Tri decenije od progona Srba u akciji "Oluja": Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane

Navršava se 30 godina od vojne akcije Oluja, tokom koje je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a gotovo 2.000 njih je ubijeno. Banstol, naselje smešteno na tromeđi Sremskih Karlovaca, Iriga i Inđije, postalo je novi dom za mnoge koji su tada morali da napuste svoje ognjište.

Tokom vojne akcije Oluja, u kojoj su za vreme rata u Hrvatskoj snage hrvatske vojske i policije uspostavile kontrolu nad zapadnim delom tadašnje Republike Srpske Krajine, preko dve 200.000 ljudi primorano je da ostavi sve što je godinama gradilo - domove, zemlju, uspomene. Među njima je i oko 3.000 ljudi koji su našli novi početak na obroncima Fruške gore. Jedan od njih je i Nikola Basara, rođen na Kordunu, koji je pre rata živeo u opštini Vojnić - imao je kuću, zemlju i posao.

"U tri sata smo već napuštali ognjište, kuću, puštali stoku van, da ako pale, da ne izgore unutra, bolje da budu napolju nego unutra. Onda smo krenuli prema Topuskom i Glini i plan je bio da se ide prema Žirovcu, prema Dvoru na Uni, za Predor", rekao je Basara za Euronews Srbija.

U Glini su naišli na prepreke - putevi su bili presečeni, nisu mogli nazad, ni dalje. Bez vode i hrane, ljudi su delili ono što su imali dok oficiri hrvatske vojske nisu dogovorili predaju naoružanja.

"To je bio put bez povratka. Nismo znali gde idemo. Jedan viče, idemo u šumu, tovare se džakovi brašna da bi se mesio hleb... A već kad smo stigli u Glinu, tu je bio zvanično kraj - znali smo da nemamo nazad više šta da tražimo", rekao je Basara.

Na dan kada je počela Oluja, 4. avgusta, pravoslavni vernici obeležavaju praznik Blage Marije. Crkva na Banstolu posvećena je njoj, ali i žrtvama Oluje. Oni koji su tada izgubili dom, danas ovde nalaze utočište.

"Ovde se nekako i sretnu, ovde se nekako razumeju, i dosta ima naravno i ljudi koji su u inostranstvu, koji doniraju za naš hram, tako da ima varijacija, imaju i posvetu od koga su već poslati, ko je donirao. Krst, verovatno, suzu, videli ste, to je isto donacija hramu od njih iz Oluje, rekla je Snježana Španić, radnica u hramu Blage Marije.

Fruška gora i Petrova gora na Kordunu gotovo su iste nadmorske visine. Nikola Basara kaže da ga pogled s Banstola podseća na rodni kraj. I zato, baš ovde, mnogi su našli svoj mir. Ne povratak - ali novi početak.