Najčešće greške tokom posta: Kako postiti do Vaskrsa bez stresa za organizam - ključni saveti
Komentari07/03/2026
-15:28
Više od mesec dana ostalo je do Vaskrsa, koji će ove godine biti obeležen 12. aprila, dok do završetka velikog 40-dnevnog posta vernike deli još više od pet nedelja. U tom periodu mnogi se suočavaju sa izazovom kako da istraju u uzdržavanju od mrsne hrane i istovremeno održe pravilnu i izbalansiranu ishranu. O tome kako pravilno postiti, koje su najčešće greške u ishrani tokom posta i koje namirnice mogu biti adekvatna zamena za meso i mlečne proizvode, za Euronews Srbija govori nutricionista, profesor Momčilo Matić.
"Kada ulazimo u post, važno je da za to budemo spremni i psihički i fiziološki. Hrana koju unosimo mora da bude pravilno svarena, jer u suprotnom organizam neće dobiti nutrijente koji su potrebni ćelijama. Naše ćelije traže ono što im je neophodno za funkcionisanje - aminokiseline iz proteina, glukozu iz ugljenih hidrata, esencijalne masne kiseline iz masti, kao i vitamine, minerale i druge korisne sastojke. Ako im to ne obezbedimo, organizam počinje da reaguje - gubi se energija i telo ne može optimalno da funkcioniše. Zato je važno da ulazak u post bude postepen i uz određenu pripremu", kaže profesor Matić.
Ljudi koji imaju iskustva sa postom obično znaju kako treba da uđu u post i kako iz njega da izađu, naveo je i dodao: "Međutim, često se dešava da neko do poslednjeg dana jede veoma tešku hranu, na primer veliku količinu pečenja, a već sutradan naglo prelazi na post. Slično je i kada se post završi - mnogi odmah posegnu za jakom i masnom hranom. Takve nagle promene nisu dobre za organizam i zato je važno da i ulazak i izlazak iz posta budu postepeni i uravnoteženi".
Objašnjava da nagle promene u ishrani, poput iznenadnog ulaska ili izlaska iz posta, mogu da predstavljaju veliki stres za organizam. Kako kaže, ljudsko telo reaguje na svaku naglu promenu -bilo da je reč o vremenskim uslovima, životnim okolnostima ili načinu ishrane - a taj odgovor organizma naziva se stresom.
U takvim situacijama dolazi do promena u funkcionisanju organizma, i na morfološkom i na biohemijskom nivou, što može da izazove napetost i različite zdravstvene tegobe. Zbog toga je, ističe Matić, važno da se u post ulazi postepeno.
On savetuje da se najmanje desetak dana pre početka posta polako smanjuje količina hrane i da se postepeno uvode namirnice koje će tokom posta biti dominantne, dok bi visokokaloričnu i težu hranu trebalo postepeno izbacivati iz ishrane. Sličan princip, dodaje, trebalo bi primeniti i nakon završetka posta, odnosno prilikom povratka na uobičajenu ishranu, jer se na taj način izbegava dodatno opterećenje organizma i moguće zdravstvene tegobe.
Ističe da post ne podrazumeva samo promenu u ishrani, već i mentalnu pripremu i smirenost.
Povezane vesti
"Post zahteva i mentalnu i fizičku pripremu. Njegova suština je i u psihičkom opuštanju i oporavku, posebno posle stresnih perioda. Važno je da budemo smireni, opušteni i da u tom periodu negujemo dobre odnose - prvo prema sebi, a zatim i prema ljudima oko nas“, kaže Matić.
On dodaje da pravilna ishrana tokom posta ima važnu ulogu u očuvanju energije organizma.
"Treba da biramo namirnice koje će snabdeti naše mitohondrije energijom. One su zapravo male "centrale" u ćelijama koje proizvode energiju i izuzetno su važne za funkcionisanje organizma. Zato je važno da im obezbedimo nutrijente koji su potrebni za njihov rad", objašnjava Matić.
Ipak, upozorava da se tokom posta često prave greške u izboru namirnica.
"Dešava se da ljudi u postu posežu za industrijski prerađenim mastima, poput rafinisanih ulja ili margarina. Iako su to proizvodi koji se koriste u ishrani, važno je voditi računa o kvalitetu namirnica koje unosimo, jer post treba da bude prilika za zdraviju i uravnoteženiju ishranu", naglašava Matić.
Šta je još rekao na ovu temu nutricionista i profesor Momčilo Matić - pogledajte u gore priloženom videu
Komentari (0)