Zloupotreba prava na informacije od javnog značaja: Kako se vrši prevara organa vlasti?

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović govorio je za Euronews Srbija povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, ističući važnost institucionalne transparentnosti i izazove u sprovođenju prava na pristup informacijama. Marinović naglašava da je pravo zaživelo, a on se osvrnuo i na zaštitu podataka o ličnosti, probleme sa društvenim mrežama i potrebu za daljim reformama zakona kako bi se unapredila transparentnost i sprečila zloupotreba.

"Zaživelo jeste, pustilo korenje jeste, ali treba ga zalivati i treba ga negovati da raste. Zbog toga što nikad nije dovoljno objašnjavati građanima, udruženjima građana, novinarima, svima, jer praktično kod nas svako ima pravo da traži informacije od bilo kog organa vlasti, zbog čega je to značajno", rekao je Marinović.

On naglašava da zakon omogućava širok pristup informacijama.

"Otprilike smo na jednom nivou koji je prosečan u Evropi. Naš izmenjeni zakon iz 2021. je nedavno proglašen od strane nekih nezavisnih stručnjaka kao drugi u svetu, prvi je Afganistan, gde možete da tražite sve od svakog i može bilo ko da traži", rekao je Marinović.

Euronews Srbija

Marinović upozorava na sve češću zloupotrebu prava na informacije, posebno u manjim organima vlasti.

"Ovaj dan, isto kao i prošlogodišnji, pa čak i pre dve godine, je karakterističan, specifičan u odnosu na sve prethodne, zbog toga što je kod nas na delu sistemska zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ona praktično, osim što nanosi štetu budžetu Republike Srbije, nanosi štetu i budžetima malih organa vlasti, jer oni su na udaru - mesne zajednice, osnovne škole, centri za socijalni rad, domovi zdravlja, ustanove kulture kao što su muzeji itd", rekao je Marinović.

On opisuje kako funkcioniše zloupotreba.

"Recimo, jedan od načina je da neki neafirmisani advokat, po pravilu, u sprezi sa nekoliko ili više desetina građana, podnese zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, tipske. Dakle: 'Dajte nam pet najviših zarada u vašem organu', i onda to pošalju na hiljadu i po škola", objašnjava Marinović i dodaje:

"I onda čekaju. Čekaju da prođe rok od 15 dana. Ukoliko škole ne odgovore, oni su uspeli. Mogu da uspeju i kad odgovore, pa budu nezadovoljni. Ali ko ne odgovore, to je super. Onda oni podnose žalbu, za to angažuju advokata. Sada su troškovi od prošle godine po tarifniku 49.500 dinara po žalbi. Inače su bile 50 odsto manje, bile su 33.000 dinara. I onda je svaka ta žalba osnovana ako organ nije postupio", kaže Marinović.

Izazovi za manje organe vlasti

Manji organi vlasti često nemaju kapacitete da odgovore na zahteve. Marinović objašnjava razloge.

"Uzmimo za primer mesne zajednice. Veliki broj njih su seoske mesne zajednice u Srbiji. To rade ljudi koji su po pravilu sekretari mesnih zajednica, koji su, recimo, najmlađi stanovnici, od kojih neki imaju 75 godina. Imate stara sela gde takvi ljudi rade. Da ne govorimo o tome da nemaju tehničke uslove, nemaju internet, nemaju kompjutere, a ovaj traži da mu pošaljete mejl i slične stvari. A drugo, ono što ste dobro primetili, oni ne znaju da su u sistemu organa vlasti i da moraju da postupe", rekao je Marinović i dodao:

"Drugo, biraju se i neke institucije, neki subjekti koji nisu uvek u organu vlasti, kao što su lovačka udruženja, veterinarske stanice, koji su uslovni organi vlasti. Primera radi lovačka udruženja, sama po sebi nisu organ vlasti. Ali kad gazduju lovištem - vrše to javno ovlašćenje, onda postaju po tom osnovu".

Euronews Srbija

Marinović ističe i to da je ovo rešeno odbijanjem žalbi, kada se prepozna zloupotreba zakona.

"Udruživanje advokata i građana naravno da nije protivzakonito. Oni koriste to što zakon ne sadrži tu odredbu, ali zloupotreba prava kao princip važi ako nije propisana u svim pravnim sistemima, pa i kod nas. Dakle, kad prepoznate da je neko podneo nekih hiljadu i po zahteva na hiljadu i po adresa, potpuno istih, a onda vidite da posle toga podnosi i hiljadu drugih, jer recimo, posle pet najviših zarada sledi pet najnižih zarada. I tako možete da vrtite u nedogled. Šta oni rade s tim podacima, to je potpuno nebitno", kaže on i dodaje:

"Suština je u tome da vi na taj način zagušujete organ vlasti, koji nema kapacitete da odgovori, jer to samo dolaze jedan za drugim zahtevi. I u svim slučajevima gde smo mi prepoznali da se zaista radi u odnosu na broj, na sadržaj zahteva i slično, na nastale troškove, da se radi o zloupotrebi, mi smo doneli rešenje kojim odbijamo žalbu zbog zaštite javnog interesa, interesa  trećih lica. To su ogromna rešenja na 18-22 strane. I znate šta je interesantno? Sva ta rešenja su po tužbama tih istih advokata sada pred Upravnim sudom".

Gostovanje Milana Marinovića u celosti pogledajte u video prilogu.