Američki međuizbori kao test za Trampa: Demokrate vode, već glasalo 44 miliona građana
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki međuizbori 3. novembra predstavljaju test za predsednika Donalda Trampa, čiji rejting odobravanja iznosi oko 32 odsto, dok ankete daju prednost demokratama za kontrolu Predstavničkog doma, a možda i Senata. Predizbornu kampanju obeležile su kontroverzne izjave Trampa, od obećanja o isplati 5.000 dolara svim punoletnim građanima do komentara o telu senatora i preimenovanju geografskih pojmova, a rana izlaznost dostigla je 44 miliona birača, dvostruko više nego 2022. godine.
Američki predsednik je obećao tzv. Trampove dividende ako republikanci pobede na međuizborima u iznosu od 5.000 dolara, ali i dalje nije jasno na koji način bi to sve bilo isplaćeno.
Tramp je iskoristio dešavanja u Francuskoj, rekavši da je dao upozorenje da bi se slična situacija desila ukoliko demokrate pobede na međuizborima, s obzirom da je za nemire u Francuskoj okrivio migrante i muslimane.
Tramp je otkazao skupove u Kanzasu i Ajovi, a od 1. oktobra održao je 25 skupova u 19 država, oštro reagujući na pitanje novinara Rojtersa o zdravlju.
Ankete, rana izlaznost i referendumska atmosfera
U SAD je urednica emisije "Euronews svet", Nataša Đulić Banović koja ističe da se o izborima govori kao o referendumu o Trampovoj vladavini.
"Mnogi ovde pominju referendumsku atmosferu, što i nije čudno, jer je Donald Tramp na više mitinga tokom kampanje govorio: 'Zamislite da sam ja na listiću'. Što se toga tiče, demokrate bi i volele da birači zamisle da je on na listiću, jer je onda sve zapravo vezano za njegove politike i ono što radi njegova administracija", kaže Đulić Banović.
Ona navodi da Tramp ima jedan od najnižih rejtinga, a ankete daju prednost demokratama.
"Donald Tramp i dalje ima jedan od najnižih rejtinga jednog američkog predsednika, to je 32 odsto sada odobravanja. Čini se da demokrate definitivno uzimaju Kongres, a za Senat je trka prilično tesna, mada se, kažem, prema najnovijim anketama čini da će i tu prevagnuti demokrate. Čak se pominje da bi u Kongresu mogli da imaju 260 mesta, što se nije desilo od 1990. godine", objašnjava Đulić Banović.
Ona dodaje da je rano glasalo 44 miliona birača, dvostruko više nego 2022, posebno u tesnim trkama za Senat, i da je izašlo više demokrata.
Moguća demokratska većina i izborni izazovi
Đulić Banović ocenjuje da bi demokratska većina u Predstavničkom domu, ako dostigne 240 ili 260 mesta, omogućila veća ovlašćenja, uključujući mogućnost impičmenta, iako je to sa Trampom već dva puta pokušano bez potvrde Senata.
"Ukoliko sada demokrate dobiju i Senat, onda bi stvari mogle da budu dosta jednostavnije. Problem je, naravno, i u tome što je Donald Tramp više puta govorio: 'Pa dobro, i da pobede, ja imam pravo veta'", kaže Đulić Banović.
Ona ukazuje na Trampove tvrdnje o mahinacijama, mašinama za glasanje i glasanju nerezidenata, koje sudovi obično odbacuju, te na rizik od žalbi i odlaganja rezultata u tesnim trkama, poput one na Aljasci.
Đulić Banović napominje da Trampova učestala prisutnost u kampanji nije uobičajena i da se pojedini republikanski kandidati od nje ograđuju, posebno u državama pogođenim ekonomskim posledicama carinskih mera.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)