Nenad Filipović četvrti put zaredom na Stanford listi najistaknutijih naučnika sveta: Priznanje pripada celom timu
Komentari
23/09/2025
-17:50
Redovni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i direktor Fonda za nauku Nenad Filipović ponovo je, četvrtu godinu zaredom, rangiran među dva odsto najistaknutijih naučnika sveta na Stanford listi, a tim povodom za Tanjug kaže da to prestižno priznanje nije samo njegovo, već da pripada celom njegovom timu u Srbiji.
On je naveo da je četvrti put ove godine na toj listi, ali prvi put na karijernoj listi.
"Dva odsto je u stvari 200.000 istraživača od 10 miliona istraživača koliko ih ima u svetu, koji su uopšte bodovani", rekao je Filipović.
On je objasnio i da je na drugoj, karijernoj listi među 0,6 odsto naučnika, odnosno 60.000. na toj listi.
"Postoje dve liste, jedna je za tekuću godinu, a druga je ukupno za celu karijeru. Znači dosta, zato što su tu zaista vrlo značajni naučni pokazatelji, kao što je broj radova, da li smo prvi ili poslednji na radu, zatim hi-index, broj konferencija, broj poglavlja u knjigama, broj pozivnih predavanja, broj PHD studenata i tako dalje", naveo je Filipović.
Blic/Nebojša Radosavljević
On je istakao i da se lista ne pravi po oblastima već su na njoj svi naučnici bilo da se bave hemijom, teorijom, biologijom, medicinom ili su inženjeri.
"Ja sam tu negde na granici, pošto sam inženjer, ali se bavim medicinom, primenom inženjerstva u medicini i na taj način praktično sam u interdisciplinarnoj oblasti", objašnjava profesor.
Povezane vesti
On je rekao i da se danas u Briselu odžava sastanak "Sience Europe" i "National sience foundation of China" čiji je cilj da se proširi saradnja svih evropskih zemalja sa Kinom u oblasti nauke, kao i da se razmene iskustva i dobre prakse.
"Radi se o sastanku na vrlo visokom nivou", rekao je Filipović i dodao da su došli predstavnici vrhunskih univerziteta u Kini, a sa evropske strane predstavnici asocijacije fondova i niza zemalja.
On je naveo da je tema današnjih razgovora bila kako zaštititi naučne podatke, odnosno kako zaštiti lične podatke u istraživanjima u oblasti medicine ili u istraživanjima koja su osetljiva i kako ti podaci da se transferišu u nauci.
"Kao što znamo nauka ne poznaje barijere, govorimo o terminu 'open sience', što znači da je otvorena nauka pristupačna svima i svako mora da ima pristup podacima. To je bitno na primer kada govorimo o primeni veštačke inteligencije. Da bismo naučili neki algoritam da radi potrebno je da imamo kvalitetne podatke, na osnovu toga veštačka inteligencija nauči kako treba da radi i onda u trenutku uradi to što je zadato", objasnio je Filipović.
Kada je reč o saradnji u oblasti nauke između Kine i Srbije, Filipović kaže da je u pripremi veliki zajednički projekat za koji će obe strane izdvojiti po dva miliona evra.
Komentari (0)