Nekada "Mont Everest nauke", ali da li je Nobelova nagrada i danas zaista relevantna?
Komentari
07/10/2025
-18:42
Svake godine u oktobru, nekolicinu naučnika iz sna probudi telefonski poziv u kojem saznaju da su osvojili Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, fiziku ili hemiju.
Zatečeni i pospani, navuku košulju preko pidžame, uključe se u video poziv sa Stokholmom i pokušavaju da objasne istraživanje koje je trajalo čitav život — i to u samo nekoliko minuta, pred medijima iz celog sveta.
Novinari zatim očajnički pokušavaju da razumeju šta su to "kvantne tačke" ili "ukršteni fotoni", napišu svoje izveštaje, pa s olakšanjem odahnu jer je sve gotovo — bar do sledeće godine. Već naredne nedelje, svi zaborave — još jedan bljesak u beskrajnom ciklusu vesti.
Budimo iskreni, koga zaista zanimaju Nobelove nagrade? Da li su ove nagrade, koje su prvi put dodeljene 1901. godine uz svu tu otmenu pompu i ceremoniju, još uvek relevantne danas?
Nobelove nagrade svakako pomažu u popularizaciji naučnih otkrića, piše Dojče vele (DW). Ali da li istovremeno daju pogrešnu sliku o tome kako se do otkrića dolazi? Da li su previše pristrasne, favorizujući nauku iz SAD, Evrope i – muškarce?
Plemenita ideja iza Nobelove nagrade
Nobelove nagrade potiču iz testamenta jednog naučnika kojeg je mučila krivica — Alfreda Nobela, pronalazača dinamita.
Nobelov cilj bio je da nagradi izuzetna naučna dostignuća onih "koji su tokom prethodne godine najviše doprineli čovečanstvu".
Tanjug/AP/Henrik Montgomery/TT News Agency
Povezane vesti
Nobelove nagrade predstavljaju značajne prekretnice u naučnom napretku. One prepoznaju zasluge za to što su milioni ljudi zaštićeni od teških infekcija kovida 19 zahvaljujući brzom razvoju vakcina, za izum energetski efikasnih LED svetala, kao i za tehnologije za uređivanje gena koje su omogućile lečenje bolesti koje su ranije bile neizlečive.
"Bez sumnje, one su Mont Everest nauke. Nobelove nagrade predstavljaju vrhunac naučnih otkrića i vezujemo za njih snažne emocije", rekao je Radžib Dasgupta, lekar i profesor javnog zdravlja iz Nju Delhija, Indija.
Ako ništa drugo, ove nagrade nas podsećaju koliko imamo sreće što živimo u dobu novih naučnih otkrića — nakon DNK, nakon vakcina, nakon teorija Velikog praska i subatomskih čestica.
Da li Nobelove nagrade zaista inspirišu ljude na bavljenje naukom?
Nobelove nagrade svakako predstavljaju koristan način da se pobudi interesovanje javnosti za nauku, naročito kada dobiju prostor u masovnim medijima.
Obim medijskog izveštavanja o Nobelovim nagradama razlikuje se od zemlje do zemlje, ali, kako kaže Radžib Dasgupta, indijski mediji ih pomno prate — i to detaljno, ne samo kao vest dana.
"Interesovanje potiče iz obrazovne usmerenosti ka STEM predmetima u Indiji, naročito među srednjom klasom", rekao je Dasgupta za DW, misleći na nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku.
Učenje o Nobelovim nagradama ugrađeno je u školski kurikulum u Indiji kako bi se podstaklo interesovanje za nauku — kao što je slučaj i u mnogim drugim zemljama.
Povezane vesti
Lili Grin, profesorka biologije u srednjoj školi za uzrast od 11 do 18 godina u Njuberiju, Velika Britanija, kaže da u nastavi koristi Nobelove nagrade kao deo istorijskog pregleda nauke, ali da ne prati redovno dodelu nagrada svakog oktobra.
"Koristimo ih da bismo objasnili osnovne naučne koncepte. Najbolja otkrića su ona koja zaokupe dečiju maštu — bilo da su povezana sa skandalima ili velikim pričama, poput [Barija Maršala] koji je sam sebe inficirao bakterijama da bi dokazao da izazivaju čir", rekla je Grin.
Međutim, ona sumnja da Nobelove nagrade imaju veliki uticaj na odluku učenika da studiraju nauku na univerzitetu.
Povezane vesti
"Uglavnom ih zanima i privlači nauka, ali ne zato što žele da osvoje Nobelovu nagradu", rekla je za DW.
Mit o genijalnom naučniku
U prvim godinama dodele Nobelovih nagrada, one su uglavnom pripadale individualnim "gospodinima naučnicima", poput Alberta Ajnštajna ili Raderforda.
Pol Marije Kiri — kada se posmatra odnos između muških i ženskih naučnika — bio je, i još uvek jeste, izuzetak. Ali Kiri je takođe dobila dve Nobelove nagrade, pa je bila dvostruki izuzetak.
profimedia
Nagrade su pomogle u oblikovanju mita o genijalnom naučniku — onome koji je, zahvaljujući sopstvenom briljantnom umu, samostalno pogurao nauku napred.
Ali u stvarnosti, naučni napredak funkcioniše sasvim drugačije, posebno u savremenim istraživanjima.
Naučna otkrića nastaju kroz saradnju stotina istraživača širom sveta, iz različitih oblasti. Nauka je zajednički poduhvat — ona je multidisciplinarna i raznolika.
Danas se Nobelove nagrade često dele između više naučnika. Ali, iza svakog laureata stoje hiljade drugih naučnika, doktoranata i tehničara koji su učestvovali u istraživanju — i sprovodili eksperimente — ali ostaju bez priznanja, barem u očima šire javnosti.
Grin se složila da postoji tendencija da se značaj pojedinačnih naučnika na Nobelovim nagradama prenaglašava, ali veruje i da ideja o "usamljenom genijalcu" polako bledi.
"Sve više učimo decu da je nauka timski rad. To im pomaže da shvate koliko je truda potrebno za naučna otkrića", rekla je ona.
Nedostatak raznolikosti u Nobelovim nagradama
Najveće kritike na račun Nobelovih nagrada tiču se njihovog nedostatka raznolikosti i pristrasnosti prema zapadnim naučnim institucijama.
U naučnim disciplinama, manje od 15 odsto dobitnika Nobelove nagrade su žene.
Takođe, veoma je malo dobitnika iz zemalja van Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. SAD, Velika Britanija i Nemačka dominiraju listom po broju laureata, sa ukupno 468 nagrada među njima. Kina ima osam, a Indija 12 dobitnika Nobelove nagrade.
"Većina nagrada je zaista zaslužena, ali nisu bez politike. Institucije u mnogim zemljama bivaju zanemarene, uključujući i Indiju. A Nobelovi komiteti sigurno nisu onoliko inkluzivni koliko bi trebalo da budu", rekao je Dasgupta.
Nobelove nagrade mogu dodatno da pogoršaju ovu nejednakost tako što usmeravaju još više sredstava ka institucijama koje su već osvojile nagrade, zajedno sa prestižom koji one donose.
Međutim, Dasgupta ističe da je realnost takva da institucije u Indiji i drugim zemljama moraju postati jače kako bi mogle da se takmiče sa onima u SAD ili Evropi — tek tada će te zemlje moći da zadrže talente koje su same stvorile.
Komentari (0)