Novi nacionalni vodič za trudnoću menja praksu porođaja u Srbiji - veća prava porodilja

Porodilište svaka žena u Srbiji treba da doživi kao sigurno i bezbedno mesto, međutim to i nije baš uvek tako. Brojna svedočenja trudnica govore da ih po ulasku u porođajni blok jako često dočekaju  grube reči, vređanje i drskost, pa je shodno tome i tema akušerskog nasilja postala aktuelnija.  

Sagovornici Euronews Srbija sagalsni su oko toga da uslovi u kojima se žene porađaju nisu dovoljno dobri, da porodilišta nema dovoljno, ali i da je za buduće mame važno takođe i u kakvim uslovima vode trudnoću koja se zapravo završava u porođajnom bloku. 

Ginekolog dr Milan Milenković kaže za Euronews Srbija ključno da porodilište bude mesto u kojem žene treba da se osećaju sigurno. 

“Kada govorimo o akušerskom nasilju, to je za svaku osudu. To podrazumeva i grube reči, kada je neko verbalno nepijatan prema vama, kada se neko pacijenkinji obraća uvredljivim rečima. Tu tolerancija treba da bude nula. Takođe, kad se pominje to akušersko nasilje, vrlo često se pominje epiziotomija, pominje se neka intervencija. Da bi izbegli sve te intervencije, porođaj treba da krene sam. To znači da bi porođaj tako krenuo, kontrakcija krenula sama, bitno je da identifikujemo na početku trudnoće termin, što nije uvek lako”, kaže on. 

Babica i psiholog Jasmina Mihnjak kaže da ona vidi da je pre svega povod za problem nedovoljna ili loša komunikacija, zbog koje su, kaže, mnoge žene izgubile poverenje. 

“U većini slučajeva porođaji prođu u najboljem redu i tu onda nemamo problem. Međutim, kada se nešto zakomplikuje, važno je da naši lekari budu tu uz nas i to je razlog zašto mi tamo idemo. Vrlo često se dešava da onako negde već se vrata neko viče ili je neprijatan ili samo na neadekvatan način objasni gde smo mi došli”, navodi ona. 

Nacionalni vodič za trudnoću i porođaj menja praksu porođaja  

Kako bi se poboljšali uslovi u porodilištima, nedavno su predstavljeni i prvi nacionalni vodiči za trudnoću i porođaj, koji se odnose na zdravstvenu zaštitu žena tokom trudnoće. Nadležni tvrde da je to prvi sveobuhvatni vodič za zbrinjavanje žena u porođaju, koji odgovara današnjem vremenu. 

Milenković navodi da on podrazumeva veća prava porodilja, ali i izostavljanje nekih nepotrebnih metoda koje su zastarele, a koje se u Srbiji  i dalje koriste prilikom porođaja, manje nasilja kao i potpuna podrška trudnicama.  

“Upravo je to jedan korak napred da se to na neki način sistematizuje i strukturiše jer kad pričamo o porođaju, glavni cilj je da imamo zdravo dete, zdravu majku i zadovoljnu ženu. To su tri neka aspekta koje moraju da se analiziraju i da na kraju svi rezultati budu dobri. Zdravlje deteta i majke možemo da merimo kroz brojeve, kroz komplikacije, kroz smrtnost, a ova druga zadovoljstvo se meri kroz neke upitnike”, objašnjava on, navodeći da 25 godina nije radio u državnom porodilištu u Srbiji i da je njegova praska uglavnom vezana za privatno, a navodi da ima i klinička iskustva u inostranstvu.  

profimedia

“Pogledao sam vodič, i deluje mi kao nešto što je bazirano na znaju. Važn je menjati stare navike, koje su ukorenjene”, dodaje on. 

Mihnjak kaže da vodič pokazuje i da se čuo glas žena. 

“Stvari koje su se desile i o kojima su neke majke svedoče su možda i neke legitimne medicinske procedure, ali ako im to nije objašnjeno na adekvatan način, one će to doživeti kao ugrožavanje ili da je to ono što se naziva akušersko nasilje. Moguće je da samo možda drugačije iskomunicirano. Mislim da bismo sa drugačijim osećajem izlazile iz tog porodilišta", rekla je. 

Značaj porođajnog procesa za bebu i majku 

Vodič je izbacio kao rutinsku epiziotomiju, izbacio je bušenje vodenjaka kao rutinsko, zatim upotrebu medikamentozne stimulacije porođaja kao rutinsko ili neke od ovih jednostavnih intervencija. Mihnjak navodi da su komunikacija i poverenje ključni. 

“Opet bih ponovila da nisu one bile same po sebi najtraumatičnije, nego prosto nije im se na lep način objasnilo zašto nešto treba ili ne treba. A isto stoji i sada. Divno je što to više neće biti onako po automatizmu, pa kogod dođe s vrata se uključuje na indukciju”, rekla je. 

Porodilja je vezana za krevet, mora da leži, ne može da se kreće, ne može da pije vodu, da jede itd. Znači, odmah ulazimo u tu neku situaciju i atmosferu bolnice zapravo. A ono što je ženi potrebno jeste da neko vreme. 

“I sam vodič negde sugeriše da žena što duže ostane kod kuće, da ostane što duže u svom nekom okruženju, da može neometano da se kreće, da jede, da pije, da se istušira, da bude sa svojim partnerom. Međutim, ne osećaju se sve žene bezbedno da ostanu dugo kod kuće, pogotovo kada je prvi porođaj u pitanju i onda odlaze u porodilište jer tamo osećaju sigurnost. Onda bilo dobro da imaju taj neki prostor, da mogu da tu šetaju, da imaju one pilates lopte, da sednu, da mogu da piju, da ih neko obilazi”, navela je. 

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta