Crni vikend na srpskim putevima: "Smanjenje brzine u gradovima može smanjiti broj poginulih pešaka"

Iza nas je crni vikend na srpskim putevima – pet mladih osoba izgubilo je život, a više desetina je povređeno u seriji teških saobraćajnih nesreća širom zemlje. Posebno uznemirava slučaj u Bogatiću, gde je nastradala majka dok je gurala kolica sa detetom, a vozač je pobegao sa lica mesta pod dejstvom alkohola. Od početka godine stradale su 72 osobe, a među njima sve više mladih.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić dao je opsežan osvrt na uzroke ovih tragedija i načine na koje bi se broj nesreća mogao smanjiti. On je u emisiji "Hajde da razgovaramo" posebno ističe da bi smanjenje brzine u gradovima na 30 kilometara na sat dramatično smanjilo smrtnost pešaka. 

"Ako udarite pešaka brzinom od 30 kilometara na sat, 10 odsto pešaka će poginuti. Pri 40 km/h, 20 odsto; pri 50 km/h, 40 odsto; pri 60 km/h, 80 odsto, a pri 80 km/h praktično niko ne preživljava. Zato zemlje poput Japana, Norveške i Finske ograničavaju brzinu u gradovima na 30–40 kilometara na sat i imaju ekstremno nisku smrtnost u saobraćaju", objasnio je Vujanić.

Euronews Srbija

Vujanić je posebno govorio o opasnostima razgovora i mobilnih telefona tokom vožnje.

"Ako samo jednu sekundu skrenete pogled s puta pri 50 km/h, prelazite 14 metara. Pri 100 km/h, 28 metara. Ako uzmete mobilni i pogledate broj, potrebno je oko sekunde i po, što je 21 metar. S 30 km/h, to je potpuno kontrolisano, dok pri većim brzinama rezultira katastrofom".

Profesor navodi da nepažnja, a ne sama brzina, najčešće uzrokuje nesreće. 

"Broj vozila u Srbiji je porastao gotovo 70 odsto u poslednje tri godine, što povećava rizik. Ali uzrok nezgode je nepažnja – mobilni telefoni, razgovori sa putnicima ili nervoza vozača. Često mladi vozači sa probnim dozvolama prave greške jer nisu prethodno stekli pravi stav prema saobraćaju i životu", rekao je Vujanić.

On je kritikovao i obrazovni sistem i način obuke u auto-školama. 

"Termin ‘obuka vozača’ nije dovoljan. Potrebno je razviti moralni stav o bezbednoj vožnji i poštovanju života drugih, što treba da bude deo vaspitanja i školskog sistema, ne samo učenje tehnike vožnje".

Privremeno oduzimanje vozila i trajna zabrana upravljanja

Profesor je posebno istakao važnost kaznene politike. 

"Kazna mora biti neprihvatljiva za prestupnika i proporcionalna primanjima. Privremeno oduzimanje vozila i trajna zabrana upravljanja u slučaju ponovljenih prekršaja mogu dramatično smanjiti broj tragedija. U Švajcarskoj vozač koji vozi 285 km/h na autoputu plaća kaznu od 280.000 franaka, što je bolno i za bogate i za siromašne. Kod nas kazne nisu dovoljno efikasne i neadekvatno utiču na svest vozača".

Vujanić naglašava i značaj tehničke kontrole i prisustva kamera u saobraćaju.

"Ako ljudi znaju da će biti sigurno detektovani i kažnjeni, neće praviti greške. Ovo je efikasnije od postavljanja policajaca na svakoj raskrsnici".

Govoreći o deci i motociklistima, profesor ističe da je vidljivost ključna. 

"Motociklisti treba da budu uočljivi – šarene kacige i odeća – kako bi ih vozači pravovremeno primetili. Osnovno pravilo je ‘vidi i budi viđen’. Onaj ko je na vreme viđen ili na vreme vidi, može sve da izbegne. Ako se iznenada pojavi opasna situacija, to je problem".

"Vožnja pod dejstvom alkohola nije glavni uzrok nesreća"

Posebno je bolna tema stradanje dece u saobraćaju. Na pitanje da li je moguće ostvariti cilj države da do 2030. godine nema poginule dece, Vujanić kaže da je to izvodljivo.

"Finska u jednoj godini ima jednog poginulog, ne zbog oklopa, već zbog kulture poštovanja tuđeg života i imovine. Mi to možemo razviti kroz medije i obrazovanje, učeći ljude svesti o opasnostima i posledicama svojih postupaka".

Euronews Srbija

Profesor takođe ističe da vožnja pod uticajem alkohola u Srbiji nije glavni uzrok nesreća. 

"Uzrok saobraćajnih nezgoda kao posledica alkohola je do 3 odsto. Broj prekršaja ljudi koji voze u alkoholisanom stanju je oko 12–15 odsto, ali alkohol lako detektujemo. Stvarni uzroci, poput nepažnje, nervoze ili odvraćanja pažnje, često ostaju neprimetni, a upravo oni vode do tragedija".

Vujanić je apelovao na medije i javnost da "mogu promeniti svest ljudi". 

"Kultura poštovanja života i saobraćajnih pravila se razvija kroz edukaciju, pažnju i svest o posledicama. Ako želimo nula poginule dece do 2030, moramo delovati odmah – kroz škole, auto-škole i medije, jer jedan minut nepažnje može da odnese život".

Kompletno gostovanje Milana Vujanića pogledajte u video prilogu.