije od bilo kog mehaničkog sistema, ali ta sličnost omogućava da koristimo znanje iz inženjerstva kako bismo bolje razumeli i lečili ljudsko telo”, objašnjava Filipović.
Euronews Srbija
Jedan od projekata njegovog tima je softver koji omogućava neinvazivno donošenje odluke o ugradnji stenta kod pacijenata sa kardiovaskularnim problemima.
Povezane vesti
“Danas se pacijent šalje na angiografiju, gde mu se uvode žice kako bi se merio pad pritiska u krvnim sudovima. Mi nudimo alternativu - samo na osnovu medicinskih snimaka, bez ikakvih invazivnih procedura, dobijamo istu informaciju. To je brže, jeftinije i bezbednije za pacijenta”, rekao je on.
Kardiovaskularne bolesti su, podseća, i dalje vodeći uzrok smrtnosti u Evropi i Srbiji, te su ovakva rešenja od izuzetne važnosti za rano otkrivanje i efikasno lečenje.
Mladi moraju da vide svet, ali i da se vrate
Kao neko ko je godinama živeo i radio u inostranstvu, profesor Filipović posebno ističe važnost internacionalnog iskustva, ali i povratka u domovinu.
“Mladima savetujem da obavezno odu van zemlje, da vide kako funkcioniše nauka tamo. Da vide da nije sve sjajno kako mislimo na počektu. I da se vrate. Često se čini da je tamo sve idealno - nije. I tek kada uporedite, možete da razumete gde ste i šta želite”, rekao je.
On navodi da se u Srbiji, poslednjih godina, uslovi za bavljenje naukom značajno poboljšavaju.
“Imamo Ministarstvo za nauku i inovacije, imamo Fond za nauku, različite programe za finansiranje mladih istraživača. Nauka nije posao za bogaćenje, ali jeste poziv u kome danas u Srbiji možete pristojno da živite i radite ono što volite”, kaže on.
Na pitanje šta je najvažnije za ulazak u svet nauke, Filipović ističe da je to ljubav prema znanju.
Povezane vesti
“Nauka je opsesija i ljubav, jer ako ne volite to što radite, onda u njoj nemate šta da tražite. Kao i u svakom poslu, morate biti posvećeni. Ali kada jeste - onda stvarate nešto što ima dugoročni uticaj”, rekao je.
Kako kaže, budućnost nauke je upravo u povezivanju - medicine, tehnike, računarstva, ali i ljudskih vrednosti.
“Naša snaga nije samo u znanju, već i u sposobnosti da to znanje stavimo u službu čoveka”, rekao je on.
Povezane vesti
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)