Neočekivano ekonomsko čudo: Otkud električni automobili, pametni telefoni i Chanel na ulicama Pjongjanga?

Severna Koreja je verovatno najneočekivanija "priča o uspehu" u globalnoj ekonomiji. Malobrojni zapadnjaci koji je posete ne mogu da sakriju iznenađenje time koliko se zemlja promenila poslednjih godina.

U Pjongjangu, koji sada ima naselje sa neboderima, prošle godine je izgrađeno 10.000 novih stambenih jedinica - više nego u Los Anđelesu ili Čikagu. Broj automobila na ulicama, uključujući električna i uvozna vozila, primetno je porastao, lokalno stanovništvo neprestano gleda u mobilne telefone, dok društvenim mrežama kruže fotografije iz robnih kuća koje prodaju kozmetiku sa Chanel logoi i Ray-Ban naočare za sunce. Prema rečima stručnjaka koji su govorili za Wall Street Journal, režim je bogatiji nego ikad, uprkos strogim sankcijama. To može da zahvali prodaji oružja i slanju vojnika u Rusiju, ali i prilivu novca i robe iz Kine.

Ovo je impresivan preokret u odnosu na period pandemije, kada je Kim Džong Un zatvorio granice, što je dovelo do kolapsa trgovine sa Kinom i dramatičnih nestašica energije i osnovnih životnih namirnica. U to vreme, Kim je sa suzama u očima priznao da su njegove ekonomske politike propale, a njegov nagli gubitak kilograma smatran je znakom teških vremena kroz koja je zemlja prolazila.

Sada su granice ponovo otvorene, iako samo za odabrane strance, među kojima su ruski i zapadni putnici, kao i diplomate. Ipak, oni koji posete Severnu Koreju ističu da je cela zemlja, a posebno Pjongjang - gde žive Kim i tamošnja elita, postala neprepoznatljiva.

Restorani poslužuju pileća krilca i pice pečene u peći na drva, dok gosti račune mogu da plate mobilnim telefonima skeniranjem QR koda. Kineska električna vozila preplavila su ulice, a Pjongjang je dobio nove prodavnice za kućne ljubimce, internet kafee za gejming, pa čak i salone automobila koji prodaju BMW modele.

U februaru, na kongresu Radničke partije koji se održava dva puta u deceniji, 42-godišnji Kim pohvalio je ekonomski oporavak, ističući u govoru da je on ostvaren uprkos "varvarskoj blokadi" američkih sankcija. Ispred zgrade bilo je izloženo sedam redova tek proizvedenih višecevnih raketnih bacača. "Sve se iz korena promenilo", poručio je Kim.

Credit: WANGZIRUI / Newscom / Profimedia

Kao odgovor na napredak severnokorejskog nuklearnog programa, SAD i UN su 2017. godine pooštrile ekonomske sankcije protiv te zemlje. Iako je administracija Donalda Trampa više puta naglašavala želju za potpunom denuklearizacijom Severne Koreje, američki predsednik nije uspeo da postigne dogovor, uprkos tri susreta sa svojim severnokorejskim kolegom. Kim je, sa svoje strane, pozvao narod da se fokusira na izgradnju samoodržive ekonomije.

Naravno, režim ne objavljuje zvanične ekonomske podatke, strogo kontroliše protok informacija i ograničava ono što posetioci mogu da vide. Međutim, prema najnovijim podacima centralne banke Južne Koreje, koja za svoje procene koristi obaveštajne izvore - ekonomija Severne Koreje porasla je za 3,7 odsto u 2024. godini. To je bio najbrži tempo rasta u poslednjih osam godina, a Južnokorejci procenjuju da se taj trend nastavio.

Ekonomska situacija u Severnoj Koreji najbolja je od kada je Kim preuzeo vlast pre skoro 15 godina, i verovatno prevazilazi ono što je postigao njegov otac Kim Džong Il, koji je vladao od 1994. do smrti 2011. godine, kaže za Wall Street Journal Stefan Hagard, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji, koji decenijama proučava tamošnju ekonomiju. "Ovo je neverovatno dostignuće za zemlju koja je toliko siromašna", ističe Hagard.

Ipak, izvan prestonice, Severna Koreja ostaje izuzetno siromašna. Skoro polovina od 26 miliona stanovnika je neuhranjena, navodi se u izveštaju UN. Njen godišnji bruto domaći proizvod iznosi manje od jedan odsto američkog, a zemlja se nalazi u samom svetskom vrhu kada je reč o kršenju ljudskih prava.

Međutim, izveštaji južnokorejskih istraživačkih centara, pod naslovima poput "Sankcije se ne vide na satelitskim snimcima", beleže pojačan brodski saobraćaj u skladištima nafte, prepune parkinge i tri puta više noćnog osvetljenja u poređenju sa situacijom od pre pet godina.

Uz pomoć stranih saveznika

Severna Koreja nije uspela sama da preokrene tok svoje ekonomije. Ekonomska kriza počela je da jenjava nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, koju je Pjongjang javno podržao.

Kimov režim obezbedio je pristup energentima i građevinskom materijalu slanjem municije i više od 15.000 vojnika kao pomoć Rusiji na liniji fronta. Oko trećine tih vojnika je poginulo ili ranjeno. Od leta 2023. do kraja prošle godine, prodaja oružja donela je Pjongjangu više od 10 milijardi dolara, prema procenama južnokorejskog Instituta za nacionalnu bezbednosnu strategiju (INSS), koji je povezan sa njihovom obaveštajnom službom. To je ogromna injekcija za ekonomiju čiji se BDP procenjuje na oko 27 milijardi dolara.

Credit: IMAGO / imago stock&people / Profimedia

Istovremeno, mesečna trgovina sa Kinom dostigla je osmogodišnji maksimum, dok razni kineski brendovi otvoreno reklamiraju svoje poslovanje u Severnoj Koreji, iako takva prodaja krši međunarodne sankcije.

Pored toga, domaća proizvodnja mobilnih telefona dostiže pola miliona uređaja godišnje, a pametni telefoni su postali toliko rasprostranjeni da postoji preko 50 različitih brendova. Ova digitalna ekonomija u usponu u velikoj meri zavisi od kineskih komponenti.

Takođe, veliki deo Kimove armije sajber-kriminalaca živi u Kini, gde mogu slobodnije da koriste internet i operišu bez straha od hapšenja. Samo su hakerski napadi na menjačnice kriptovaluta doneli režimu milijarde dolara, piše Money Review.