Blokade ulica i prekršajni postupci: Nema tačnih podataka o broju prijava - kolike su kazne za ometanje saobraćaja
Komentari07/07/2025
-14:55
Grupe građana i danas su izašle da blokiraju pojedine saobraćajnice u Beogradu. Prethodnih dana je uručeno više desetina prekršajnih prijava. Postavlja se pitanje protiv koliko ljudi su pokrenuti i o kakvim je konkretno prekršajima reč. Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže za Euronews Srbija da blokade traju od 1. novembra prošle godine i da se u postupcima koji su pokrenuti u sudu ne mogu dati tačni podaci zato što su to prekršaji iz oblasti javnog reda i mira.
Ona objašnjava da se ti postupci vode po matičnom broju građana, po broju zahteva policije i da niko ne može da kaže tačan broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
"To je nešto što sud utvrđuje u toku postupanja po predmetu da se radi o činjeničnom opisu koji odgovara blokadama. Ali od 3. jula u prekršajnom sudu u Beogradu su privođena lica direktno sa mesta gde su blokirala saobraćaj ili okupirali neke javne površine, pa je tako od 3. jula preko 70 lica dovedeno direktno u Prekršajni sud u Beogradu. Za neke od njih je odmah i doneta presuda", rekla je on.
Kako je precizirala, to su postupci koji se vode po članu 308 Zakona o prekršajima gde se presuda izvršava i pre nego što postane pravosnažna.
Prema njenim rečima, izrečene su četiri osuđujuće presude, u tri je bila novčana kazna koja je odmah plaćena i jedna kazna zatvora u trajanju od 30 dana.
Ona je naglasila da te odluke nisu pravnosnažne.
"Po pravnom leku gde još rok teče, odlučivaće Prekršajni apelacioni sud, pa ćemo videti da li je i ono što je utvrdio prvostepeni sud bilo pravilno ili ne", dodaje Ristanović.
Povezane vesti
Predsednica Prekršajnog suda je navela i da su oslobođena dva lica zato što nije dokazano da su učinili prekršaje za koje se terete.
"Saslušani su svedoci, policijski službenici, oni su potvrdili da je nešto što je naznačeno na zahtevu da se ne slaže sa stanjem sa ulice i sudije su tu donele oslobađajuće presude. Nažalost, zato što svi mi radimo taj posao i radimo ga i tokom noći, najveći broj tih zahteva je bio neuredan. Sud ne može postupati po neurednom zahtevu, on mora da ima sve elemente koji su propisani Zakonom o prekršajima", kaže ona.
Policija je i danas izdavala prekršajne naloge na Zelenom vencu zbog pokušaja blokade u Brankovoj ulici.
Ristanović naglašava da su sudije zatrpane velikim brojem predmeta gde se prekršajni nalozi izdaju licima na ulici.
Ona je precizirala da su to prekršaji za koje je zakonom propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, navodeći da se radi posebno blagim prekršajima gde se može platiti novčana kazna u polovini izrečenog iznosa u roku od osam dana.
"Ja moram zbog građana koji dobijaju te naloge da kažem da vrlo često čujem da dobijaju pravni savet - ne potpisujte te prekršajne naloge. Samo potpisivanje prekršajnog naloga apsolutno ništa ne znači ukoliko vi taj prekršajni nalog niste predali sudu. Kad dobijete prekršajni nalog imate mogućnost da platite polovinu kazne u roku od osam dana ili da je ne platite. Ako je ne platite, ona će se u punom iznosu izvršiti od strane Prekršajnog suda i imate mogućnost da u tom istom roku od osam dana potpišete prekršajni nalog i dostavite ga nadležnom prekršajnom sudu koji će u tom slučaju voditi sudski postupak i utvrđivati one činjenice koje su naznačene na samom prekršajnom nalogu", objasnila je ona.
Prekršaj na pešačkom prelazu
Na pitanje koliko je postupaka okončano ili obustavljeno oslobađajućim presudama, nakon što su se građani žalili na takve presude i koliko to košta državu, Ristanović naglašava da košta jako puno, ali da je to ono što sud ne treba da procenjuje.
Tanjug/Marko Đoković
Povezane vesti
"Sud može samo da primeni zakon onako kako to stoji, da donese presudu osuđujuću ako ima dokaze ili oslobađajuću ako nema dokaze. Iako sud jeste neko ko predstavlja državu i nezavisna grana vlasti u državi, nijednog trenutka sud ne sme da se vodi time koliko će državu taj postupak koštati. Sud mora samo da utvrđuje činjenice i na osnovu njih donosi odluku", rekla je ona.
Postavlja se pitanje ko snosi odgovornost u slučaju da se na blokadama dogodi nekakav incident, ako se ne zna ko je tačno organizovao te blokade, Ristanović je navela da blokade o kojima je reč nisu javna okupljanja koja su prijavljena.
"Samim tim vi nemate organizatora javnog okupljanja i nemate lice koje odgovara za ono što se desi. Zbog toga se i dešava da policija sporadično dovodi lice. Vi nijednog trenutka niste imali privedene u sud sva lica koja se nalaze na jednom određenom mestu već one koje policija uspe da legitimiše, da sačini prijavu i da dovede u sud", dodaje ona.
Dosadašnje postupanje policije je, navodi Ristanović, bilo tako da je to bila pojedinačna odgovornost za svaki prekršaj koji se konkretnom licu stavlja na teret kao fizičkom licu, kao pojedincu i uglavnom po Zakonu o javnom redu i miru.
"Mi smo dobili i zahteve koje je podnela Saobraćajna policija. To se uglavnom odnosi na ono prelaženje pešačkog prelaza i kad policijski službenik da znak da prestanu sa tim. To je jedan ozbiljan prekršaj za koji je propisana kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana i takvi zahtevi uveliko stižu", rekla je ona.
Na pitanje da li tu postoje dvostruki aršini zbog situacije da ispred Narodne skupštine Srbije i dalje ne funkcioniše saobraćaj u jednom delu, Ristanović kaže da sud povodom toga nije dobio nijednu prijavu u vezi sa tim.
"Ja ne mogu da govorim o dvostrukim aršinima iz bilo kog drugog ugla, sem iz ugla sudije", rekla je ona.
Sagovornica Euronews Srbija kaže da sud postupa u svakom konkretnom predmetu.
"Ono što sve sudije moraju dobro da utvrde jeste na koji način je došlo do narušavanja tog javnog reda i mira. Zakon o javnom redu i miru kaže i šta je javno mesto i šta je narušavanje javnog reda i mira i mi ne možemo kao sudije da zanemarimo ni praksu Evropskog suda za ljudska prava, ni da postoji politička diskriminacija ni da je ona utvrđena. I to je jedini onaj put kojim se sud rukovodi", rekla je Ristanović.
Ona je navela da još uvek nema presuda u vezi sa ovim događajima koje bi mogle da budu preispitivane od strane Evropskog suda za ljudska prava, zato što još uvek nisu ni pravosnažne.
"Ali, jako je bitno da mi ne smemo da zanemarimo ni ljudska i manjinska prava koja su garantovana i Ustavom, garantuje ih i Zakon o javnom redu i miru. Mislim da tu sud mora ozbiljno da vodi računa o jednakosti i pravima svih građana, ne samo onih koji su možda na nekom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, već u svakom trenutku o svim građanima, jer naše okolne zemlje imaju takve presude gde je utvrđeno od strane Evropskog suda za ljudska prava da je po osnovu političke diskriminacije vođen neki sudski postupak prema jednima, a prema drugima ne. Ja ne bih volela da se mi nađemo u toj situaciji", kaže Ristanović.
Komentari (0)