Dan ozonskog omotača: Kako ljudske aktivnosti ugrožavaju nevidljivi štit Zemlje?

Svetski dan očuvanja ozonskog omotača obeležava se 16. septembra, u znak sećanja na Montrealski protokol i globalne napore za zaštitu sloja atmosfere koji nas štiti od štetnog ultraljubičastog zračenja. Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da je ozonski omotač ključan za život na planeti, zbog čega su potrebne odlučnije mere države i odgovorno ponašanje građana.

Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode istakla je značaj ozonskog omotača navodeći da je on ključan za život na zemlji.

"Ozonski omotač je zaštitni sloj oko planete Zemlje koji nas štiti od UVB i UVC zraka, opasnih ne samo po zdravlje ljudi, već i po čitav živi svet. Bez njega ne bi bila moguća ni fotosinteza, a znamo da bez fotosinteze nema biljaka, nema životinja, a ni života kakav poznajemo“, ističe Ugarković.

Prva upozorenja da je ozonski omotač ugrožen pojavila su se još sedamdesetih godina prošlog veka.

"Na nekim mestima on je tanji, što znači da lakše propušta štetne sunčeve zrake. To su tzv. ozonske rupe, a njihov glavni uzrok je čovekova upotreba freona u rashladnim uređajima, ali i raznih sprejeva i dezodoransa“, objašnjava ona.

Dodaje da je u industriji, ali i u domaćinstvima, freon decenijama bio široko rasprostranjen.

"Iako su mnogi uređaji danas prešli na ekološki prihvatljivije, ali skuplje varijante, posledice višedecenijske upotrebe i dalje osećamo“, kaže Ugarković.

Tanjenje ozonskog omotača, kako je objasnila ona, direktno ugrožava zdravlje ljudi.

Euronews

"Najopasnija posledica je rak kože. Ako se ne štitimo kremama, odećom i izbegavanjem direktnog sunca u kritičnim satima, rizik je ogroman. Ali sve to je zapravo posledica začaranog kruga – da bismo se zaštitili od posledica, koristimo nove proizvode, a oni opet imaju svoj uticaj na prirodu“, upozorava ona.

Ističe da se problem može rešavati samo smanjenjem emisije štetnih gasova – od ugljen -dioksida i metana do freona.

"Ako bismo ozbiljno radili na tome, mogli bismo sebi da obezbedimo normalan život bez tolikih ograničenja“, dodaje.

Jedan od praktičnih primera kako pojedinci mogu da utiču na stanje planete jeste i izbor prevoza. Naime, kako kaže, kratki letovi, recimo Beograd–Zagreb ili Beograd–Sarajevo, emituju daleko više ugljen-dioksida nego vožnja automobilom. 

Kritične tačke planete i ekološki dug – 22 godine u minusu

Svetska organizacija za zaštitu prirode u svom redovnom Izveštaju o stanju planete upozorava da je čovečanstvo već stiglo do nekoliko kritičnih tačaka.

"Uništeno je oko 17 odsto Amazonskih šuma. Ako pređemo prag od 25 osaro, to je tačka bez povratka. Permafrost na Arktiku se topi i oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida i metana. Ledene naslage Grenlanda i Arktika podižu nivo mora, menjaju klimu i ugrožavaju biodiverzitet. Tu su i koralni grebeni, koji možda deluju daleko, ali njihovo nestajanje utiče na hranu i ekonomiju kakvu poznajemo“, objašnjava Ugarković.

Posebno zabrinjava podatak da je dan ekološkog duga za Srbiju ove godine pao već 8. maja.

"To znači da smo do tog datuma potrošili sve resurse koje priroda može da obnovi za jednu godinu. Sve posle toga uzimamo iz budućnosti. Mi već 22 godine živimo u ekološkom minusu“, naglašava ona.

Rešenja, dodaje, postoje, ali zahtevaju zajedničko delovanje.

"Svako može da izračuna svoj ekološki otisak i da smanji potrošnju. Na nivou država neophodno je uvođenje zelenih politika u industriji, poljoprivredi i saobraćaju. A na globalnom nivou radimo na apelima za ukidanje jednokratne plastike i povećanje broja zaštićenih predela gde nema mesta za gradnju i masovni turizam“, zaključuje Aleksandra Ugarković.

Kakva je situacija u Srbiji?

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije navodi za Euronews Srbija da je ozonski sloj danas deblji i sigurniji“, ali upozorava da "ljudi u Srbiji provereno umiru od aerozagađenja“, zbog čega su potrebne odlučnije mere države i odgovorno ponašanje građana.

"U pedesetim godinama prošlog veka naučnici su došli do saznanja da hemikalije, poput freona i halona, nesporno uništavaju taj prirodni štit. Smanjenje je bilo toliko rapidno da je zabeleženo svuda. Zato su 1987. godine u Montrealu sve svetske vlade prihvatile mišljenje naučnika i pokrenule ozbiljnu kampanju eliminacije tih supstanci“, podseća Jovanović.

Kako je dodao, zahvaljujući globalnom dogovoru, freoni i slične supstance zamenjeni su manje štetnim jedinjenjima.

"Emisija je smanjena za možda 98 odsto, što je dovelo do regeneracije ozonskog sloja daleko veće nego što se očekivalo. Danas je situacija takva da je ozonski sloj daleko bolji, deblji i da nas više štiti“, naglašava on.

Međutim, pored, kako kaže, "dobrih vesti“ kada je reč o globalnoj zaštiti ozonskog sloja, postoji i drugi problem – prizemni ozon, koji nastaje u gradovima, posebno leti, usled saobraćaja i emisije azotnih oksida.

"To je jedan ozbiljan polutant koji se javlja svake godine i predstavlja izuzetno toksičan problem u urbanim sredinama“, upozorava Jovanović.

Na pitanje kako ultraljubičasto zračenje i zagađenje mogu uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi, Jovanović naglašava da je dovoljno da samo jedan deo prirodnog lanca bude narušen.

"Dovoljno je samo da počnemo da uništavamo pčele. Jer pčela – nema života na zemlji. Dovoljno je samo da se to desi", objasnio je.

Prema planu međunarodnih sporazuma, hidrofluorougljenici bi do 2040. godine trebalo da budu potpuno eliminisani, čime će se dodatno smanjiti i njihov uticaj na globalno zagrevanje. Ipak, kada je reč o lokalnim problemima,  doaje, Srbija i dalje kaska.

"Nažalost, Srbija ima jednu od najlošijih kvaliteta vazduha u Evropi. Ljudi provereno umiru od aerozagađenja i to je nedopustivo. To je posledica nepoštovanja zakona, uredbi i nedelovanja institucija“, ističe Jovanović.

Na pitanje šta građani mogu da urade, on podseća da je individualni doprinos važan, ali da ključ leži u sistemskim merama.

"Građani pre svega treba da budu informisani i da zahtevaju od države da štiti njihov interes. Ne možete očekivati promene energenta od onoga ko ima minimalac. Zato država mora da omogući zamenu starih peći i šporeta, kao i korišćenje energenata koji su isplativiji i zdraviji. To je jedini motiv, a najveći javni interes je zdravlje građana“, poručuje Jovanović.