Nova školska godina je na pragu: Da li će biti nove obustave nastave?

Uoči početka nove školske i akademske godine, ključno pitanje je da li će nastava započeti regularno u učionicama i amfiteatrima ili će se produžiti protesti i blokade. Redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov i Ana Dimitrijević iz Foruma Beogradskih gimnazija diskutovali su o blokadama nastave, i dok Dimitrijević ističe da blokade daju učenicima važne životne lekcije umesto štete, Petrov naglašava da časovi moraju biti prioritet i da odrasli treba da vode borbe umesto mladih.

Ana Dimitrijević opisuje varijabilnost situacije u beogradskim gimnazijama, ističući da se one razlikuju po broju raskinutih ugovora i planovima maturanata, ali da je zajednička odluka da se izbegnu štrajkovi upozorenja zbog umora prosvetnih radnika i navike vlasti na takve akcije.

"Ono što nam je svakako zajedničko je što smo odlučili da nećemo najavljivati niti ulaziti ni u kakav štrajk upozorenja, jer prosto godinama unazad tako počinju školske godine, što je dosta zabrinjavajuće, to nešto govori o našem obrazovnom sistemu", rekla je Dimitrijević.

Euronews Srbija

Ona dodaje da će pratiti inicijative učenika i roditelja, te da će početak godine biti različit po školama, sa mogućim komemorativnim šetnjama maturanata i skraćenim časovima.

"Mi ćemo sada pratiti učenike i njihove roditelje koji su se veoma uključili u ceo ovaj proces koji se događa u srpskom obrazovanju i prosveti trenutno. Tako da mi zvanično 1. septembra počinjemo. Sad kako će to izgledati, verujem, različito od škole do škole", rekla je Dimitrijević.

Dimitrijević objašnjava da su maturanti pozvali na komemorativnu šetnju, a neki direktori pristali na skraćene časove kako bi se omogućila šetnja, iako su učenici tražili neradni dan.

"Maturanti su pozvali u komemorativnu šetnju, neki direktori su pristali da skrate časove tog dana kako bi se krenulo u tu šetnju u određeno vreme, iako su učenici tražili da to bude neradni dan. Tako da videćemo kako će biti, u svakom slučaju, ne potpuno regularno", rekla je Dimitrijević.

Petrov: Učiti mlade kako da izražavaju stavove, sve drugo vodi u deinstitucionalizaciju

Vladan Petrov se osvrće na sopstveno iskustvo iz 80-ih i 90-ih godina, ističući da je nezamislivo da se obrazovni proces započinje razgovorima o šetnjama i raskidima ugovora, te da je potreban novi početak sa promenom društvene klime.

"U vreme pre 30-ak i nešto više godina, a ja sam bio u osnovnoj školi krajem 80-ih, a u srednjoj školi gimnaziji Smederevo u prvoj polovini 90-ih, to su najstrašnija moguća vremena. Zamislite da nastavnici i profesori govore o nekakvim bilo kakvim komemorativnim i drugim šetnjama, o tome da je pitanje raskida ugovora i tome slično prvo pitanje nastavnog i bilo kog obrazovnog procesa", rekao je Petrov.

On naglašava svetost časova, kritički se osvrće na opterećenost profesora i ističe da većina studenata želi regularan početak godine, uz pravo na obrazovanje bez političkih uticaja.

"Ja mislim da su časovi svetinja. I takav sam kao univerzitetski profesor, a tako sam naučen i od mog profesora koji je bio u vreme kada me primio na fakultet prvi potpredsednik vlade i rekao da svi mogu da čekaju, uključujući i tadašnjeg predsednika republike, ali studenti, nastava i ispiti ne mogu. Nema odlaganja, ne postoje razlozi da se bilo šta u tom smislu otkazuje, odlaže", rekao je Petrov.

Euronews Srbija

Petrov dodaje da profesori ne treba da prenose politička nezadovoljstva na mlade, već da ih uče institucionalnom rešavanju problema.

"Biti profesor je jedno sveto zanimanje i ono podrazumeva između ostalog sposobnost svakog učitelja, nastavnika i profesora da ne reflektuje svoja politička nezadovoljstva na buduće naraštaje. Budući naraštaji imaju pravo na visoko i svako drugo obrazovanje, imaju pravo na to da ih profesori uče slobodi i kreativnom načinu razmišljanja, a ta sloboda i kreativni način razmišljanja podrazumeva između ostalog i institucionalno razmišljanje", rekao je Petrov.

On ističe da rešavanje problema treba da bude u okviru institucija, jer deinstitucionalizacija vodi ka nestanku društva i države.

"A to znači rešavanje problema u okviru institucija. Institucije nikada neće biti dovoljno dobre jer su često prevelike, ponekad i alave potrebe ljudske prirode. Dakle, uvek nam se čini da može mnogo bolje, nijedna vlast nije dovoljno dobra, ali upravo zato što smo slobodnomisleći ljudi, mi treba da naučimo naše mlade, počev od osnovnih i srednjih škola, a naročito na fakultetima, da na ustavom i zakonom propisan način izražavaju svoje političke i druge stavove. Ukoliko to ne činimo, mi ulazimo u jedan proces deinstitucionalizacije, a to znači nema društva, jer društvo je institucija, nema države, jer država je takođe institucija", rekao je Petrov i dodao:

"Tako da, moj odgovor na vaše pitanje je da je situacija na Pravnom fakultetu u Beogradu daleko bolja nego što je bila. Najveću zaslugu za to imaju studenti heroji, jedna Anja, jedna Lana, jedna Amina, koje su u prvom ispitnom roku kod profesora Petrova dobile desetke kao grad i ja sam zbog toga presrećan".

Uticaj blokada i podele u prosveti

Ana Dimitrijević ističe da učenici nisu preterano izgubili gradivo zbog blokada, jer su planovi preopterećeni i nadoknada je moguća, te da su naučili važne životne lekcije.

"Ja ne bih rekla da su oni pretirano izgubili. Oni jesu izgubili što se gradiva tiče jedan deo. Mi smo se potrudili da to nadoknadimo jer je to zapravo moguće. Planovi i programi su inače preopterećeni. Oni uče mnogo ne neophodnih stvari, ako me razumete. I vrlo je lako nadoknaditi nešto ako vi jednostavno izdvojite ono što je važno i kombinujete nastavu", rekla je Dimitrijević.

Ona se slaže sa stavom da su časovi svetinja, ali ističe da borba kroz institucije nije moguća kada one služe ličnim interesima.

"Ja se slažem da je čas svetinja, apsolutno, i slažem se da se treba boriti kroz institucije, kada institucije rade i postoje, kada su na usluzi jednom čoveku ili grupi ljudi koja to koristi za svoje lične svrhe, bogaćenje i tako dalje, onda se kroz te institucije ne vredi boriti. Znate, studenti su i pokušali da sve urade kroz institucije, pa nisu uspeli", rekla je Dimitrijević i dodala:

Euronews Srbija

"Što se mene tiče, za osnovne škole nema mesta u svemu ovome i to je moj stav. Oni mogu da razgovaraju sa svojim nastavnicima i roditeljima o ovome, ali osnovna škola je sasvim specifična priča. Ali ja sad govorim ovde o učešću mladih ljudi, srednjoškolaca i studenata, u svemu ovome. Ja se slažem da je njima svima mesto u amfiteatrima i u učionicama pre svega, ali to radimo tamo gde možemo, gde je normalna država", dodala je Dimitrijević.

Dimitrijević kritički komentariše odnos države prema obrazovanju i poređenje sa 90-im godinama, ističući da je danas gore po pitanju slobode govora, medija i korupcije, te da deca ne treba da se bave korupcijom, ali da ona postoji i u školama.

"Ja se bojim da se ovde sve kroji po volji jednog čoveka, nažalost, koji je, sticajem okolnosti, nesrećnik, naš predsednik, po meni. Jdnostavno svi ti studenti, učenici, nastavnici, vi univerzitetski profesori, mi smo svi, ne drugi i treći, mi smo 15. i 16. i 20. na redu u ovoj državi. I ja mislim da to jednostavno nije u redu. Vrlo je zanimljivo kako se ova država odnosi prema najobrazovanijem sloju društva", rekla je Dimitrijević.

Potreba za dijalogom i institucionalnim rešenjima

Vladan Petrov ističe da stavovi nisu suprotstavljeni, već da časovi moraju biti prioritet, te da oni koji ne žele da ih drže ne treba da budu profesori, naglašavajući radne obaveze.

"Ja mislim da mi grešimo ako govorimo da su stavovi suprotstavljeni. Oni ako jesu suprotstavljeni, onda mi nešto ne valjamo. Časovi u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju jesu svetinja. Oni moraju da se održavaju. To su i radno-pravne obaveze i obaveze u jednom višem smislu reći. Ko ne želi da drži časove, on ne treba da bude profesor", rekao je Petrov.

On opisuje situaciju na fakultetu kao solidnu uprkos problemima sa upravom, ističući da studenti polažu ispite i da su svesni gubitka vremena, te da odrasli treba da vode borbe umesto mladih.

"Prividno situacija na Pravnom fakultetu je vrlo solidna. Mi doduše imamo jednu nenormalnu situaciju, akademski nenormalnu, čak i u političkom svetu bi bila nenormalna. To je da je dekan u ostavci od kraja aprila meseca i da ta ostavka nije konstatovana od strane Saveta ili da je on nije na eksplicitan način povukao. Uprava Pravnog fakulteta gotovo i da ne postoji, ali profesori rade sada svoj posao, dolaze na ispite i ponavljam ono što je važno, veliki broj studenata se prijavio za ispite, polaže ispite", rekao je Petrov i dodao:

Euronews Srbija

"Ali vidim kod velikog broja studenata da su postali svesni da nije isto izgubiti godinu u 50-oj, ja sam sve u svom životu već postigao. Ali oni imaju velika očekivanja. Ja mislim da su mnogi ušli u one proteste u novembru i decembru zato što kao mladi ljudi imaju enormno velika očekivanja što je u skladu sa njihovom prirodom i njihovim godinama. Ali odrasli su tu da kažu: 'Ne, ne, ne, vi nemate ni pravo ni obavezu da gubite jednu godinu zbog onoga što je možda naša borba'", dodao je Petrov.

Petrov naglašava neophodnost svakodnevnog dijaloga na svim nivoima, uključujući sa političkim činiocima, u interesu mladih.

"Ja mislim da je dijalog na svim nivoima izuzetno neophodan i taj dijalog mora da bude svakodnevan. Znate, recimo da sam ja dekan Pravnog fakulteta, što ne želim da budem, ne mogu da budem jer sam sudija Ustavnog suda, a bio sam jedno vreme vršilac dužnosti, ja bih gledao da makar dva sata svoga životnog vremena u danu posvetim dijalogu sa svima onima sa kojima bi trebalo da razgovaram", kaže on i dodaje:

"To znači pre svega sa mojim kolegama profesorima. Zatim sa svim studentima, ne samo sa onima koji bi i dalje da eventualno blokiraju zgradu fakulteta, nego i sa ostalima, a naravno insistirao bih na dijalogu i sa relevantnim političkim činiocima, uključujući i predsednika vlade", rekao je Petrov.

Temu jutra u celosti pogledajte u video prilogu.