Građevinski bum na Himalajima: Gotovo 300.000 ljudi izloženo riziku od katastrofalnih poplava
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Gotovo 300.000 ljudi u pojedinim delovima Himalaja živi u područjima izloženim riziku od poplava, a taj broj mogao bi biti i veći jer istraživanje nije obuhvatilo sve ugrožene oblasti. U međuvremenu, izgradnja naselja, turističkih objekata i infrastrukture u rizičnim zonama ubrzano se širi, dok topljenje glečera dodatno povećava opasnost od katastrofalnih poplava.
Površina pod objektima u područjima potencijalno ugroženim poplavama u delovima severnog Nepala, jugoistočnog Tibeta i indijske države Utarakand povećana je za oko 45 odsto između 2016. i 2023. godine, pokazuje istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
U zonama posebno izloženim mogućim poplavama izazvanim izlivanjem ledničkih jezera, rast izgrađenih površina bio je još veći i iznosio je gotovo 78 odsto.
Istraživanje je obuhvatilo područja do 50 kilometara nizvodno od himalajskih reka, kao i oko 1.360 ledničkih jezera. Naučnici upozoravaju da bi stvarni broj ljudi izloženih riziku mogao biti veći jer susedne oblasti sa sličnim opasnostima nisu bile uključene u analizu.
Rezultati istraživanja objavljeni su nakon razornih poplava koje su u avgustu pogodile Nepal. Prema podacima koje navodi BBC, u tim katastrofama poginulo je više od 1.400 ljudi, dok se za hiljadama nestalih tragalo. Nove poplave zabeležene su i u oktobru, kada je izlivanje reke Budhi Gandaki oštetilo oko 200 kuća, odnelo pet mostova i ostavilo pet osoba nestalim.
Turistički razvoj povećava pritisak na rečne doline
Jedan od primera brzog razvoja je Pokhara, veliki turistički centar u podnožju Himalaja, koji se tokom poslednjih 30 godina značajno proširio kako bi odgovorio na rast broja posetilaca. Kroz grad protiče reka Seti Gandaki, koja izvire u planinskom masivu Anapurna i predstavlja ozbiljan izazov za upravljanje rizikom od poplava.
Gradonačelnik Pokhare Dana Radž Ačarja upozorava da se pojedine stare zgrade nalaze svega pet metara od rečne obale, iako novija pravila predviđaju veću udaljenost objekata od vode. Premeštanje takvih građevina predstavlja veliki izazov za gradske vlasti.
Slična situacija zabeležena je i u oblasti Anapurne, poznatoj po planinarskim stazama i turističkim smeštajima. Naselja i objekti izgrađeni uz rečne obale našli su se na udaru nedavnih poplava i klizišta.
profimedia
Phurpa Čiring Lama, koji vodi pansion sa 20 soba, kaže da u jeku planinarske sezone trenutno ima svega pet zauzetih soba. Vlasnik hotela u blizini reke Modi, koja se napaja vodom sa glečera, strahuje da bi urušavanje glečera ili izlivanje ledničkog jezera mogli da izazovu iznenadnu poplavu.
Stručnjaci upozoravaju da se pojedine turističke destinacije promovišu bez dovoljno pažnje posvećene prirodnim rizicima. Predsednik Udruženja hotelijera Pokhare priznao je da su turistički kapaciteti u regionu proširivani bez odgovarajućeg planiranja.
Problem, međutim, nije ograničen na turizam. U područjima oko reka Bhotekosi i Trišuli povećana je izgradnja hidroelektrana, dok se istovremeno šire putevi, naselja i druga infrastruktura.
"Odluke o razvoju koje se donose danas oblikovaće rizik od katastrofa tokom narednih decenija", upozorava Skot Votson, glaciolog sa Univerziteta u Lidsu i vodeći autor istraživanja, navodi se u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Topljenje glečera dodatno povećava opasnost
Rizik od poplava u Himalajima povezan je sa klimatskim promenama, intenzivnim padavinama, nestabilnošću planinskih padina i širenjem naselja u blizini reka. Rast temperatura ubrzava topljenje glečera, snežnih pokrivača i leda u visokoplaninskim područjima, dok se voda nakuplja u ledničkim jezerima.
Istraživanje objavljeno u časopisu "Nature Geoscience" pokazalo je da je broj ledničkih jezera u širem području Himalaja porastao za 47 odsto između 2000. i 2020. godine. Njihova ukupna površina povećana je za 33 odsto, a zapremina za oko 42 odsto, što ukazuje na značajne promene u visokoplaninskom okruženju.
Kada prirodne prepreke koje zadržavaju vodu u ledničkim jezerima popuste, nizvodno mogu da se pokrenu ogromne količine vode, leda i sedimenta. Takve poplave mogu da unište kuće, mostove i puteve, a posledice mogu biti dodatno pogoršane klizištima i odronima.
AP/Matthias Schrader
Zemljotresi, koji su česti u ovom planinskom području, mogu dodatno da destabilizuju padine. Istovremeno, više temperature dovode do promena u padavinama na velikim nadmorskim visinama, gde kiša sve češće zamenjuje sneg, što može povećati opasnost od odrona i drugih oblika nestabilnosti terena, navodi BBC.
Procene rizika ne obuhvataju nužno sve objekte koji bi mogli biti pogođeni. U istraživanju su kao potencijalno izloženi riziku razmatrani objekti koji se nalaze do 50 vertikalnih metara iznad nivoa reke ili ledničkog jezera. Međutim, stanovnici nepalskog okruga Rasuva naveli su da je tokom poplava 26. avgusta nivo reke na pojedinim mestima porastao za oko 70 metara, pa su bili pogođeni i objekti udaljeniji od obale.
Propisi postoje, ali je njihova primena nedovoljna
Stručnjaci upozoravaju da se gradnja u rizičnim zonama nastavlja uprkos pravilima koja bi trebalo da ograniče izgradnju u blizini rečnih korita. Ravni tereni uz reke često su najpristupačniji za izgradnju puteva, hotela, hidroelektrana i stambenih objekata, ali su istovremeno izloženi poplavama.
Surja Radž Ačarja, stručnjak za urbano planiranje i predstavnik Univerziteta u Nepalu, upozorava da bi u tako osetljivom ekosistemu, kakav su Himalaji, građevinski propisi morali da budu stroži i doslednije sprovođeni.
Nepalske vlasti najavile su nove mere za smanjenje rizika. Prema navodima BBC, u teško pogođenom koridoru Rasuva-Bhotekosi trebalo bi da bude zabranjeno naseljavanje u pojasu od 15 metara uz reku, dok se slična ograničenja pripremaju i za druga rečna područja.
Slični problemi postoje i u indijskoj državi Utarakand, gde aktivisti upozoravaju da se pravila o gradnji u blizini reka često ne primenjuju dosledno. Vlasti te države odobrile su nova pravila za zoniranje poplavnih područja, sa ciljem da se zaštite stanovništvo, imovina i važna infrastruktura.
Među mogućim rešenjima stručnjaci navode preciznije karte rizika, efikasnije sisteme ranog upozoravanja, strožu kontrolu izgradnje i podsticanje stanovništva da bira bezbednije lokacije za izgradnju domova. Predlaže se i klasifikacija područja prema nivou rizika, kako bi ljudi i investitori imali jasniju sliku o opasnostima kojima su izloženi.
Ipak, potpuno uklanjanje rizika nije moguće. Dok se gradnja u Himalajima nastavlja, način na koji će vlasti planirati nova naselja i infrastrukturu mogao bi da bude presudan za razmere budućih katastrofa.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)