Arapske stranke drže ključ vlasti u Izraelu: Da li je Netanjahu odbijanjem saradnje sebi zatvorio put do nove vlade?

Komentari

Arapske stranke drže ključ vlasti u Izraelu: Da li je Netanjahu odbijanjem saradnje sebi zatvorio put do nove vlade? - Copyright Tanjug/AP Photo/Oded Balilty

Autor: Nikola Marković

30/10/2026

11:06

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Parlamentarni izbori u Izraelu održani u utorak 27. oktobra izazvali veliku pažnju svetske javnosti zbog velikog značaja za dalji razvoj prilika na Bliskom istoku, a njih je obeležila rekordna izlaznost od 77,7% glasača, najveća od 1999. godine.

Ono što je veoma karakteristično jeste da se tokom brojanja glasova konstantno menjao broj mandata u Knesetu koje dobijaju stranke dva glavna suprotstavljena bloka predvođena Likudom Benjamina Netanjahua i partijom Jašar Gadija Ajzenkota. Brojne analitičare i poznavaoce prilika je veoma iznenadio dobar rezultat dve glavne arapske partije, Raam i Ujedinjene koalicije, koje će po svemu sudeći odlučiti ko će sastaviti novu izraelsku vladu. Svakako, za dalje korake biće neophodno sačekati objavu konačnih rezultata 4. novembra.

Optužbe za krađu i strano mešanje u izborni proces

Dobar rezultat arapskih stranaka verovatno je uticao na Netanjahuov Likud da saopšti kako je došlo do pokušaja "islamizacije Izraela". Ta stranka optužila je arapske partije da su izbori ukradeni od strane palestinskih građana, nakon njihove rekordne izlaznosti i izbornih dobitaka.

Ova tvrdnja nije se završila samo na rečima, s obzirom na to da je kontraobaveštajna služba Šin Bet pokrenula istragu o navodnom stranom mešanju u izborni proces. Istovremeno su političari bliski vladajućim krugovima, na čelu sa Netanjahuovim sinom Jairom, počeli da optužuju Katar da se direktno mešao finansiranjem izlaznosti palestinskih birača, te da su mu u tome pomogle Turska i druge arapske zemlje.

Kakvi su izborni rezultati na 100% prebrojanih glasova?

Nakon 100% prebrojanih glasova koalicija stranaka okupljena oko Netanjahua vodi u izbornoj trci sa 53 mesta. Najsnažnija pojedinačna stranka ostaje Likud sa 27 poslanika u Knesetu. Ostali članovi vladajuće koalicije osvojili su: Šas (Arijeh Deri) 6 mandata; Ujedinjena Tora Judaizam (koalicija dve stranke) 7 mandata; Otzma Jehudit (Itamar Ben Gvir) 6 mandata; Verski cionizam (Bazelel Smotrič) 7 mandata.

Konačni rezultati govore da Ajzenkotova koalicija osvaja 48 poslaničkih mesta. Najveća opoziciona stranka je Jašar koja je osvojila 21 mesto, a nalazi se pod rukovodstvom šefa celokupne opozicije Ajzenkota. Druga najsnažnija partija iz opozicionih redova jeste koalicija Zajedno, formirana između Jaira Lapida (Ješ Atid – Ima budućnosti) i Naftalija Beneta, koja je uzela 12 mesta u Knesetu. Od ostalih opozicionih stranaka, Izrael Bejteneu na čelu sa Avigdorom Libermanom osvojio je 7, dok su Demokrate pod vođstvom Jaira Golana dobile 8 poslaničkih mesta.

Ono što je najviše iznenadilo sve posmatrače jeste veliki uspeh arapskih stranaka. Zajednička koalicija arapskih stranaka dobila je 11 mesta, dok se Raam pod vođstvom Mansura Abasa izborio za 8 poslaničkih mesta. Već nakon prvih preliminarnih rezultata, uprkos promenama tokom brojanja glasova, bilo je jasno da će sastavljanje nove vlade odlučiti koalicija sa ove dve liste.

Kakav je stav vlasti i opozicije prema koaliciji sa arapskim strankama?

U toku izborne noći lider arapske partije Raam Mansur Abas izjavio je kako se čuo sa predstavnicima dva najveća bloka, ukazujući da ostavlja prostor za saradnju sa Ajzenkotovim blokom samo ako koalicija bude održiva. No, međutim, problem nastaje zato što se iz opozicionog tabora samo Jair Golan, koji vodi Demokrate, izjasnio kako bi formirao vladu sa arapskim partijama, dok su ostale tri stranke oštro ili većinom protivne koaliciji.

Što se tiče Netanjahuovog bloka, stvari su još očiglednije, s obzirom na to da se on oglasio dan nakon izbora kako se mora formirati "nacionalna i desničarska vlada", bez ikakvog oslonca na arapske stranke. Sličan je stav ostatka njegove koalicije stranaka koje imaju još radikalniji odnos prema Arapima, s obzirom na to da se Itamar Ben Gvir javno zalaže za ubistva Palestinaca, raseljavanje Gaze, raspuštanje Palestinske uprave i osnivanje novih izraelskih zajednica u Gazi.

Jedinstvena rotaciona vlada između Ajzenkota i Netanjahua?

U izraelskom političkom životu postoje primeri kada su se dvojica lidera najvećih stranaka vlasti ili opozicije dogovarali da prvu polovinu mandata jedan provede na čelu vlade, a zatim ustupi to mesto drugom lideru. Takav slučaj u skorijoj prošlosti desio se 2020. godine kada je došlo do dogovora između Benija Ganca i Benjamina Netanjahua, koji se slično kao sada našao u pat poziciji koja mu nije pružala priliku da oformi vladu. Njihov dogovor o formiranju vlade nacionalnog jedinstva u toku aprila 2020. godine, ali se on urušio već decembra iste godine.

Slična praksa bila je ustanovljena između lidera opozicije nakon novih izbora 2021. godine, kada su Naftali Benet i Jair Lapid uspostavili rotacionu vladu koja se održala do naredne godine. Očigledno je na osnovu primera iz prakse da ovakvo rešenje nije dugoročno, te da ne rešava političku nestabilnost u Izraelu koja traje dugi niz godina.

Za sada je Ajzenkot odbacio mogućnost ovakvog rešenja, ističući nemogućnost saradnje sa Netanjahuom, ali ne i sa njegovom partijom Likud. Lider Jašara je takođe izrazio netrpeljivost prema ostalim članovima ovog bloka stranaka, Itamaru Ben Gviru, Bazelelu Smotriču, ali i strankama Haredi Jevreja, Šas i Ujedinjena Tora.

Manjinska vlada sa arapskim strankama ili novi izbori?

Povodom glasina u javnosti da će arapske partije podržati manjinsku vladu Gadija Ajzenkota, oglasio se lider Raama Mansur Abas. On je odlučno odbacio takve tvrdnje, navodeći da su "slabe ili nemoguće". Brojni analitičari ocenili su ovakav scenario kao veoma rizičan, ali se on već desio 2021. godine, s obzirom na to da su rotacionu vladu Beneta i Lapida podržale arapske partije, i zauzvrat dobile priznanje građanskih prava.

Moguća intervencija Vašingtona

Američki predsednik Donald Tramp istakao je kako se situacija za Netanjahua popravila, ali da je tome doprinela njegova podrška „koja je napravila ogromnu razliku“. On je upozorio da još uvek nije intervenisao kako bi se formirala vlada pod vođstvom aktuelnog premijera, ali da može razmotriti takvu opciju. Ostaje veliko pitanje da li uticaj američkog predsednika može da reši krizu u političkom životu Izraela i natera glavne političke aktere na saradnju. U slučaju da situacija bude takva, a animoziteti ostanu, mnogo je verovatnije da ćemo imati novu seriju izbora za Kneset u toku 2027. godine.