Nema jasnog pobednika na izborima u Izraelu: Može li Netanjahu od otpisanog postati dobitnik?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izborni rezultati u Izraelu otvorili su mogućnost da Benjamin Netanjahu posle više od tri decenije političke karijere izgubi vlast, ali njegov odlazak sa premijerske funkcije još nije izvestan. Iako njegov Likud ostaje najveća stranka u Knesetu, desničarski blok nije osvojio potrebnu većinu, dok opoziciju dele ideološke razlike i neslaganja oko saradnje sa arapskim strankama. Predstoje pregovori koji bi mogli da potraju nedeljama, a ako nijedan kandidat ne uspe da formira vladu, Izrael bi mogao da izađe na nove izbore.
Benjamin Netanjahu je tokom političke karijere duge više od tri decenije mnogo puta proglašavan politički otpisanim, ali je svaki put uspevao da se vrati. Rezultati izbora u Izraelu ponovo su otvorili mogućnost da njegovi protivnici okončaju njegovu vladavinu, ali u složenom političkom sistemu zemlje to još ne znači da je premijer poražen.
Do srede uveče prebrojan je najveći deo glasova, ali nije bilo jasnog pobednika koji bi mogao da obezbedi većinu u parlamentu. Time počinje period političkih pregovora koji bi mogao da traje nedeljama, pa i mesecima, tokom kojeg će se odlučivati o Netanjahuovoj budućnosti.
Tanjug AP/Jewel Samad/Pool Photo via A
Njegova stranka Likud ostala je najveća pojedinačna stranka u Knesetu, parlamentu sa 120 mesta, sa procenjenih 26 poslaničkih mandata. Međutim, desničarski blok koji predvodi trebalo bi da osvoji svega 53 mesta, što je znatno manje od 61 mandata potrebnog za parlamentarnu većinu, prenosi CNN.
Netanjahu, dakle, nije pobedio, ali još nije ni izgubio vlast. Njegov naredni cilj biće da spreči protivnike da okupe većinu i formiraju novu vladu.
Opozicija zavisi od arapskih stranaka, ali je saradnja neizvesna
Na prvi pogled, opozicija ima oko 67 poslaničkih mesta. Međutim, ideološke, nacionalne i lične razlike otežavaju formiranje zajedničke vlade.
Netanjahuov glavni izazivač, Gadi Ajzenkot, osvojio je 21 mesto, ali jevrejske opozicione stranke zajedno imaju samo 48 mandata. Da bi dostigle potrebnu većinu, morale bi da računaju na podršku dve arapske stranke, Raam i Zajedničke liste, za koje se predviđa da će zajedno osvojiti rekordnih 19 mesta.
Tanjug AP/Ariel Schalit
Prema ocenama analitičara, povećana izlaznost arapskih birača, odnosno palestinskih građana Izraela, delom je bila reakcija na četiri godine mandata krajnje desničarskog ministra nacionalne bezbednosti, tokom kojih je kriminal u arapskoj zajednici porastao.
Stranka Raam, koja u velikoj meri potiče iz izraelske beduinske zajednice, ima islamističku orijentaciju. Njen lider Mansur Abas postao je 2021. godine prvi arapski političar koji je ušao u izraelsku vladu.
Zajednička lista, za koju se očekuje da bude veća od dve arapske političke grupacije, okuplja nekoliko stranaka: komunističku Hadaš, sekularističku Ta'al i nacionalističku frakciju Balad.
Lider levičarske Demokratske stranke Jair Golan pozvao je u sredu svoje političke partnere da arapske stranke uključe u opozicioni blok. Odbacio je, kako je rekao, Netanjahuovu „rasističku podelu između jevrejskih i arapskih glasova“.
Ipak, dvojica Ajzenkotovih desničarskih saveznika, Naftali Benet i Avigdor Liberman, protivili su se formiranju vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka. Do zatvaranja biračkih mesta nisu objavili novo saopštenje o tom pitanju.
Zajednička lista je u sredu poručila da je spremna na političku saradnju i da želi da „učini sve što je u njenoj moći kako bi okončala Netanjahuovu vladavinu“.
Netanjahu pokušava da spreči saradnju protivnika
Izvor blizak Netanjahuu rekao je da je jedan od njegovih glavnih ciljeva posle izbora da delegitimizuje saradnju jevrejskih i arapskih stranaka i spreči formiranje vlade koja bi ga uklonila sa vlasti.
"On je veoma zabrinut zbog manjinske vlade“, rekao je izvor, navodeći da Netanjahu planira da izvrši pritisak na pojedine opozicione poslanike kako ne bi sarađivali sa arapskim strankama.
Likud je u sredu optužio arapske stranke da su „krale izbore“ putem podmićivanja, pretnji, nasilja i falsifikovanja. Stranka je time ponovila tvrdnje o izbornoj prevari kakve je iznosio i Netanjahuov bliski saveznik, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.
Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Centralna izborna komisija saopštila je da ispituje žalbu, ali je prethodno odbacila hiljade prigovora različitih stranaka podnetih na dan izbora.
Prema izvoru koji je razgovarao sa CNN-om, Netanjahu je spreman da "neutrališe ovu mogućnost svim sredstvima“, uključujući eventualni napad na Iran ili angažovanje Trampa kako bi uticao na izraelsku politiku u njegovu korist.
Opozicija strahuje da bi Netanjahu mogao da iskoristi bezbednosnu krizu kako bi zaustavio ili otežao formiranje nove vlade.
Pre izbora, Netanjahu je vršio pritisak na Trampa da pokrene zajednički napad na Iran. Vašington je, međutim, odložio takvu odluku, delom i zbog upozorenja načelnika izraelskog Generalštaba Ejala Zamira da bi vojna operacija mogla da poremeti glasanje.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Izraelski bezbednosni izvor rekao je za CNN da su operativni planovi spremni i da se čeka Trampovo odobrenje, koje bi, prema toj proceni, moglo da usledi nakon međuizbora u SAD.
"Nema načina da znamo šta će Netanjahu uraditi“, rekao je izvor iz opozicije za CNN, dodajući da postoji zabrinutost da bi premijer mogao da pokuša da izazove novu eskalaciju.
Drugi izvor ocenio je da će Netanjahu "učiniti sve što može da ne napusti kancelariju premijera, uključujući domaći i spoljni haos“.
Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga, pozvao je u utorak uveče bezbednosne zvaničnike da imaju na umu da je Netanjahu "privremeni premijer, bez mandata i bez poverenja javnosti“.
Obraćajući se pristalicama nakon objavljivanja izlaznih anketa, Ajzenkot je rekao da je javnost „izabrala promene“. U prvoj reakciji na ažurirane rezultate, nakon obraćanja u utorak uveče, ponovio je da ostaje posvećen „donošenju promena u Izraelu“.
Slede pregovori, a konačni rezultati očekuju se nakon brojanja posebnih glasačkih listića
Izborni rezultati još mogu da se promene. Centralna izborna komisija trebalo bi da završi brojanje većine glasova do srede uveče, dok se posebna pažnja usmerava na listiće u dvostrukim kovertama.
Takve listiće koristili su vojnici, zatvorenici, pacijenti i zaposleni u bolnicama, diplomate u inostranstvu i birači sa invaliditetom koji nisu glasali na uobičajenim biračkim mestima.
Komisija procenjuje da je reč o između 430.000 i 480.000 glasova, što bi moglo da utiče na raspodelu više od deset poslaničkih mesta. Ti glasovi broje se odvojeno, uz poseban postupak provere, a konačni rezultati očekuju se u četvrtak.
Tanjug AP/Oded Balilty, File
Nakon toga počinje najvažnija faza političkih pregovora.
Predsednik Izraela Isak Hercog ima ključnu ulogu u procesu formiranja vlade. Njegov zadatak je da se konsultuje sa svim izabranim strankama i utvrdi kog kandidata preporučuju za premijera. Potom bira osobu za koju proceni da ima najveće izglede da obezbedi podršku najmanje 61 poslanika.
To ne mora nužno da bude lider najveće parlamentarne stranke, već kandidat koji ima najrealniju mogućnost da sastavi koaliciju.
Ajzenkot bi mogao da dobije više preporuka od Netanjahua, jer se očekuje da će ga podržati i arapske stranke.
Kandidat kojem predsednik poveri mandat ima 28 dana da pregovara sa drugim strankama o sastavu vlade, raspodeli ministarskih mesta, budžetu i političkim prioritetima. Rok može da bude produžen za još 14 dana.
Ako prvi kandidat ne uspe da formira vladu, mandat može da dobije drugi, koji takođe ima četiri nedelje za pregovore. Ukoliko ni taj pokušaj ne uspe, Kneset dobija kratak rok da predloži alternativnog kandidata. Ako ni tada ne bude rešenja, Izrael automatski ide na nove izbore.
Netanjahu u tom procesu ima prednost jer ostaje na funkciji vršioca dužnosti premijera dok se ne formira nova vlada.
Ako Ajzenkot prvi dobije mandat, ali ne uspe da obezbedi većinu, Netanjahu bi mogao da sačeka istek rokova i nastavi da obavlja premijersku funkciju tokom novog izbornog ciklusa.
Ajzenkot može da oslabi Netanjahua i bez formiranja vlade
Iako je formiranje vlade najvažniji cilj opozicije, Ajzenkot ima i druge mogućnosti.
Opozicioni blok mogao bi da iskoristi parlamentarnu većinu kako bi promenio predsednika Kneseta i druge važne funkcionere. Takvi potezi mogli bi da ograniče Netanjahuovu sposobnost da upravlja državom, pa čak i da omoguće opoziciji da predlaže i usvaja zakone.
Ipak, Ajzenkot se suočava sa ozbiljnim izazovima. Kao penzionisani general-potpukovnik, on mora da predvodi politički raznorodan blok čije članice nemaju iste ideološke prioritete.
Netanjahuova koalicija, s druge strane, ostaje čvrsto povezana i lojalna svom lideru, zbog čega on ne mora ozbiljno da strahuje od odlaska poslanika iz sopstvenog tabora. Ajzenkotova koalicija mnogo je manje ideološki usklađena, pa bi i najmanje neslaganje moglo da je podeli i ponovo odvede zemlju na izbore.
Tanjug/AP Photo/Oded Balilty
U takvim okolnostima, uloga predsednika Hercoga postaje još važnija. Pošto nijedan blok nema jasnu većinu, on bi mogao da pokuša da izvrši pritisak na Netanjahua i Ajzenkota da postignu dogovor o vladi nacionalnog jedinstva.
„Moramo učiniti sve da izbegnemo još jedan krug izbora“, rekao je Hercog u sredu, pozivajući lidere političkih stranaka da na konsultacije dođu „otvorenog uma“.
Pred Izraelom su tako dani i nedelje političkih pregovora, tokom kojih će se pokazati da li opozicija može da prevaziđe međusobne razlike i iskoristi izgubljenu većinu Netanjahuovog bloka ili će dugogodišnji premijer ponovo uspeti da sačuva vlast.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)