Šoštarić: Nema razloga za brigu za kvalitet vazduha u Beogradu, ispitivanja usklađena sa EU
Komentari
06/10/2025
-17:26
Srbija je, što se tiče ispitivanja kvaliteta vazduha, u potpunosti usklađena sa EU i primenjuje sve metode i tehnike koje se koriste u evropskim zemljama, rekao je danas na konferenciji povodom Međunarodnog dana čistog vazduha rukovodilac Centra za ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Andrej Šoštarić i istakao da su senzacionalistički navodi da je Beograd najzagađeniji grad na svetu.
Šostarić je, na konferenciji koju su organizovale Ujedinjene nacije u Srbiji pod sloganom "Trka za vazduh. Svaki udah je važan", pozvao građane da prate rezultate relevantnih institucija koje se bave ispitivanjem kvaliteta vazduha.
"Građani ne treba da brinu o zagađenju vazduha u Beogradu, treba da se informišu na adekvatan način, kao i da prilagode svoje aktivnosti aktuelnoj situaciji što se tiče zagađenog vazduha. Na taj način će u velikoj meri uspeti da, ukoliko dođe da epizodnih zagađenja, da se zaštite od negativnih efekata zagađujućih materija", rekao je Šoštarić.
Ukazao je da postoje regularni izvori informacija o zagađenosti vazduha u Srbiji, ali i da ima onih koji dovode opštu populaciju u zabludu i dodao da je upravo zbog toga veoma značajno da se na javnim skupovima, poput današnje konferencije, promovišu pouzdani izvori i podaci.
"Iskoristio bih upravo priliku da pozovem građane ukoliko žele da se informišu o kvalitetu vazduha u Beogradu, da se pre svega informišu na sajtu www.beoeko.com. Tu se na svakom nivou ažuriraju podaci sa 30 automatskih mernih stanica u Beogradu i izračunava se indeks kvaliteta vazduha. Prikazani su podaci, prikazan je indeks i prikazane su preporuke za ponašanje", naveo je doktor hemijskih nauka.
Istakao je da će građani, ukoliko se informišu na adekvatan način, znati da primene mere kako bi dali svoj doprinos smanjenju aerozagađenja.
"Mere su stvarno raznorodne, od promovisanja korišćenja javnog prevoza do poboljšanja voznog parka, obnavljanja pre svega javnog prevoza, ali i privatnih vozila, takođe jedna od mera je zamena individualnih ložišta i promovisanje daljinskog grejanja", ukazao je Šoštarić.
Povezane vesti
Na konferenciji, koju su otvorili ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mordt i ambasador Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, učestvovali su i predstavnici UNEP-a, UNDP-a, UNICEF-a, SZO i UNECE-a, govoreći o temama održive mobilnosti, zdravlja dece, javnog zdravlja i regionalne saradnje.
Tanjug/Ana Paunković
Poručeno je da 99 odsto svetske populacije udiše zagađen vazduh, što čini aerozagađenje jednim od najvećih ekoloških problema današnjice, koji dodatno pojašnjava negativne posledice klimatskih promena, usporava privredni razvoj i smanjuje poljoprivrednu aktivnost.
Učesnici su naglasili da zagađenje vazduha ne poznaje granice i da samo zajedničkim ulaganjima vremena, resursa i napora možemo obezbediti čist vazduh za sve.
Kada je reč o zaštiti dece od aerozagađenja ispred UNICEF-a u Srbiji govorila je koordinatorka programa koji se tiču životne sredine i uticaja klimatskih promena na položaj i zdravlja dece Lidija Kesar, koja je naglasila da su deca najranjivija u pogledu hazarda i životne sredine.
"Trenutno zagađenje vazduha predstavlja jedan od najvećih hazarda koji pogađaju decu u Srbiji, naravno kada je reč o životnoj sredini i postoje brojni razlozi zašto je to tako - zbog dečje fiziologije, zbog dečjeg ponašanja i zbog specifičnog položaja u društvu. Zavise od odraslih i jednostavno nisu u poziciji da se sami zaštite. Razumevši sve te faktore, jednostavno je jasno zbog čega je neophodan, vrlo ciljan pristup deci u pogledu smanjenja njihove izloženosti zagađenju, odnosno zaštite njihovog zdravlja", rekla je Kesar za Tanjug.
Ona je istakla da sistem koji uređuje pitanje kvaliteta vazduha u Srbiji mora da postane osetljiv na decu i dodala da su neophodne mere koje će direktno njih da targetiraju, kako bi se smanjila njihova izloženost zagađenju vazduha.
"Neophodno je povećati izdvajanja kada je reč o zaštiti dece. Uostalom, neophodna je i međusektorska saradnja, dakle svih sektora od kojih deca zavise. Tu govorimo i o zdravstvu i o obrazovnom sistemu, ali naravno i o institucijama koje se bave zaštitom životne sredine koje moraju da se uključe u izgradnju jedinstvenih rešenja za decu", poručila je Kesar.
Povezane vesti
Komentari (0)