“Ne tražimo privilegije, već jednake šanse” – Pećinac o životu slepih i slabovidih u Srbiji

U Srbiji živi oko 12.000 slepih i slabovidih osoba, a mnoge od prepreka sa kojima se suočavaju ne potiču od njihovog oštećenja vida, već od društva koje nije dovoljno prilagođeno njihovim potrebama. Goran Pećanac iz Saveza slepih ističe u razgovoru za Euronews Srbija da bi se veliki broj problema rešio “samo uz malo dobre volje“, od zvučnih semafora i govornih najava u prevozu do pristupačnijeg obrazovanja i zapošljavanja.  

Pećanac takođe poručuje da osobe sa oštećenjem vida ne traže privilegije, već jednake mogućnosti da žive samostalno i ravnopravno. 

On kaže da problema ima dosta, i  podseća da se i dalje suočavaju sa nedostatkom taktilnih staza, zvučnih semafora, Brajevog pisma u obrazovanju i govornih najava u javnom prevozu. Ipak, ističe da mnoge od tih prepreka uopšte ne zahtevaju velika ulaganja.  

“Veliki broj njih bi se mogao rešiti samo kad bi se pokazalo malo dobre volje“, kaže. 

Jedan od najčešćih problema na koji ukazuje odnosi se na gradski prevoz. U mnogim autobusima postoje uređaji za govorne najave, ali se oni često isključuju - ne zato što ne rade, već zato što neko donese odluku da ne rade. 

“Pitao sam vozača zašto isključuje govorne najave. Kaže – smeta mu. A ja mu kažem: pa dobro, vi ste izgleda neke plave krvi, jer gde god sam bio u Evropi to nikome ne smeta. Samo u Srbiji“, navodi Pećanac. 

Slična situacija, kaže on, je i sa zvučnim semaforima. Naime, dešava se da pomoć zvanično postoji, ali da nije funkcionalna.  

“Kod opštine Rakovica su nekad toliko smanjivali zvuk da jedva čujem kada je zeleno. Ne mogu da verujem da ne znaju čemu to služi“, dodaje. 

Iako slep, Pećanac vodi aktivan život - radi, putuje, prevodi, uređuje časopis Saveza slepih. Međutim, ističe da slepa osoba može sasvim normalno da funkcioniše samo ukoliko joj društvo ne otežava život. 

“Ja ponekad ne bih se ni setio da ne vidim, da mi nije ljudi koji vide, a koji mi postavljaju iz dana u dan prepreke“, kaže. 

Podseća da slepi funkcionišu drugačije, ali ne manje vredno.  

“Vi gledate u ekran kompjutera, ja radim sa govornim izlazom ili Brajevim displejem. Vi prelazite po boji svetla, ja po zvuku“, objašnjava. 

Porodica i samostalnost: Gde nastaje prva prepreka? 

Mnogo toga, kaže, kreće iz porodice. Kako objašnjava, samostalnost slepe osobe neretko zavisi od toga da li je okruženje spremno da joj dozvoli da nauči da živi samostalno. 

Euronews Srbija

“Nije fora ne koristiti asistenta. Fora je ne zavisiti od njega“, naglašava. 

Seća se slučaja kada je pokušavao da pomogne jednoj osobi sa oštećenjem vida da počne da se samostalno kreće, ali je naišao na otpor njene majke. 

“Ona mi kaže – dok sam ja živa, ja ću biti tu, a kad umrem, kako je Bog dao. Ja joj kažem; “pa možda je baš pakao to da gledate šta ste mogli a niste uradili za svoje dete”“, kaže on. 

On kaže da je sam imao sreću da ga roditelji nisu sputavali:  

“Majka mi je rekla: “Probaj, ako ne uspeš, imaš gde da se vratiš”. Nikad me nisu obeshrabrivali”, kaže on. 

“Ne sećajte se slepih samo kada je njihov dan”: Zakonodavne promene – nužne i hitne 

Savez slepih, kaže, zalaže se za izmene zakona o zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i regulisanju rada organizacija osoba sa invaliditetom. Posebno je važno definisati „reprezentativne organizacije“, kako bi se izbeglo stvaranje mnoštva malih udruženja bez kapaciteta i odgovornosti. 

"Konvencija UN predviđa da postoje reprezentativne organizacije – one koje imaju najviše članova i stvarno zastupaju ljude. To mora biti jasno uređeno“, ističe. 

Pećanac upućuje apel jednostavan kao i sve prepreke o kojima govori:  “Nemojte da se sećate osoba sa invaliditetom samo kad je njihov dan. Setite ih se onda kada donosite odluke. Nama ne treba da nam činite – nego da nam omogućite iste šanse kao svima”, navodi on. 

Jer, kako zaključuje, invaliditet ne mora biti prepreka. Prepreka može biti samo nedostatak volje da društvo bude pristupačno, jednostavno i pravedno za sve. 

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.