Regionalna direktorka Euronews-a Minja Miletić za "Diplomacy and Commerce": Oblikovanje poverljivog glasa u regionu

U medijskom okruženju koji se brzo menja, obeleženom političkim pritiscima, digitalnim poremećajima i promenom navika publike, Euronews se trudi da sačuva uređivačku nezavisnost, profesionalizam i kredibilitet. Diplomacy and Commerce je razgovarao sa Minjom Miletić, regionalnom direktorkom Euronews-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, o izazovima vođenja regionalnog tima, odgovornosti novinarstva zasnovanog na činjenicama i sve važnijoj ulozi ove mreže na Zapadnom Balkanu.

Kako biste opisali svoj profesionalni put od lekara do regionalne direktorke Euronews-a?

Moj profesionalni put nije bio tipičan — naročito u poređenju sa većinom mojih kolega, uglavnom novinara — ali je svakako bio autentičan. Nakon završetka Medicinskog fakulteta u Beogradu, shvatila sam da me mediji snažno privlače — delimično zato što sam tokom studija povremeno radila na televiziji, prvo čitajući vesti, a potom postepeno učeći kako da pravim izveštaje, obavljam terenski rad, istražujem i razumem svaki korak novinarskog procesa. Učila sam kroz iskustvo, preuzimajući konkretne zadatke — često pod pritiskom — ali sa velikom željom da savladam zanat. Kao što znate, novinarstvo je zarazno — to je poziv, a ne samo profesija. Strast kojoj su mnogi od najboljih među nama posvetili svoje živote.

Zato smatram da je neophodno proći kroz sve faze novinarstva — od osnovnih veština i terenskog rada do uređivanja i vođenja redakcije — jer tek tada stičete potpunu sliku. Formalno obrazovanje je podjednako važno, jer daje širinu, strukturu i osećaj odgovornosti prema znanju. Iako moja diploma nije bila direktno vezana za medije, medicina me je naučila analitičkom razmišljanju, temeljnosti i ozbiljnom pristupu javnom diskursu — veštine na koje se oslanjam svakog dana.

Kada sam diplomirala, bilo je teško naći posao. Međutim, ponuđeno mi je stalno zaposlenje na televiziji, pa je prelazak iz medicine u novinarstvo delovao kao prirodan nastavak moje potrage za razumevanjem sveta i doprinosom društvu kroz pitanja koja postavljam. Tokom godina gradila sam karijeru kao novinarka, voditeljka i urednica. Kada sam dobila priliku da vodim televizijsku stanicu, znala sam da sam profesionalno sazrela za tu ulogu.

Danas, kao regionalna direktorka Euronews-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, trudim se da vodim tim sa istom posvećenošću koju sam unosila u sve prethodne uloge u redakciji. Od samog početka cilj projekta Euronews Srbija bio je jasan: uvesti evropske standarde u lokalni medijski prostor i izgraditi poverenje kroz tačno i nepristrasno izveštavanje. Taj cilj ostaje nepromenjen, ali način na koji ga ostvarujemo stalno se razvija u skladu sa promenama u medijskoj industriji.

Naši vlasnici i partneri prate globalne trendove i fokusirani su na jačanje našeg uticaja povećanjem gledanosti, proširenjem regionalnog prisustva i davanjem prioriteta digitalnim platformama koje sve više oblikuju način na koji publika konzumira vesti. Svet medija se menja brže nego ikada i naša je odgovornost ne samo da pratimo te promene, već i da ih razumemo, pomognemo da se oblikuju i ostanemo verni vrednostima koje nas definišu: istini, odgovornosti, pristojnosti i kredibilitetu.

Koji su ključni izazovi i lekcije koje ste naučili tokom dve decenije u medijskoj industriji?

Radim u medijima više od 20 godina i tokom tog vremena suočila sam se sa raznim izazovima — onima koji su, u svojoj suštini, ostali isti, iako se njihov oblik menjao. Na početku karijere borila sam se sa znanjem, prostorom i priznanjem. Kasnije su došle veće odgovornosti i stalna potreba za ličnim razvojem.

Verujem da novinari najviše profesionalno rastu u kriznim vremenima — kada informacije moraju biti tačne, brze i proverene, a odluke donošene pod pritiskom i bez odlaganja. Tada snaga tima i sposobnosti liderstva zaista dolaze do izražaja. Upravo to je ono za čim težim u svojoj trenutnoj ulozi, vodeći kanal zajedno sa glavnom urednicom Draganom Pejović.

Dragana je iskusna novinarka sa bogatim iskustvom stečenim tokom rada u redakciji NIN-a, uglednog nedeljnika. Kao glavna urednica Euronews Srbija, ima punu profesionalnu slobodu i odgovornost da oblikuje informativni program prema najvišim standardima relevantnosti, nepristrasnosti i uređivačke nezavisnosti, što je suština brenda Euronews u svim njegovim redakcijama.

Miloš Nadaždin

Jedan od najvećih izazova danas nesumnjivo je digitalna transformacija — prelazak sa tradicionalnog emitovanja na višestruke platforme za dostavu vesti, rad sa podacima, algoritmima i publikom koja se brzo menja i više ne konzumira vesti na način na koji se to radilo decenijama.

Ipak, svaki pomak u medijskom pejzažu vidim kao priliku, a ne pretnju, pod uslovom da smo spremni da učimo, prilagođavamo se i ostanemo verni osnovnim principima novinarstva. Pre svega, volim da podsećam i sebe i kolege da je najvažnije deliti zajednički cilj, zajedničku ideju i viziju.

Šta vas je motivisalo da preuzmete regionalnu lidersku ulogu i kako je to promenilo vaš svakodnevni rad?

Kada mi je ponuđena prilika da preuzmem lidersku ulogu — nakon skoro 25 godina u medijima — pažljivo sam razmislila, kao što bi to učinila svaka odgovorna osoba. Preuzimanje odgovornosti za ljude, sadržaj, konkurentnost i profesionalne standarde bio je moj najveći izazov.

Međutim, tu priliku sam videla i kao motivaciju da nastavim da radim u medijima, ali iz drugačije perspektive: one koja podrazumeva strateško planiranje, razvoj tima, regionalnu koordinaciju i održavanje standarda brenda.

Istovremeno, nisam se odrekla novinarstva niti vođenja programa, jer verujem da direktan kontakt sa publikom i gostima pravi pravu razliku. Nije lako biti direktor kada ste u srcu i dalje novinar — ali u svetu medija, upravo to je ono što čini dobrog direktora. Najbolji često dolaze iz redakcije.

Kako se vaš program "Direktno sa Minjom Miletić" uklapa u širu misiju Euronews-a?

"Direktno sa Minjom Miletić" je moj način da doprinesem javnom dijalogu u Srbiji i regionu. Ipak, da budem iskrena, sve je teže održavati ravnotežu između suprotstavljenih stavova. Živimo u vremenu kada publika često bira medije ne da bi se informisala, već da bi potvrdila svoja već postojeća uverenja. Spremnost da se saslušaju različita ili suprotna mišljenja postaje sve ređa.

Ipak, verujem da posao novinara nije da udovoljava publici, već da gradi odnos zasnovan na poverenju, utemeljenom na činjenicama i odgovornosti. Naša veza sa publikom ne može i ne sme biti jednostrana; mora biti uzajamna i zasnovana na odgovornosti. Bez obzira na to šta publika u datom trenutku želi da čuje ili vidi, naša je obaveza da ostanemo bliski istini.

U današnjem svetu digitalne fragmentacije i stalne borbe za pažnju, istina i kredibilitet često su važniji i imaju veću dugoročnu vrednost od samih rejtinga. To je teži put, ali jedini koji zaista ima smisla.

Sve više medijskih kuća prelazi sa univerzalnog pristupa na ciljani sadržaj, birajući ton, format i teme prilagođene specifičnim očekivanjima publike. U takvom okruženju, još je važnije sačuvati prostore gde se neguju objektivnost, raznovrsnost i profesionalizam.

U svom programu trudim se da postavljam pitanja koja ne samo da zahtevaju odgovornost, već i podstiču razumevanje, jer verujem da je to jedini put ka smislenom dijalogu. Program traje skoro pet godina i po mom mišljenju, prirodno se uklapa u širu misiju Euronews-a: informisati, objašnjavati i dati prostor različitim glasovima.

Moj cilj je da stvorim prostor za ozbiljne razgovore o važnim temama, bez senzacionalizma, populizma i trivijalizacije. Takođe nastojim da uključim političke aktere iz celog regiona, jer verujem da njihove perspektive i argumenti zaslužuju mesto u širem javnom diskursu.

Euronews Srbija

 

Euronews, kako globalno tako i regionalno, pozicionira se kao kanal koji ceni profesionalizam, nepristrasnost i dijalog — a, sigurna sam da ćete se složiti, to su danas retke i dragocene vrednosti. Na Euronews Srbija razgovori su otvoreni, argumentovani i puni poštovanja prema gostima i publici. Verujem da je to vrednost koju novinarstvo mora da čuva — sada i u godinama koje dolaze.

Šta očekujete od regionalne ekspanzije Euronews-a? Koji su glavni ciljevi pokretanja kanala u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori?

Naš cilj nije da nudimo jednu "istinu", već da pružimo tačne, proverene i pravovremene informacije, uz prikaz različitih perspektiva. U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori formirali smo redakcije sastavljene od izuzetnih novinara i urednika, čiji sadržaj poštuje lokalni kontekst, ali istovremeno sledi evropske standarde.

Povratne informacije publike jasno pokazuju da ljudi prepoznaju profesionalizam i cene informacije koje nisu izmanipulisane — naročito u složenim političkim okruženjima kakva postoje u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Veoma smo zadovoljni dosadašnjim radom Euronews BiH. Svakodnevno dobijamo izveštaje i jasno je da nas gledaoci u Bosni i Hercegovini doživljavaju kao kanal koji informiše, a ne nameće zaključke, ostavljajući publici prostor da sama formira mišljenje. Naši izveštaji se citiraju, a vesti se pažljivo prate. U budućnosti svakako planiramo proširenje programske ponude.

Crna Gora je takođe spremna za lansiranje, i očekujemo dobre rezultate i tamo. Tim koji je odabran izuzetno je motivisan i spreman da doprinese radu brenda kao što je Euronews.

Pored toga, Euronews Srbija već ima lojalnu publiku širom regiona — što predstavlja odličnu osnovu za dalji rast i dublje povezivanje sa celim prostorom Zapadnog Balkana.

Kako se Euronews pozicionira u odnosu na druge regionalne i međunarodne informativne kanale?

Euronews se pozicionira kao evropski informativni kanal koji se vodi principima tačnosti, uravnoteženosti i argumentovanog izveštavanja. Za razliku od mnogih regionalnih emitera koji su često jasno povezani sa određenim političkim opcijama — poput N1, koji se široko percipira kao opoziciono orijentisan, ili RTS-a, koji nosi teret državnog uticaja — Euronews nastoji da zadrži neutralan stav i kredibilitet. To je posebno zahtevno, ali i neophodno u ovakvom medijskom okruženju.

U poređenju sa velikim globalnim mrežama kao što su CNN ili BBC, Euronews nudi izrazito evropsku perspektivu — bližu našem regionu — i pruža više prostora za lokalne i regionalne teme, uz zadržavanje obima i standarda međunarodnog novinarstva.

Euronews funkcioniše kao most između globalnog i lokalnog — mesto gde se Srbija i širi Balkan predstavljaju u širem kontekstu, ali i dobijaju prostor i glas. Naš cilj nije da budemo najglasniji, već najpouzdaniji.

Euronews Srbija je nedavno prošla kroz turbulentne periode. Nekoliko bivših zaposlenih tvrdilo je da su otpušteni zbog svojih stavova o kompaniji kojom rukovodite. Možete li pojasniti ovu situaciju, posebno u svetlu saopštenja NUNS-a i UNS-a?

U svakoj velikoj redakciji dolazi do trenutaka kada je potrebno doneti teške odluke. U ovom slučaju, radilo se isključivo o organizacionim promenama i racionalizaciji radnih mesta. Nijedna odluka nije doneta na osnovu ličnih stavova zaposlenih — već isključivo iz operativnih razloga i u cilju efikasnijeg poslovanja. Da nije bilo tako, broj ljudi koji bi bili obuhvaćeni tim promenama bio bi znatno veći.

Nažalost, neki su odlučili da ovu temu politizuju. Euronews Srbija poštuje pravo na lično mišljenje, ali istovremeno zahteva profesionalizam, etičko ponašanje i kulturu timskog rada. Otvorena sam za dijalog, ali ne i za manipulaciju.

Verujem da smo jedina redakcija koja je emitovala saopštenje grupe zaposlenih koji su se javno usprotivili stavu menadžmenta — i to tokom dve večeri zaredom u udarnim informativnim terminima. Možete li navesti još jedan medij u svetu koji bi to uradio? Ponosna sam na to, jer smatram da upravo to potvrđuje posvećenost Euronews-a pluralizmu mišljenja.

U krajnjoj liniji, tada smo svi imali isti cilj — da stanemo u odbranu kolega sa RTS-a. Ostali smo jedina redakcija u Srbiji koja je dva puta javno pozvala na deblokadu javnog servisa.

Rukovodstvo Euronews-a učinilo je sve da broj otpuštanja bude minimalan. Ceo proces bio je transparentan, unapred najavljen i u skladu sa širim strateškim pravcem "Digital First", koji je centrala kompanije pokrenula još pre dve godine. Slični procesi desili su se i u drugim medijima, čak i pre nas. N1 je, na primer, imao otpuštanja u Bosni i Hrvatskoj, a i ovde u Srbiji, druge redakcije trenutno prolaze kroz slične restrukturacije. Ipak, medijska udruženja ćute. Zašto?

Pročitala sam optužbe o navodnoj "čistki" na Euronews-u. Ali svako ko prati naš program može lako da zaključi da za takve tvrdnje nema osnova. Kao direktorka, nikada nisam dobila nijednu zvaničnu žalbu zaposlenih u vezi sa cenzurom. Ipak, odjednom sam počela da čitam optužbe o pritiscima — bez ikakvih dokaza, i to od strane pojedinaca koji su izgubili posao zbog loših rezultata.

U novinarstvu postoji jedno važno pravilo: ako trpite pritisak, prijavite ga odmah — ili nikada. Ako o tome govorite godinu dana kasnije, to ili znači da ste ga tada prihvatili, ili da vaša tvrdnja nema moralnu težinu. Ili, možda, i jedno i drugo.

Ono što očekujemo od naših novinara na Euronews-u jeste ispunjavanje profesionalnih standarda. Zašto su određene političke i poslovne grupe pokušale da targetiraju naš kanal i manipulišu javnim percepcijama — dok se istovremeno ozbiljna kršenja radnih prava i novinarskih etičkih normi tolerišu drugde — pitanje je za njih, za novinarska udruženja i za medije sa kojima sarađuju.

Nažalost, moram iskreno da primetim da su dva najveća novinarska udruženja u Srbiji — naročito u poslednjim mesecima, ali ne isključivo tada — značajno odstupila od svoje uloge nepristrasnih i kredibilnih glasova u medijskom prostoru. Nedeljama su ponavljali neproverene tvrdnje o Euronews-u, a da nikada nisu pokušali da čuju i drugu stranu. Mi ne objavljujemo neistine — i na njih ne odgovaramo.

Kako se biraju teme i gosti za programe Euronews-a?

Ne mešam se u uređivačke odluke niti u izbor gostiju. Ipak, svakodnevno sam u komunikaciji sa našom glavnom urednicom Draganom Pejović u koju imam potpuno poverenje — kao i poverenje našeg poslodavca i centrale Euronews-a.

Teme se biraju prema relevantnosti i aktuelnosti, kroz diskusije na svakodnevnim redakcijskim sastancima, kao i u svakoj drugoj medijskoj kući — ali sa znatno više slobode u razmišljanju i većom otvorenošću za različita mišljenja i predloge. To mogu da tvrdim iz ličnog iskustva iz drugih medijskih sredina.

Euronews/Milan Ivanić

Uređivačka politika Euronews-a — u čijem sam oblikovanju učestvovala, između ostalog, kroz izbor glavne urednice — jasna je: bavimo se temama koje su važne za naše društvo, bez senzacionalizma, a goste biramo prema stručnosti, uticaju i odgovornosti u procesima donošenja odluka. Kredibilitet je ključan, kao što je oduvek bio u medijima koji poštuju svoje gledaoce i veruju u svoj ugled.

Naravno, neki političari odbijaju da gostuju u našim emisijama, a potom tvrde da medijske slobode ne postoje. To nije nešto na šta mi, kao novinari i urednici, možemo da utičemo.

U svojim emisijama često javno iznesem ko je bio pozvan i zašto je odbio da učestvuje — jer naši gledaoci s pravom očekuju da čuju sve strane, i verujem da o tome moram biti transparentna. To je danas jedan od najtežih zadataka, okupiti dve ili čak tri različite perspektive, ali mi od toga nećemo odustati.

Evropska komisija i inicijativa Media Freedom Rapid Response (MFRR) nedavno su izrazile zabrinutost zbog političkih pritisaka, cenzure, SLAPP tužbi i napada na novinare u Srbiji. Kako odgovarate na te nalaze i verujete li da Euronews Srbija poštuje evropske standarde medijskih sloboda?

Evropska komisija je izabrala Euronews za zvaničnog partnera u komunikaciji sadržaja vezanih za EU. Euronews Srbija je deo te poverljive evropske mreže, i smatram da je važno to naglasiti jer govori o kredibilitetu koji smo stekli, kako među evropskim institucijama, tako i u profesionalnoj javnosti.

Kao novinarka, verujem da profesionalna etika zahteva da se, pre bilo kakvog zaključka, pa i onog u izveštajima Evropske komisije, krene od činjenica.

Kada je reč o pogledima evropskih medijskih profesionalaca, mogu da podelim lično iskustvo. Euronews ima redakcije širom Evrope i sveta, i u stalnom sam kontaktu s kolegama na najvišim nivoima organizacije. Reč je o vrhunskim profesionalcima, i zanimljivo je da pitanje ograničavanja medijskih sloboda u Srbiji nijednom nije bilo tema naših razgovora.

Naprotiv, njihova pitanja češće se odnose na to kako je moguće da u jednom tržištu paralelno postoje tako različiti mediji — od Euronews-a, Al Jazeera i Radija Slobodna Evropa, do Russia Today. Taj pluralizam s pravom se posmatra kao snaga.

Što se tiče inicijative MFRR, prvi put sam za nju čula nedavno, kada su me pozvali na sastanak, koji sam rado prihvatila. Kasnije sam pregledala njihov izveštaj i moram reći da me njegov sadržaj donekle iznenadio — prvenstveno zbog određenih nejasnoća, površnosti i načina na koji su informacije predstavljene. Činilo mi se da bi, uz temeljniji pristup i širu konsultaciju s relevantnim izvorima, mogla da se predstavi potpunija i uravnoteženija slika.

Ono što mi je posebno zapalo za oko jeste da autori, pripremajući tako ozbiljan dokument, nisu konsultovali ključne institucije, poput policije ili Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, pre nego što su zaključili da su napadi na novinare putem društvenih mreža "verovatni".

Takođe, na spisku novinara za koje se tvrdi da su bili meta, nalaze se i pojedinci koji su, nažalost, i sami javno targetirali druge — praksa koja se ne bi smela normalizovati.

Čvrsto verujem da svi mi koji radimo u medijima moramo težiti profesionalizmu, ravnoteži i činjenicama — posebno kada govorimo o osetljivim temama poput bezbednosti novinara i slobode izražavanja.

Otvorena sam za saradnju i dijalog, ali smatram da svaka ozbiljna rasprava o medijskim slobodama mora biti zasnovana na tačnosti, pravičnosti i kontekstu.

Kako vidite Euronews za pet godina, u pogledu sadržaja, publike i uticaja?

Zamišljam Euronews Srbiju kao multimedijalnu platformu koja povezuje region, pruža tačne informacije i osnažuje građane kroz znanje. Moja ambicija je da postanemo prvi izbor za sve koji traže pouzdane vesti — medij kome se ne obraćaju samo da bi saznali šta se desilo, već i da bi razumeli zašto se to desilo.

Već od ove jeseni uvodimo nove formate i dodatno jačamo vezu s publikom putem društvenih mreža i digitalnih kanala. Ti digitalni formati, naravno, ne mogu da postoje bez kvalitetnog televizijskog sadržaja, ali odlučni smo u tome da ne zaostajemo za vremenom. Želimo da naredna generacija gledalaca Euronews-a dođe upravo iz digitalnog prostora.

Za pet godina, nadam se da ćemo biti potpuno integrisana platforma — relevantna i na televizijskim ekranima i na mobilnim uređajima. Naša publika je već sada raznovrsna, uključujući i mlađe i starije gledaoce, sve one koji traže tačne informacije i očekuju da svaki naš sadržaj donese suštinski uvid.

Razmatramo i pokretanje dodatnog kanala u još jednoj susednoj zemlji. Euronews već beleži snažan rast i uticaj u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a verujem da će Crna Gora pratiti sličan razvojni put.

U narednim godinama, cilj nam je da postanemo prepoznati kao zajednički evropski emiter za Zapadni Balkan — onaj koji poštuje lokalne razlike, a promoviše univerzalne vrednosti.