Policajci pod strogim pravilima izgleda: Da li su tetovaže, brade i boja kose razlog za diskriminaciju?

Za razliku od kolega i zemalja Evropske unije, našim policajcima nije dozvoljeno nošenje brade, tetovaže i pirsinga. Da li će se to promeniti i kada? Kao i kojim pravilnikom je regulisan trenutni izgled srpskih policajaca? O svemu tome za Euronews Srbija govorio je Vladimir Džigurski, potpredsednik strukovnog udruženja policije "Dr. Rudolf Arčibald Rajs".  

Pravilnik o ličnom izgledu i ponašanju policijskih službenika, donet 2018. godine, ponovo je u fokusu javnosti nakon što je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio moguće izmene. Povod je dugogodišnja praksa zabrane vidljivih tetovaža, pirsinga i neformalnih frizura, kao i eliminacija kandidata sa tetovažama, čak i onima koje nisu vidljive ispod uniforme.

Džigurski je u emisiji "Hajde da razgovaramo" istakao da aktuelni pravilnik ne samo da ograničava osnovna ljudska prava, već u nekim slučajevima predstavlja otvoren oblik diskriminacije.

"Za razliku od većine evropskih zemalja, kod nas je pripadnicima MUP-a onemogućeno da slobodno izražavaju svoj identitet kroz brade, tetovaže, minđuše ili boju kose. Iako se tetovaže formalno ne zabranjuju, službenici moraju da ih prikriju, a kandidati za osnovnu policijsku obuku bivaju eliminisani čak i ako ih imaju na mestima koja nisu vidljiva", objašnjava Džigurski.

Prema njegovim rečima, ovakve mere nemaju dovoljno čvrsto pravno utemeljenje.

"Nije jasno zašto se kandidati odbacuju ako, recimo, imaju tetovažu na listu noge, a ne postoji deo uniforme koji uključuje kratke pantalone. Time im se uskraćuje pravo na dalju obuku i učešće u selektivnim procedurama", dodaje on.

Euronews Srbija

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je još 2022. godine, na inicijativu ovog udruženja, podnela zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi pravilnika, uz obrazloženje da se radi o obliku diskriminacije. Iako je postupak pokrenut, do danas nije doneta nikakva konačna odluka.

"Pored tetovaža i pirsinga, pravilnik zabranjuje i bojenje kose u neprirodne nijanse, što najčešće pogađa ženske pripadnice policije. I to je, po oceni poverenice, vid diskriminacije, jer se time ne narušava bezbednost niti funkcionalnost službe", napominje Džigurski.

Kao razlog zbog kog su ovakve odredbe uopšte uvedene, Džigurski navodi moguće subjektivne stavove onih koji su učestvovali u pisanju pravilnika.

"Moj lični stav je da iza svega stoji određena predrasuda prema 'istetoviranoj grupaciji' i da su lična mišljenja često pretvarana u pravno obavezujuće norme za više od 46.000 zaposlenih u MUP-u. Postoje pravne mogućnosti da se ograniči nošenje određenih simbola ukoliko oni promovišu nasilje, diskriminaciju ili mržnju, ali ne i u slučaju ličnih, neutralnih tetovaža", ističe Džigurski.

Podseća da pravo na osobenost i lični identitet mora biti deo profesionalnog dostojanstva svakog zaposlenog, pa i policajaca. Kako kaže, vreme je da se i u srpskoj policiji uspostave standardi koji će poštovati individualnost, ali i profesionalizam.

"Pravo na lični izraz ne mora biti suprotstavljeno pravu na bezbednost. Moguće je pronaći ravnotežu", tvrdi Džigurski.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.