Mala matura, a velika očekivanja: Objavljeni preliminarni rezultati, kakvo je znanje osmaka?

Učenici osmog razreda osnovnih škola u Srbiji su u sredu, 25. juna, završili sa polaganjem testova za upis u srednje škole - matematike, maternjeg jezika i izbornog predmeta. Prema podacima Ministarstva prosvete, ove godine malu maturu je polagalo 64.077 osmaka i 1.573 polaznika funkcionalonog osnovnog obrazovanja odraslih.   

Prvog dana su mali maturanti polagali srpski, odnsno maternji jezik, nakon toga je usledila matematika, a na trećem testu su učenici imali da priliku da biraju jedan od pet ponuđenih predmeta - istoriju, geografiju, fiziku, hemiju i biologiju.   

Preliminarni rezultati završnog ispita objavljeni su danas na portalu Moja srednja škola, dok će konačni rezultati biti objavljeni u ponedeljak, 30. juna, nakon čega sledi popunjavanje liste želja i raspoređivanje po srednjim školama i obrazovnim profilima. 

Podsetimo da su sva tri testa imala po 20 zadataka, koje je trebalo rešiti za 120 minuta. Većina je bila na zaokruživanje, odnosno učenik je trebalo da oboji kružić ispred tačnog odgovora.   

Sagovornici Euronews Srbja saglasni su da je još uvek rano da se govori o detaljnom uvidu o tome kako je proteklo, ali navode da ono što nikako ne treba da se ignoriše da je ova školska godina kompletno, pa i samo polaganje male mature, specifično u odnosu na prethdone godine. 

Tanjug/Vladimir Šporčić

Na primer, prema rečima direktora Osnovne škole "Lazar Savatić" Gorana Petrovića, učenici su ove godine, u ovoj školi, postigli više poena iz matematike nego iz srpskog jezika, što je, kako je objasnio, svojevrsni obrt u odnosu na prethodne generacije. 

“Imam neke preliminarne rezultate. Danas je prvostepena komisija i prigovori, a sutra je drugostepena, tako da ćemo tek videti konačne rezultate. Ono što je zanimljivo jeste da je matematika imala više bodova nego srpski jezik, a najviše bodova deca su ostvarila na izabranom predmetu. To je i očekivano, jer su birali prema svojim afinitetima“, ističe Petrović. 

On dodaje i da ova godina nije izuzetak kada je reč o nestabilnim okolnostima u obrazovanju. 

“Svaka godina ima nešto što remeti redovan tok i sticanje znanja. Ova nije bila izuzetak. Analiza će tek uslediti, ali već sada vidimo da su određeni aspekti sistema i priprema bili pod pritiskom okolnosti koje nisu išle na ruku ni učenicima ni nastavnicima“, kaže on. 

Mala matura kao test protekle školske godine 

Ova školska godina je, nema sumnje bila haotična ali i izazovna, naročito kada je u pitanju kraj prvog i početak i tok drugog polugodišta.  

Psihološkinja Snežana Anđelić objašnjava za Euronews Srbija da ne može da se ignoriše da su neki učenici tokom proteklih meseci imali nastavu redovno, neki su imali skraćene časove, a neki časove nisu pohađali. 

Kako je objasnila, to na određene načine može da ostavi i određene posledice, odnosno da gubitak životne rutine kod dece može da utiče na njihove sposobnosti učenja i psihološko stanje. 

“Deci je za zdrav razvoj potreban ritam: rutina, rituali učenja. Kada ih izbacimo iz tog ritma, oni više ne znaju kada uče, kada se igraju, kada rade domaći. I to stvara konfuziju u njihovom razvoju. Njihov mozak više ne zna kada treba da prima znanje. Kada im kažete “nema škole, pa malo ima, pa opet nema” – vi zapravo pravite haos“, objašnjava Anđelić. 

Prema njenim rečima, školski sistem je u prethodnim mesecima "razbio" prirodni ritam dece. 

“Mi smo ih, jednostavno rečeno, “razbucali” za par meseci i onda očekivali rezultate kao da je sve bilo kako treba. To je iracionalno očekivanje, jer nije u skladu sa razvojem deteta. Dete ne može to da nadoknadi“, poručuje Anđelić. 

Tanjug/Vladimir Šporčić

Sa druge strane, Petrović kaže da je iskstvo njegove škole pokazalo da se uprkos izazovima ova generacija pokazala kao izuzetna.   

“Ja imam jednog učenika koji u osmom razredu došao u matematičku školu u osmom i evo ga, nosilac je zlatnih medalja, ali zašto? Zato što ta škola nudi jednu homogenu grupu ako se slažete i zaista daje njihov maksimum”, dodaje on. 

“Od toga ti život zavisi” - veliki stres sa osmake 

Anđelić kaže da je poenta male mature da se pokaže kako deca vladaju situacijom, i kako treba da se nose sa jednim od prvih ozbiljnijih stresova. Međutim, jako često ona na to testiranje odlaze uzrujana i uplašena jer imaju osećaj da im ova tri dana kreiraju budući život. 

“Poznavajući decu, oni kad uđu u neki stres, zablokiraju. Ne znam ni kako se zovu, a ne da pokažu šta znaju. Nekad deca imaju taj problem. Pogotovo ako imaju uplašene roditelje koji su već nabili tenziju. Slušala sam jednu majku kako priprema svoje dete za taj ispit i kako mu kaže: “Od toga ti život zavisi. Ako tu omaneš, to je kraj, više nema ničeg”. Zamislite vi sad taj pritisak. Ono onda treba da ode i da rešava taj test”, navodi ona. 

Kako kaže, jako je stresno da jednog četrnaestogodišnjaka dovedete do toga da bira  u ovom trenutku  bira životni put. 

Tanjug/Vladimir Šporčić

“On ne zna ni gde je, on je neprilagođen. I zato što prosto nije još uvek na tom mentalnom nivou. Oni su sad zainteresovani za neke druge stvari. Ne percepiraju budućnost ovog trenutka. Njima treba da dođu do tih osamnaest godina, kada već počinju da razmatraju svoju budućnost i da kažu ja bih želeo to da uradim ili želeo tu da budem”, kaže ona.  

Kako dodaje, često na terepiji joj deca uzrasta osmog razreda joj govore da jako često zapravo roditelji nameću svoja očekivanja. 

“Imala sam decu koja su taj osmi razred i budu prvo pod ogromnim stresom. Onda najčešće roditelji odlučuju šta će upisati i onda mi ta ista deca dođu po nakon krenu u tu neku srednju školu. Pa ih ja pitam da li su oni to želeli, da li planiraju time da se bave i često ne znaju šta da mi odgovore”, rekla je ona. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.