"Požar u startu gasi čaša vode, ali kad bukne, ne pomažu ni tri vozila": Kako izbeći katastrofe u budućnosti
Komentari10/07/2025
-21:05
Najviše požara registrovano je u Jablaničkom, Topličkom, Šumadijskom i Borskom okrugu. Stručnjak sa Fakulteta bezbednosti Vladimir Cvetković rekao je za Euronews Srbija da nastanak šumskih požara zavisi od mnogo faktora, ali da glavni uzrok zavisi od čoveka.
On je istakao da je veliki problem taj što je naša nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa prestala da važi, a nova strategija se već nekoliko godina nalazi u skupštinskoj proceduri i nije usvojena.
"U Srbiji i dalje ne postoji plan zaštite i spasavanja, to je ozbiljan problem, zamislite da se pripremate za nešto, a nemate plan kako da se pripremate. Pre nekoliko godina mi smo imali stari zakon o vanrednim situacijama koji se fokusirao kako da reagujemo kada se nešto dogodi, a ako hoćete nešto da sprečite i smanjite posledice, morate da razmišljate 10 godina unapred, morate da identifikujete rizike, smanjite i preduzmete mere", rekao je Cvetković.
On naglašava da su svi odgovorni jer svojim nemarom lako mogu da izazovu požar.
"Ne možemo reći da su visoke temperature uzrok požara. One su preduslov. Glavni uzrok su namerne ili nenamerne aktivnosti ljudi“, ističe Cvetković.
Euronews/Ljiljana Pavlović
Iako je Srbija ranije imala Nacionalnu strategiju za smanjenje rizika od katastrofa, ona više nije na snazi. Nova strategija je, kako objašnjava Cvetković, izrađena u saradnji sa relevantnim ministarstvima, ali već godinama čeka na usvajanje u Skupštini.
"Mi nemamo plan zaštite i spasavanja. To je kao da znate da dolazi oluja, a nemate plan gde da sklonite ljude. Bez plana, nemate ni reakciju ni prevenciju", kazao je.
Povezane vesti
Slično se dogodilo i sa zakonom o vanrednim situacijama. Stari zakon je podrazumevao posebne budžete u lokalnim samoupravama za ovakve situacije, oni su ukinuti.
"Budžeti su preusmereni. Sredstava za prevenciju nema. A ako hoćete nešto da sprečite, morate da razmišljate deset godina unapred", kaže Cvetković.
Bez nadzora i bez sankcija
Pored nedostatka strategija i budžeta, veliki problem je i izostanak kontrole i sankcija. Mnogi požari, ističe, nastaju zbog ljudske nepažnje - najčešće bačenih opušaka ili neregulisane upotrebe otvorenog plamena.
"Bio sam svedok događaja gde iz automobila u pokretu izbacuju opuške prema šumi. Da li ste čuli da je iko kažnjen za to? Niko. A to je glavni uzrok požara", kaže.
U šumama, kaže, ne postoje ni protivpožarne osmatračnice, ni detektori dima, ni redovne patrole. U mnogim područjima šume su pune zapaljivog materijala koji niko ne uklanja.
"Ako ne preduzmete mere, ne postavite kamere, ne organizujete patrole, ne čistite šume, naravno da će doći do katastrofe", navodi on.
Na pitanje ko snosi odgovornost za sistemsku nespremnost, Cvetković kaže da je važno proveriti ko pre svega kontroliše lokalne štabove.
Povezane vesti
Kako dodaje, u većini lokalnih samouprava, posebno u siromašnijim krajevima, ne postoji dovoljan broj vatrogasaca ni dobrovoljnih jedinica.
"Znamo da požari u početnoj fazi mogu da se ugase čašom vode. Ali kad se razbukta, ni tri vozila ne pomažu. A lokalne sredine često nemaju ni jedno", rekao je.
Prema važećem zakonu, svaka lokalna samouprava mora da ima jedinicu civilne zaštite opšte namene ili dobrovoljno vatrogasno društvo. Međutim, mnoge ih nemaju jer nemaju sredstva ni za prostor, ni za opremu.
Tanjug/Dimitrije Nikolić
Povezane vesti
"Lokalne samouprave s manjim budžetima ne mogu da izdvoje dovoljno novca za preventivu. Zato požari i nastaju upravo u tim krajevima", rekao je Cvetković.
Kaže da nije iznenađen vešću da su požari buknuli na jugu zemlje, jer, kako kaže, tamo i kapaciteti za gašenje požara nisu veliki, pa je i samim tim rekacija skromna ali u skladu sa mogućnostima.
"Imajući u vidu da su ovi požari nastali na jugu, dakle u jednom siromašnom području, generalno, mi smo na neki način očekivali da nećemo imati dovoljan broj pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava i spasilaca koji će moći u kratkom vremenskom periodu da ugase taj požar. S druge strane, znajte i to, da požari u početnoj fazi mogu da se ugase sa jednom čašom vode. U razbuktaloj fazi, ni nekoliko vatrogasno-spasilačkih vozila", rekao je.
Požari u Srbiji
Podsetimo, u ponedeljak, 7. jula, kako je objavio MUP, širom Srbije bilo je zabeleženo oko 620 požara na otvorenom. Nastanku mnogobrojnih vatri "kumovali" su dosadašnje sušno vreme i nagli, jaki udari vetra u mnogim krajevima zemlje, uključujući Kragujevac, Bor, Kuršumliju, Kraljevo.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je više od 3.000 ljudi i više od 700 vatrogasnih vozila učestvovalo u gašenju 628 prijavljenih požara na teritoriji Srbije i naveo da je veliki broj požara izazvan ljudskim faktorom.
Daćić je rekao da trenutno nema požara, barem ne u tom broju, kao i da je verovatno bilo još požara koji nisu evidentirani i prijavljeni vatrogasnoj službi.
Naveo je da je veliki broj požara izazvan ljudskim faktorom i neodgovornim ponašanjem u prirodi, pre svega paljenjem strnjike, kao i da su zbog vetra negde i elektrovodovi bili uzrok požara.
"U svakom slučaju želim da odam priznanje svima koji su u tome učestvovali. Da je neko kriv pa da kažemo da nije reagovao, imalo bi osnova da se kaže da je neko pogrešio i da nije dobro radio. Ovde su svi kapaciteti bili angažovani", rekao je Dačić za RTS.
Vlada Srbije formirala je juče Komisiju za sanaciju šteta nastalih zbog požara koji su tokom jula ove godine zahvatili više oblasti u Srbiji sa zadatakom da prati stanje i usmerava aktivnosti kako na saniranju posledica požara, tako i na prevenciji eventualne štete od nove vatrene stihije i obezbedila 350 miliona dinara za pomoć ugroženima.
Komentari (0)