Dronovi i "preventivni udari": Da li Rusija "testira" Član 5 NATO-a i šta to znači za Evropu?
Komentari
06/12/2025
-12:29
Tokom poslednjih nekoliko sedmica deo evropske javnosti sve više govori o Članu 5 NATO saveza u kontekstu eskalacije tenzija sa Rusijom, dok zvaničnici Alijanse upozoravaju da bezbednosne službe procenjuju kako bi Moskva u narednih nekoliko godina mogla testirati ovaj član.
Evropa je poslednjih godina pogođena brojnim incidentima hibridnog ratovanja, od presecanja podvodnih kablova u Baltičkom moru do sajber napada širom kontinenta. Samo u poslednjih nekoliko meseci zemlje NATO-a optužuju Rusiju za narušavanje vazdušnog prostora, a poljski premijer Donald Tusk poručio je ranije ove godine da njegova zemlja neće oklevati da obara objekte koji ugrožavaju njen vazdušni prostor, dok baltičke države aktivno učestvuju u operaciji "Istočni stražar“.
Član 5, kao temelj NATO saveza, određuje da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve, a njegova aktivacija obavezuje svaku zemlju da pruži pomoć napadnutoj saveznici.
Hoće li Rusija do 2030. testirati Član 5?
Upravo zbog pomenutih tendencija, evropski komesar za odbranu i svemir i bivši litvanski premijer Andrijus Kubilijus upozorio je da bi Rusija do 2030. godine mogla pokušati da "testira“ peti član NATO ugovora.
"Već prošle godine nemačka obaveštajna služba prvi put je javno govorila o mogućnosti da Rusija u naredne tri do pet godina pokuša da testira odlučnost Alijanse. Ove godine su objavljeni dodatni dokazi da se takvi planovi razmatraju u Kremlju", rekao je Kubilijus u intervjuu za rusku opozicionu televiziju Nastojašeje Vremja.
Budući da se NATO suočava sa sajber napadima i povredama vazdušnog prostora, predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, rekao je da razmišlja o tome kako da Alijansa bude proaktivnija.
"Na sajber polju uglavnom reagujemo post festum. Razmišljamo o tome da budemo proaktivniji, a ne samo reaktivni", rekao je Dragone u razgovoru za "Financial Times".
Povezane vesti
Dragone je dodao da bi se "preventivni udar" u određenim okolnostima mogao smatrati "odbrambenom akcijom", ali je upozorio da je takav pristup "udaljen od uobičajenog načina razmišljanja i delovanja Alijanse".
Vrhovni komandant NATO-a u Evropi, Aleksus Grinkevič, izjavio je da do 2027. svaka članica Alijanse mora biti sposobna da istovremeno vodi borbe protiv Moskve i Pekinga.
Jednom aktiviran, nikad testiran u Evropi
Sa druge strane, Moskva tvrdi da NATO svojim pojačanim prisustvom na istočnom krilu i razmatranjem preventivnih udara samo izaziva eskalaciju i otežava pregovore o Ukrajini.
Na izjave NATO-ovih zvaničnika reagovala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, ističući da takve izjave o napadu na Rusiju služe za potkopavanje pregovora.
Navedeni peti član aktiviran je samo jednom, 12. septembra 2001. godine, dan nakon napada na Svetski trgovinski centar u SAD, kada je odgovor NATO saveza bio jedinstven.
Međutim, budući da unutar Alijanse postoje disonantni tonovi, Baltičke države, sa malim vojskama, oslanjaju se na NATO-ov "brzi odgovor“, a konsenzus u Severnoatlantskom savetu nije automatski, postavlja se pitanje kako bi izgledalo aktiviranje Člana 5.
U slučaju eventualnog napada, ako samo nekoliko zemalja pošalje simboličnu pomoć dok druge čekaju, Član 5 postaje puko slovo na papiru – Rusija ne mora da osvoji Baltik da bi ostvarila pobedu; dovoljno je da pokaže da Član 5 više nije "gvozdena garancija“.
Povezane vesti
Komentari (0)