Detektivska delatnost u Srbiji

Predrasude i stereotipi

Kada u Srbiji spomenete privatnog detektiva većina ljudi i dalje pomisli na Šerloka Holmsa koji sa lupom gleda tragove ili na nekog mutnog bivšeg policajca koji radi u nekoj polutamnoj kancelariji punoj duvanskog dima, sa čašom viskija na radnom stolu što stvara utisak da detektiv vodi haotičan život, da ima problematičan privatni život, i tako dalje, što su sve stari stereotipi iz knjiga, serija ili filmova, a ko će imati kakvu od navedenih asocijacija, zavisi koju generaciju ljudi pitate jer svaka generacija je odrasla uz neku drugu detektivsku figuru koju su mediji predstavljali na razne načine. Ono što je istina je da i dalje u Srbiji postoji dosta predrasuda, mistifikacija i paradigmi u vezi sa profesijom privatnog detektiva, i da, i dalje najveći deo javnosti nije bliže upoznat sa tom delatnošču. I dalje postoji veliki broj ljudu, i dalje je to većina javnosti, koji uopšte ne znaju da u Srbiji postoje privatni detektivi, većina javnosti koja i dalje ne zna da postoje detektivske agencije u Srbiji. Kada je stupio na snagu prvi zakon o detektivskoj delatnosti 2018 godine, od tada pa do danas je nastupio period kada se situacija malo promenila na bolje, odnosno, javnost je počela da ima malo više svesti o deketivskoj delatnosti, o tome da u Srbiji postoje detektivske agencije koje regularno posluju i za to plaćaju porez kao i svako drugo pravno lice, da postoje privatni detektivi kao ljudi koji se bave detektivski poslom i od toga žive kao i svi drugi ljudi, da postoj detektivska delatnost kao deo sektora privatne bezbednosti i kao deo privrednog i korporativnog sektora republike Srbije.

Mihajlo Maricic / Panthermedia / Profimedia

Širenje svesti

Poboljšanju „vidljivosti“ detektivske delatnosti je doprinelo donešenje zakona i regulisanje tog sektora poslovanja, umesto pravnog „vakuma“ koje je do tada vladao i kada su pravni osnovi crpeli izvor iz više različitih zakona od kojih su neki bili stari i preko 50 godina. Takođe, veliku zaslugu za populatizaciju delatnosti imaju i masovni mediji koji su i te kako doprineli popularizaciji privatnih detektiva kroz razne priloge, emisije, šou programe, gostovanja ljudi iz detektivske branše u emisijama, kao i razne članke u novinama, na televiziji, Intenetu, radiju, što je sve i te kako doprinelo širenju svesti o detektivskoj delatnosti, i to ne u maloj meri, jer je u pitanju ne mali broj izlaganja u javnosti, što je rezumljivo, jer je sama delatnost uvek zanimljiva, interesantna i aktuelna pa samim tim privlači veliki broj ljudi i zanimljivo je velikom delu javnosti. Potrebno je naglasiti još jedan faktor koji je imao uticaja na širenje svesti u javnosti a to je sve veći broj klijenata koji koriste detektivske usluge. Kada uzmemo u obzir činjenicu koliko je tržište u Srbiji, koliko detekktivskih agencija posluje, i koliko se slučajeva radi na dnevnom nivou, i onda posmatramo te cifre kroz prizmu vremena možemo doći do jedne ne zanemarljive cifre koja predstavlja zapravo broj ljudi, klijenata, koji su koristili detektivske usluge kroz sve ove godine.To nije mali broj ljudi. Kada uzmemo u obzir činjenicu da je dobro urađen posao najbolja preporuka, da su svi ljudi koji se obrate detektivima ljudi koji su u problemu, privatnom ili poslovnom, onda možemo da zaključimo da ta masa ljudi koja je rešila svoj problem uz pomoć privtnog detektiva ima prijatelje, rodbinu, kolege, poznanike, naravno, kao i svi mi, onda je lako shvatiti da ti ljudi pričaju sa „mrežom“ ljudi koje poznaju, i kroz tu komunikaciju sigurno spomenu i svoje probleme koje su imali, i kako su im privatni detektivi pomogli da te probleme reše. Onda ti ljudi sa kojima su klijenti pričali pričaju dalje sa drugim ljudima, i tako se svest polako ali sigurno širi kroz društvo, od usta do usta, i to po dobru. Tako da je to takođe jedan veoma važan faktor u širenju svesti, i to jako važan, verovatno i najvažniji ako posmatramo celu sliku. Zbog toga je važno da detektivi dobro rade svoj posao. Privatni detektiv ima obavezu da svoj posao rade perfektno kvalitetno i savršeno odgovorno i apsolutno savesno sa etičke strane. Jer, privatni detektivi, za razliku od drugih delatnosti ne počinju od nule, što se reputacije tiče, nego od minusa. Zbog toga je od krucijalne važnosti da privatni detektivi grade svoju reputaciju do besprekornosti, bez ijedne mrlje. Da uzdignu detektivsku delatnost na nivo ugledne profesije kojom se bave časni ljudi na pošten način i koji zaista pomažu ljudima koji su u problemu bilo kakve vrste.

Opšti i situacioni princip

Privatni detektivi moraju da poštuju ukazano poverenje i da cene to što im je neko poverio mogučnost da im pomognu, da direktno utiču na kvalitet nečijeg života, da ozbiljno cene tu odgovornost. Ovo sve je jako važno i može se rasčlaniti u dva principa. Jedan je univerzalan a drugi je vezan za Srbiju. Pod jedan, u ovom poslu reputacija je sve što imate i bolje je da nemate nikakvu reputaciju nego da imate lošu reputaciju. Pod dva, privatni detektivi u Srbiji moraju da se bore protiv nasleđa prošlosti, moraju da se bore protiv „mrlje“ iz devedesetih godina prošlog veka koja je ostala na percepciji javnosti prema detektvskoj delatnosti, moraju da daju sve od sebe da se distanciraju od svega što javnost asocira sa onim što se nazivalo detektivska agencija u prošlosti, danas, detektivi moraju da budu savršen primer čoveka koji živi život koji je za primer drugima i koji je profesionalac i uzoran građanin u svakom smislu te reči, ne samo profesionalno već i privatno.

Iuliia Shapovalova / Alamy / Profimedia

Teret prošlosti

Detektivska delatnost u Srbiji, nažalost, nosi sa sobom teret prošlosti iz devedesetih godina prošlog veka, kada su detektivske agencije držali kriminalci, ljudi iz podzemlja, bivši korumpirani policijski inspektori, i razni ljudi „mutnih“ biografija koji su detektivske agencije koristili kao paravan za kriminalne delatnosti pa su tako preko detektivskih agencije operisali „zelenaši“, uterivači dugova, ljudi koji su se predstavljali kao telohranitelji i pružali telohraniteljske usluge, prevaranti koji su sprovodili prevare nad naivnim i nemoćnim pojedincima koji su davali novac za nekakve „usluge“ i postajali žrtve prevare dok su se same agencije kao pravna lica koristle isto tako i kao paravan za pranje novca, dekle, čitav jedan spektar sumnjivih aktivnosti u vreme kada je kriminal bio na vrhuncu u našoj državi, kada je vladalo opšte bezakonje ratovi, glad, sankcije, pa je sve to prolazilo nekako ispod radara jer su u društvu i državi postojali daleko veći problemi od toga čime se bave detektivske agencije. Međutim, ceo taj jedan period i sva ta dešavanja su imali za posledicu da se u narodu i javnosti stovri jedna vrsta predrasuda prema takozvanim „detektivskim agencijama“ pa su od istih i zazirali jer je opšte poznata činjenica da u to vreme takve agencije zaista i jesu držali kriminalci i bavili su se ko zna čime. Ta dešavanja su nanela ogromnu štetu ugledu detektivske delatnosti na duge staze. Stvorena je jedna „mrlja“ na ugledu detektivskih agencija i privatnih detektiva koja se jako teško briše. Potrebno je mnogo vremena da se povrati ugled i poverenje kada stvorite jednu takvu reputaciju. Čak i danas, kada su prošle tri decenije od tog perioda, i dalje postoje ljudi koji zovu detektivske agencije i traže da im „naplate dugovanje“, da „uteraju dug“ od nekoga, da „zastraše“ nekoga i razne druge zahteve. To najbolje govori o tome kolika je šteta naneta ugledu detektivske delatnosti. To je jako teško izmeniti ali situacija ide na bolje, polako, ali sigurno. Ono što je potrebno za promenu takve percepcije jeste pre svega vreme, smena generacija, ali i ono što je daleko važnije, ono kako privatni detektivi prezentuju sebe, svoje agencije i svoju delatnost kroz privatne odnose, kroz poslovne odnose ali isto tako i u javnosti i sredstvima informisanja-masovnim medijima.

Reputacija privatnih detektiva danas

Danas, vlasnici detektivskih agencija, kao i privatni detektivi su obrazovani ljudi sa visokom školskom spremom, ljudi koji su prošli bezbednosnu proveru, obučeni, visokokvalifikovani stručnjaci za svoju oblast koji poseduju licencu koju im je izdalo ministarstvo unutrašnjih poslova i posluju u skladu sa zakonom o detektivskoj delatnosti. Danas je situacija totalno drugačija, celokupna grana delatnosti je regulisana i dovedena u red, na primer, nakon što je donesen zakon 2018 godine, preko 20 agencija je prestalo da radi jer nisu ispunjavali uslove za bavljenje detektivskom delatnošću. Agencije koje su nastavile da obavljaju delatnost i koje su licencirane moraju da posluju u skladu sa zakonom i njihov rad kontroliše ministarstvo unutrašnjih poslova, koje takođe sprovodi obuku i osposobljavanje lica za bavljenje detektivskom delatnošću, izdaje, produžava i oduzima licence za bavljenje detektivskom delatnošću, koje takođe vrši uvid u poslovanje detektivskih agencija putem redovnih kontrola poslovanja koje su najavljane, kao i vandrednih kontrola poslovanja koje nisu najavljene i iznenadne su. Kazne su stroge i za svakoga za koga se utvrdi da je prekršio zakon slede novčane kazne u visokom iznosu ili oduzimanje licence i zabrana poslovanja. Republika Srbija je veoma ozbiljno shvatila detektivsku delatnost, i to je sve jedan izuzetno pozitivan signal jer je u pitanju zaštita višeg interesa društva kao celine a interes javnosti je uvek iznad svakog pojedičanog interesa. Zakon je jasno regulisao kojim poslovima mogu da se bave privatni detektivi, koja ovlašćenja imaju privatni detektivi i koje procedure moraju da poštuju. Nakon donošenja zakona, svima koji su se do toda bavili detektivskom delatnošću je dat rok od godinu dana da usklade svoje poslovanje sa novim zakonom, svi koji to nisu uradili su prestali da postoje. Danas, u Srbiji radi i posluje oko 15-20 detektivskih agencija, što nije veliki broj, kada uzmemo u obzir da postoje države u regionu koje imaju manje stanovnika a imaju duplo više agencije. Pre donošenja zakona taj broj je bio oko 30-35 agencija od kojih su većina bile skoncentrisane u Beogradu i okolini tako da su u to vreme detektivske agencije iz Beograda slale svoje detektive da putoju po celoj Srbiji i reševaju slučajave.

Jakob Berg / Alamy / Profimedia

Stanje na terenu danas

Danas, situacija je drugačije, ima manje agencija, ali su sve raspoređene po celoj Srbiji. Danas, svaki veći grad ima svoju detektivsku agenciju, čak i manji gradovi imaju po jednu detektivsku agenciju, na neki način, strateški su se podelile i raspodelile agencije na takav način da svaka agencija pokriva po neki region ili oblast u Srbiji, tako da, u kojoj god oblasti da se nađete u Srbiji, danas, postoji neka detektivska agencija koja pokriva tu oblast, kao polijska uprava, na neki način, što je jako simpatično ali koristno i praktično na neki način. Taj privatni detektiv najbolje poznaje tu oblast u kojoj se nalazi, najbolje poznaje, kraj, teren, ljude, prilike, i on će sigurno bolje, brđe i kvalitetnije da uradi slučaj nego bilo koji detektiv iz neke druge oblasti iz Srbije. Tako da je takav raspored posla po teritorijalnom principu zapravo veoma koristan i efikasan jer od tog sistema najviše benefita imaju korisnici usluga koji će dobiti kvalitetniju uslugu po nižoj ceni jer su troškovi niži. To je odličan sistem, za svaku pohvalu. Tako da, kao što možete i sami da primetite, detektivska delatnost je danas na daleko višem nivou organizovanosti nego nekada, sa zavidnim nivoom profesionalnosti. Danas, kada Vam zatrebaju usluge privatnog detektiva Vas će u agenciji dočekati visoko obrazovani profesionalac koji ima iza sebe zavidno iskustvo i koji će Vam pružiti uslugu koje će biti u skladu sa standardima korektnog poslovnog odnosa i u skladu sa etičkim principima profesije i možete biti uvereni da će pružalac detektivskih usluga učiniti sve da opravda Vaše poverenje i da Vam pomogne da rešite Vaš problem u najkraćem mogućem roku primenom najefikasnije metode na najpovoljniji način po klijenta u finansijskom smislu, vodeći računa o apsolutnoj zaštiti Vaše privatnosti i Vaših interesa, uz garancije za apsolutnu diskreciju jer se celokupna interekcija kao i svi dokumenti iz poslovnog odnosa smatraju kao poslovna tajna i sa istim se u skladu sa tom klasifikacijom i postupa. Beograd i dalje prednjači i po broju detektivskih agencija, i po broju privatnih detektiva, po količini posla, po broju slučajeva, po kvalitetu i obučenosti kadra, po kvalitetu usluga, iznad ostatka države, što je i razumljivo, kada uzmemo u obzir razmere tržišta, profil klijentele, kadrove, učestalosta rada, što sa sobom povlaći i veće iskustvo. Što se tiče usluga koje klijenti koji se najčešće obraćaju detektivskim agencijama za pomoć to su fizička lica, muškog i ženskog pola, odprilike u istoj meri, pravna lica koja, mikro, mala, srednja i krupna pravla lica-konglomerati, takođe, advokati i advokatske kancelarije, isto tako javljaju se klijenti iz država u regionu, ali i iz drugih Evropskih država, kao i sa drugih kontinenata. Što se tiče usluga koje zahtevaju klijenti, statistički gledano, najveći broj zahteva čine zahtevi za sprovođenje oprativne metode tajnog praćenja radi prikupljanja informacija, poligraf, provera podataka iz arhiva, „due dilligence“ istrage za pravna lica, potrage za nestalim licima, usluge u vezi sa problemima sa drogom i kockanjem, istrage proganjanja i uznemiravanja, kontra prislušni pregledi, kreiranje psihološkog profila ali i analiza prisustva na narkotike iz kose i noktiju. Postoje i brojne druge usluge ali ove koje su pobrojane su usluge koje se najčešće zahtevaju na tržištu detektivskih usluga.

Budućnost na tržištu

U poslednjhi 20 godina potreba za detektivskim uslugama i broj slučajeve i klijenata, uopšte, je u konstantnom porastu, i taj trend će se zasigurno nastaviti, pogotovo kada imamo u vidu činjenicu da se konstantno širi svest u populaciji o detektivima kao pružaocima usluga i mogućnostima koje takav vid saradnje pruža. Informacija je najvredniji resurs na svetu, proverena i pravovremena informacija nema cenu i ima neprocenjivu vrednosti. Ta potreba nikada neće prestati da postoji, može samo da dobije na značaju. Moramo ovde da napomenemo trend koji je u porastu a to je postojanje takozvanih „prodavnica detektivske opreme“, koje se reklamiraju na način da klijentima „ne treba privatni detektiv“ već da mogu sve sami da urade, samo kupe opremu i to je to. Ovo je izuzetno pogrešna percepcija. Svaka oprema koja može da se kupi u slobodnoj prodaji nije profesionalna oprma. Ni jedan civil ne može da kupi profesionalnu opremu, iz razloga što za nabavku takve opreme postoje određene procedure i uslovi koje neko mora da ispuni da bi došao u posed takve opreme, jer je u pitanju strogo kontrolisana tehnologija koja se kontroliše i nakon nabavke, u toku celog svog operativnog veka. Tako da je savet prevashodno da se obratite profesionalcima i prepustite njima da urade svoj deo posla onako kako to treba, pogotovo jer se ovde radi o izuzetno specifičnoj vrsti delatnosti gde nemate pravo na grešku. Jedna greška znači kraj svakih daljih mogućnosti jer je narušena sama suština delatnosti a to je konspirativnost. Razvoj novih tehnologija u velikoj meri pomaže operativcima na terenu, forenzičarima pri ekstrakciji, poligrafistima u njihoj analizi, novi skereri očiju, itd, i paralelno sa razvojem tehnologije razvijaće se i detektivska delatnosti i dopunjavaće se u tom smislu i u budućnosti. Na primer, pre 20 godina je daleko teđe bilo raditi tajno praćenje nego danas, ali, danas ta tehnologija koja Vam olakšava posao ostavlja i trag koji Vam može napraviti problem, dakle, sve ima svoje prednosti i mane. Iako se tehnologija razvija sve većim tempom, i dalje sve obaveštajne agencije sveta imaju ljude na terenu koji su osvnova svega, i dalje je to nezamenljiv elemenat obaveštajnog rada, i tako će uvek biti, u to budite sigurni, Postoji jedno staro obaveštajno pravilo koje kaže „ono što oči vide, to je jedina prava i validna informacija“. I to je neporeciva istina. Dakle, tehnologija se hoće menjati ali neke stvari će uvek biti iste. Ljusko telo i dalje isto reaguje na laž. Informacija će uvek biti najvredni resurs. Pravovremena i proverena informacija je najvredniji resurs koji možete da imate i neprocenjive je vrednosti.Kvalitetan kadar je najvredniji resurs koji možete da imate u kompaniji, ne vredi Vam ako imate najsavremeniju tehnologiju an svetu ako nemate dobar kadar. Uprkos svemu čovek je i dalje najvredniji resurs sveke kompanije a najvredniji resurs trgovine će uvek biti informacija.