Kako će starenje stanovništva oblikovati savremene ekonomske tokove u Srbiji i svetu
Komentari
06/06/2025
-19:20
Demografsko starenje predstavlja jedan od ključnih strukturnih faktora koji oblikuju savremene ekonomske tokove i na globalnom i na nacionalnom nivou, a ovaj dugoročni proces sve izraženije utiče na tržište rada, javne rashode, održivost penzijskih i zdravstvenih sistema, ali i na inovacione kapacitete ekonomija, navodi se u analizi Starenje stanovništva i srebrna ekonomija: demografski izazov kao razvojna šansa objavljenoj u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Autorka analize Vesna Pantelić ističe da prema podacima MMF-a, stopa globalnog rasta populacije, koja je pre pandemije iznosila 1,1 odsto godišnje, usporava ka nuli i očekuje se da će između 2080. i 2100. godine gotovo stagnirati.
"Ovaj trend je rezultat dva osnovna faktora, pada fertiliteta i produženja životnog veka. Kao posledica toga, prosečna starost globalne populacije porašće za oko 11 godina do kraja veka, sa prosečnih 30 godina u 2020. na više od 41 godinu do 2100. godine. Ove promene dramatično menjaju starosnu strukturu. Udeo osoba starijih od 65 godina, koji je u 2021. iznosio 10 odsto, 760 miliona ljudi, do 2050. dostići će 16 odsto globalne populacije, odnosno oko 1,6 milijardi ljudi", navodi ona.
Naglašava da će u nekim razvijenim zemljama, kao što su Japan, Italija, Nemačka i Španija, taj udeo preći 30 odsto.
Što se Srbije tiče, prema srednjem scenariju projekcija Republičkog zavoda za statistiku, procenjuje da će do 2052. godine udeo osoba starijih od 65 godina dostići 28,5 odsto, što Srbiju svrstava među zemlje sa intenzivnim demografskim starenjem.
Autorka navodi da je u poslednje dve decenije, globalno očekivani životni vek produžen za četiri i po godine, a godine života u dobrom zdravlju rasle su gotovo istim tempom.
Tako, u razvijenim zemljama šezdesetpetogodišnjaci danas mogu očekivati još dvadesetak godina života, od kojih približno polovina u dobrom zdravstvenom stanju.
Povezane vesti
Smanjenje jaza između ukupnog i zdravog životnog veka omogućava produženo radno angažovanje i smanjuje pritisak na zdravstveni sistem.
Podaci MMF-a pokazuju da je istraživanje sprovedeno u 41 zemlji, uključujući najrazvijenije ekonomije i vodeće zemlje u razvoju, pokazalo da su sedamdesetogodišnjaci 2022. godine imali kognitivne sposobnosti slične onima koje su pre dvadeset godina bile uobičajene kod osoba starih 53 godine.
Ubrzano starenje populacije i pad nataliteta izazivaju značajne promene na globalnim tržištima rada. U zemljama UNECE regiona, udeo zaposlenih starosti od 55 do 64 godine gotovo se udvostručio između 2000. i 2023. godine, dostižući prosečno 25 odsto ukupne radne snage. Prosečna starost radne snage u Evropi i Centralnoj Aziji već prelazi 42 godine, a do 2030. godine očekuje se njen porast na 43 godine, što je znatno iznad proseka iz 1990, kada je iznosila 28 godina.
Pozivajući se na podatke Eurostata, Pantelić navodi da bi radna snaga Evropske unije mogla da se smanji za više od 10 odsto do 2053. godine, a u nekim članicama, poput Nemačke i Italije, taj pad bi mogao da premaši 20 odsto.
"U Srbiji, stopa zaposlenosti populacije starosti od 55 do 64 godine iznosila je 59 odsto u 2024. godini, što predstavlja znatan rast u odnosu na 2019. godinu kada je ta vrednost bila 44 odsto", ističe ona.
Ukazuje i da demografsko starenje duboko transformiše ekonomske tokove širom sveta, donoseći sa sobom kompleksnu kombinaciju izazova i prilika.
Smanjenje nataliteta i produženje životnog veka već su doveli do izraženog usporavanja rasta radno sposobnog stanovništva, što ima direktne posledice na potencijalne stope ekonomskog rasta.
Povezane vesti
Prema makroekonomskim projekcijama koje pokrivaju dve trećine svetskog BDP-a, globalni privredni rast mogao bi opasti za više od jednog procentnog poena godišnje tokom perioda od 2025. do 2050. godine, u poređenju s prethodnim decenijama, pri čemu se tri četvrtine tog usporavanja direktno vezuje za demografske faktore.
Osim smanjenja ponude radne snage i usporavanja inovacija, starenje stanovništva doprinosi i porastu javne potrošnje pa izveštaj MMF-a procenjuje da će u nekim ekonomijama izdaci za penzije i zdravstvenu negu gotovo udvostručiti svoj udeo u BDP-u do sredine veka.
Pored toga, sve manji broj poreskih obveznika otežava finansiranje ovih izdataka, stvarajući dodatni pritisak na fiskalnu održivost i rizik od porasta javnog duga.
"U tom kontekstu, koncept zdravog starenja dobija strateški značaj. Simulacije MMF-a pokazuju da bi produženje radne sposobnosti i pomeranje efektivne starosne granice za penzionisanje za samo pet godina moglo kompenzovati skoro polovinu predviđenog pada BDP-a izazvanog demografskim promenama", navodi Pantelić.
Dodaje da zemlje poput Švedske i Norveške pokazuju kako reforma penzijskih sistema, ulaganje u zdravstvo i fleksibilni modeli zapošljavanja omogućavaju starijima da duže ostanu ekonomski aktivni, čime se povećava i otpornost javnih finansija.
Istovremeno, starenje stanovništva otvara i nova razvojna tržišta pa sektor tzv. srebrne ekonomije postaje ključni pokretač potražnje za proizvodima i uslugama prilagođenim starijima.
Tako su u Japanu, najstarijoj naciji sveta, razvijene čitave industrije, od robotike za pomoć u svakodnevnim aktivnostima do pametnih kućnih sistema za starije osobe.
Kanada i Australija, s druge strane, aktivno uključuju ovu demografsku dinamiku u svoje investicione i inovacione strategije, kroz specijalizovane politike razvoja sektora zdravstva, stanovanja i digitalnih servisa za starije građane.
Autorka navodi procenu MMF-a da bi koordinisani paket politika, uključujući povećanje efektivne starosne granice za penzionisanje, zatvaranje rodnog jaza u zaposlenosti i promovisanje zdravog starenja, mogao povećati globalni BDP za 0,6 procentnih poena godišnje do 2050. godine, čime bi se nadoknadilo gotovo tri četvrtine negativnog uticaja starenja.
Ove politike, osim što doprinose rastu, takođe ublažavaju fiskalne pritiske povećanjem poreskih prihoda i smanjenjem rashoda po osnovu transfera.
"U tom svetlu, srebrna ekonomija prevazilazi adaptaciju postojećih ekonomskih modela i pruža priliku za stvaranje novih vrednosti. Ulaganjem u sektore prilagođene starijima i njihovim uključivanjem u proizvodnju i inovacije, demografska tranzicija može biti razvojni resurs umesto prepreke", navodi ona.
Dodaje da iako demografsko starenje deluje kao pretnja održivosti ekonomskih sistema, ono može postati pokretač nove razvojne paradigme ako se pravovremeno i strateški adresira.
Komentari (0)