Mobing može ozbiljno da naruši zdravlje: Kako ga prepoznati i dokazati
Komentari
31/05/2026
-10:24
Dugotrajno izlaganje mobingu na radnom mestu, odnosno zlostavljanju, može ozbiljno da naruši zdravlje, izazivajući psihičke, telesne i poremećaje ponašanja, upozoravaju stručnjaci. Depresija, anksioznost, hronični umor i poremećaji spavanja samo su neki od simptoma koji se javljaju kod žrtava, dok istraživanja pokazuju da mobing može indirektno doprineti i suicidima, navodi se na sajtu mobing.rs.
Stručnjaci ističu da se posledice ne javljaju iznenada, već se razvijaju postepeno, kroz kontinuirani psihološki pritisak na radnom mestu. Upravo zato, žrtve mobinga često u početku ne povezuju svoje zdravstvene tegobe sa okruženjem u kojem rade, već simptome pripisuju stresu ili ličnim problemima.
Poremećaji koje mobing može da izazove svrstavaju se u tri grupe: telesni, psihički i poremećaji ponašanja.
Što se tiče telesnih poremećaja javljaju se: hronični umor, smetnje sa varenjem, povećana ili smanjena telesna težina, različiti bolni sindromi i smanjen imunitet. Kada je reč o psihičkim poremećajima javljaju se: depresivnost, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, anksioznost, suicidalno ponašanje, gubitak motivacije i entuzijazma, poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana potreba za alkoholom, sedativima i cigaretama.
Poremećaji ponašanja se ogledaju u gubitku koncentracije, zaboravnosti, grubosti i porodičnim problemima.
Šta je mobing na poslu?
Zbog ozbiljnih posledica koje može da izazove, mobing, odnosno zlostavljanje, je u Srbiji regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Mobingom se prema Zakonu smatra: "Svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor."
Povezane vesti
Mobing se, prema mestu nastanka, načinu sprovođenja i motivima, deli na horizontalni i vertikalni. Horizontalni mobing javlja se među zaposlenima koji se nalaze na istom hijerarhijskom nivou. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu dovesti do toga da grupa radnika izdvoji jednog kolegu kao metu, verujući da bi njegovo uklanjanje moglo doneti napredak ostalima.
Vertikalni mobing odnosi se na situacije u kojima nadređeni zlostavlja podređenog radnika, zatim na slučajeve kada nadređeni sistematski zlostavlja više zaposlenih kako bi uništio celu grupu, ali i kada grupa podređenih vrši pritisak na jednog pretpostavljenog.
Mobing može imati i više podvrsta. Strateški mobing povezuje se sa planovima uprave za smanjenje broja zaposlenih, pri čemu se radnici kroz stalne kritike, ponižavanja i kažnjavanja dovode do toga da sami napuste posao.
boss shouts at the worker in the office
Afektivni ili emotivni mobing odvija se na ličnom nivou, najčešće zbog straha od gubitka posla, zavisti ili zlobe, kada pojedinci spletkama i podmetanjima prikrivaju sopstvenu nesposobnost.
Poseban oblik predstavlja i serijski mobing, u kojem jedna osoba sistematski zlostavlja jednog po jednog zaposlenog. Posledica takvog ponašanja može biti i sekundarni mobing, odnosno psihičko stanje ostalih zaposlenih koji bezuspešno pokušavaju da se izbore sa takvom situacijom.
Kako dokazati mobing na poslu?
Mobing na poslu je vrlo prisutan, a brojni zaposleni ne znaju na koji način se on dokazuje.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja - zaposleni je dužan da učini verovatnim da je zlostavljanje izvršeno, nakon čega teret dokazivanja prelazi na poslodavca, koji mora da dokaže da do zlostavljanja nije došlo ili da je njegovo postupanje bilo opravdano, navodi se na sajtu advokatske kancelarije Inđin.
Povezane vesti
To znači da zaposleni ne mora da "dokaže van svake sumnje" da je mobing postojao - dovoljno je da prikupi dokaze koji čine verovatnim da je bio izložen zlostavljanju. Ipak, što su dokazi jači i brojniji, to su veći izgledi za uspeh u postupku.
Među najvažnijim dokazima su pisani tragovi, poput mejlova, SMS poruka, "Viber" i "WhatsApp" komunikacije, internih dopisa, negativnih evaluacija rada i prijava koje je zaposleni slao zbog zlostavljanja. Preporuka je da se kopije takvih dokaza čuvaju van radnog mesta.
Važnu ulogu mogu da imaju i svedoci, posebno kolege koje su prisustvovale incidentima, bivši zaposleni, članovi sindikata i predstavnici zaposlenih.
Medicinska dokumentacija može da potvrdi posledice mobinga, poput stresa, anksioznosti, depresije i drugih psihosomatskih tegoba, dok vođenje dnevnika mobinga može da pomogne u prikazivanju kontinuiteta zlostavljanja.
Kada je reč o audio i video snimcima, u praksi kao dokaz može da se koristi snimak razgovora u kojem zaposleni učestvuje, dok neovlašćeno snimanje drugih osoba može da predstavlja krivično delo. Kao dokaz može da posluži i video nadzor na radnom mestu, ukoliko ga je instalirao poslodavac.
Komentari (0)