"Radno vreme od 8 sati prestaje da bude realnost": Stručnjaci za Euronews Srbija o skraćenju radne nedelje u Srbiji
Komentari
07/06/2026
-20:40
U pojedinim zemljama Evrope, kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Portugal, Island, Švedska, Francuska, Španija i Poljska postoji trend da se skrati vreme boravka na poslu. Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, poslednji su podaci Evrostata. S obzirom na navedeno, stručnjaci za Euronews Srbija objašnjavaju da li bi i u našoj zemlji trebalo da se skrati radno vreme, a da zarada ostane ista i kako bi to uticalo na zaposlene, poslodavce i ekonomiju.
Doktor ekonomskih nauka iz Sindikata Radnika Srbije Goran Pećanac je za naš portal naveo da je skraćenje radnog vremena već dugo tema među poslodavcima i zaposlenima. Ukazao je da su mnoge zemlje otišle korak dalje i smanjile radnu nedelju na četiri radna dana.
"Time su povećale produktivnost, smanjile bolovanja i odsustvo sa posla, smanjile nivoa stresa kod zaposlenih. Kompanije koje nude kraće radno vreme su mnogo konkurentnije na tržištu i lakše dolaze do novih zaposlenih", kazao je.
Ocenio je da bi skraćenje radnog vremena u Srbiji sigurno dovelo do veće produktivnosti i boljih rezultata rada. Dodao je da je to dokazano u praksi.
Napomenuo bi da bi zaposlenima ovakav korak veoma značio jer bi ostatak vremena mogli da posvete porodičnim, kulturnim, obrazovnim, verskim i svim drugim sferama života.
"Time se direktno povećava ravnoteža i smanjuje stres između posla i privatnog života", zaključio je za Euronews Srbija Goran Pećanac.
Pitanje skraćenja radnog vremena uz zadržavanje iste zarade u pojedinim zemljama EU još uvek se nalazi u fazi pilot-projekata i eksperimenata, bez jedinstvenog evropskog standarda ili opšte primene, objasnili su iz Unije poslodavaca Srbije.
Povezane vesti
"Sa stanovišta poslodavaca u Srbiji, ovakva rešenja ne mogu da se posmatraju izolovano od produktivnosti, strukture privrede i ukupne ekonomske održivosti poslovanja. U ovom trenutku smatramo da bi bilo prerano da se uvede generalno skraćenje radnog vremena uz zadržavanje zarada, bez detaljnih sektorskih analiza i pouzdanih domaćih empirijskih istraživanja", izjavili su.
Bez rasta produktivnosti i strukturnih promena privrede, teško je da se očekuje da bi skraćenje radnog vremena uz zadržavanje zarada bilo održivo rešenje na nivou celokupne ekonomije, mišljenje je Unije poslodavaca Srbije.
Objasnili su i da li bi sa skraćenjem porasla produktivnost zaposlenih navodeći da ono teoretski može do dovede do veće fokusiranosti, bolje organizacije rada i većeg zadovoljstva zaposlenih. Prema njihovim rečima, to može pozitivno da utiče na produktivnost.
Sirinarth Mekvorawuth / imageBROKER / Profimedia
"Međutim, to nije univerzalno pravilo i zavisi od delatnosti, nivoa automatizacije, organizacije procesa i prirode posla. U sektorima koji zahtevaju kontinuirani rad ili su deo složenih lanaca snabdevanja, efekti mogu biti neutralni ili čak negativni ukoliko se organizacija rada ne prilagodi", istakli su.
Iz Unije poslodavaca Srbije su za Euronews Srbija zaključili da kraće radno vreme zaposlenima može da doprinese boljem balansu između privatnog i poslovnog života, većem zadovoljstvu i kvalitetu života, što je nesumnjivo važan društveni i socijalni cilj. S druge strane, takva promena za poslodavce može da utiče na rast troškova poslovanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko M. Mijušković objasnio je za Euronews Srbija da je sa ekonomske strane u našoj zemlji teoretski moguće da se skrati radno vreme, a da zarada ostane ista.
Napomenuo je da je to teoretski ostvarivo, ali pod određenim uslovima.
Povezane vesti
"Da bi zaposleni radili manje, a primali istu platu, produktivnost mora da raste brže od troškova rada. Drugim rečima, radnik za šest ili sedam sati mora da proizvede približno istu vrednost kao ranije za osam sati", rekao je.
Dodao je da bi efekti zavisili od sektora. U delatnostima zasnovanim na znanju skraćenje bi moglo da dovede do većeg zadovoljstva zaposlenih, manjeg sagorevanja na poslu i bolje produktivnosti.
Međutim, u industrijama koje zahtevaju kontinuirani rad skraćenje bi moglo da poveća troškove poslodavaca jer bi bilo potrebno angažovati dodatne radnike ili organizovati više smena. Ukazao je da ne postoji univerzalno rešenje koje bi jednako odgovaralo celoj privredi.
Napomenuo je da ključ ekonomskog razvoja nije broj sati provedenih na poslu, već vrednost koja se stvara tokom tih sati. Najrazvijenije evropske zemlje uglavnom imaju kraće radno vreme od zemalja u razvoju, ali ostvaruju znatno veću produktivnost po zaposlenom.
Euronews Srbija
"Ukoliko bi Srbija uspela da poveća produktivnost kroz digitalizaciju, automatizaciju, bolju organizaciju rada i obrazovanje zaposlenih, skraćivanje radnog vremena ne bi moralo da ugrozi privredni rast", zaključio je za Euronews Srbija Veljko M. Mijušković.
Radno vreme od osam sati prestaje da bude realnost
Radno vreme od osam sati, tokom kog ljudi moraju da održe apsolutnu produktivnost prestaje da bude realnost i ljudi počinju da ga doživljavaju kao pritisak i namet, istakla je za naš portal psihološkinja Radmila Vulić Bojović.
"Daleko bi veća produktivnost bila ukoliko bi radno vreme bilo kraće, a zaposleni bili u prilici da koriste ostatak dana za neke druge aktivnosti i odmor", rekla je.
Dodala je da zaposleni zbog osmočasovnog radnog vremena najčešće zapostavljaju porodice.
"Kao porodični terapeut sam godinama svedok da porodice sve manje vremena provode zajedno. Deca su sve više usmerena na sebe ili na aktivnosti mimo porodice. To na duže staze utiče na to da su članovi porodice sve manje bliski i upućeni jedni na druge", zaključila je Radmila Vulić Bojović.
Psihološkinja Milica Jeremić je za Euronews Srbija napomenula da su zaposleni produktivni između četiri i pet sati. Nakon toga pada koncentracija i motivacija i prisutnije su greške. Istakla je da se manje efikasno odlučuje tokom rada od osam sati.
"Posledica rada od osam sati često bude da organizam stresogeno odgovori kroz pojačanu anksioznost jer je organizam stalno u stanju napetosti, strepi i iščekuje. Takođe, to može da dovede i do depresije", objasnila je.
Unsplash
Ocenila je da to obično dovede do toga da zaposleni počnu da gube kontrolu nad sopstvenim životom.
"To dovodi do pada motivacije na poslu i do određene glume jer posle četiri, pet sati rada je suština da se ispoštuje radno vreme, a ne da se obavi posao. Usled toga se razvija osećaj uzaludnosti i apatije", kazala je.
Ukazala je da navedeno dovodi do toga da zaposlenom ispaštaju oni segmenti života koji zahtevaju mentalni napor ili emocionalno investiranje.
"Zaposleni budu kod kuće sa svojom porodicom, ali nemaju kapacitete za duboke razgovore i emocionalno povezivanje. Osećaju se emotivno otupelo i razgovori se svode na čistu logistiku. Takođe, gube se i socijalni kontakti", zaključila je razgovor za Euronews Srbija Milica Jeremić.
Najnovija zemlja koja je testirala pilot-projekat skraćenja radnog vremena je Poljska, brzo rastuća ekonomija koja se istovremeno suočava i sa problemom sagorevanja na poslu (burnout).
Projekat je pokrenut u leto 2025. godine koji ima za cilj da smanji radnu nedelju sa 39 na 35 sati, bez smanjenja plata.
Zaposleni mogu da izaberu jednu od tri opcije: da rade šest sati dnevno, da imaju produženi vikend od tri dana ili da dobiju dodatne dane godišnjeg odmora.
Komentari (0)