"Talas bez presedana": Deset godina od kulminacije migrantske krize, dnevno i do 10.000 ljudi ulazilo u Srbiju

Siromaštvo, korupcija, represija - pre više od decenije stanovnici brojnih zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka protestovali su zahtevajući slobodu i promene. Promene jesu stigle, ali su pogodile i evropski kontinent. U protekloj deceniji više miliona muškaraca, žena i dece napravilo je milijarde koraka ka zemljama Evropske unije, a često opasan put za mnoge je značio da je jedna od stanica i Srbija. 

Gde smo danas, deset godina posle kulminacije migrantske krize? Kako su tokovi ljudi uticali na ekonomsku, demografsku i bezbednosnu sliku starog kontinenta? Da li je Srbija na dobar način odgovorila na izazove? O svemu ovome je za Euronews Srbija govorio Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. 

Kada je reč o tokovima, Đurović kaže da je to za Srbiju bilo veliko iznenađenje. Takav talas je bio "bez presedana".

"Podsetiću da je preko 800.000 ljudi, u nekim procenama, te godine prošlo balkanskom rutom i prošlo i Srbijom. To je bilo veliko iznenađenje ne samo za Srbiju, nego i za zemlje na Balkanu, ali i za zemlje koje su bile zemlje-destinacije, pre svega za Nemačku, za Francusku, mnoge druge zemlje Evropske unije. Međutim, kada pogledamo sada sa distance, ceo taj odgovor te godine i kasnije, možemo reći da se Srbija snašla, da je u tim teškim mesecima, pre deset godina, uspela da se konsoliduje i da je odgovorila na te urgentne potrebe, pre svega humanitarne prirode, da se jedan veliki broj ljudi hitno prihvati i da oni pre ili kasnije napuste zemlju i nastave dalje. Podsetiću da je bilo dana kada je i po 10.000 ljudi ulazilo iz pravca Severne Makedonije u južnu Srbiju i nastavilo put dalje, a da je vremenom razvijen čitav jedan koridor, sigurni koridor prolaska ovih ljudi sa centrima koji su bili stanice, pa sve do granica prema Mađarskoj prvo, a onda kasnije i prema Hrvatskoj", rekao je Đurović.

ISTVAN RUZSA / AFP / Profimedia

Kako je rekao, kada se govori o izazovima koji su postojali u to vreme, Đurović kaže da je reč o velikom prilivu ljudi, pa se postavljalo pitanje kako ih prihvatiti, ali i pitanje solidarnosti u regionu. To je izazov, kako je dodao, koji je u to vreme provejavao celim Zapadnim Balkanom.

"Na sve ove izazove zemlje su različito odgovarale. Srbija je uspela da ovaj prvi veliki priliv ljudi, da takav izazov rešava kroz kampove koji su se podizali sukcesivno i bili su vezani pre svega za humanitarni prihvat koji je bio kratkoročnog perioda, da su ljudi dolazili i da su onda u tim kampovima boravili jedan do dva dana i onda nastavili dalje putem organizovanog prevoza. Posetiću da je taj prolazak kroz zemlju bio prioritet tada Srbiji i uopšte društvu, da tog prolaska nije bilo, Srbija bi se suočila sa situacijom da postane bukvalno poslednje odredište, odnosno jedna velika tampon zona za stotine hiljade ljudi koji dolaze", rekao je on. 

Kako je istakao Đurović, čini se da je prioritet bio da se migracija nastavi dalje. 

"Ono što bi dodatno bio problem za nas jeste pitanje solidarnosti na granicama, posebno na severu i zapadu zemlje. Kada govorimo o Mađarskoj i Hrvatskoj, koje u početku nisu želele da sarađuju, nisu želele da pokažu humani pristup, nego su pokušavale da tu granicu i zatvore. Međutim, sam priliv ljudi, tenzije koje su postojale, osuda i međunarodne javnosti, ja bih rekao, su uslovile da se migracija dopusti, da nastavi dalje i to je bilo olakšanje za sve nas. Kada govorimo o nekim drugim izazovima, poput izazova integracije ili dugoročnog ostanka ovde, ja mislim da mi još uvek nismo uspeli da odgovorimo na taj izazov, pre svega zbog tog tranzitnog karaktera same migracije, među kojima migranti, među kojima mnogo izbeglica, prosto nisu videli zemlju Srbiju kao zemlju ostanka. I danas, ja bih rekao da u najvećem broju slučajeva takva ista situacija, ali da mi trebamo u budućnosti da pre svega razmišljamo o tome kako ljudi koji su kod nas da budu vidljivi sistemu i kako oni koji ostanu, kako oni da se integrišu", rekao je on.

Euronews Srbija

Kako je naglasio, jako je teško utvrditi ukupan broj ljudi koji su prošli kroz Srbiju, pre svega zbog toga što nisu svi evidentirani, nisu svi vidljivi sistemu i ne prođu svi kroz institucije ili kroz centre za prihvat. Ta situacija je prisutna i dan danas.

"Tako da su ovo samo grube procene. Mogu reći da je u ovih 10 godina preko 1.280.000 ljudi prošlo minimum kroz našu zemlju. Ali vrlo je teško utvrditi koliko zaista, podsetiću da danas samo četiri kampa za prihvat rade u zemlji i da najveći broj ljudi koji danas migrira zaobilazi te centre. Tako da je jako teško da institucije i organi imaju tačnu evidenciju jer se svi ne registruju. Tako da je to glavni problem uvek kada je reč o migraciji. Potrebno je vršiti adekvatne procene i projekcije da bi se došlo do nekih relevantnih brojki", rekao je on.

Kada je reč o kapacitetima, Đurović kaže da je vremenom Srbija podizala kapacitete da dođe do 17 kampova koji su radili do pre nekoliko godina, međutim, sada postoji trend zatvaranja tih kampova, što, kako kaže, nije dobar pravac.

"Trenutno možda nema tih ljudi koji dolaze do vas i nisu vidljivi u tim kampovima, ali zatvaranjem kapaciteta vi bukvalno otpuštate ljude koji rade u tome, ograničavate taj sistem koji mora urgentno da bude uvek spreman, s obzirom na okolnosti kakve su u regionu i kakve su, da kažem, u pojasu Mediterana. Podsetiću da prema svim trendovima, kada se posmatraju sukobi i kada se posmatra tendencija, da kažem, daljih konflikata, ne vidimo smirivanje situacije, nego naprotiv pojavljuju se novi problemi, žarišta i podsetiću da od Ukrajine do Bliskog istoka sve je pod vatrom, sve je upaljeno, svi ti konflikti prete da eskaliraju i na takve okolnosti koje nisu, da kažem, nama toliko daleke. Sve te probleme mi moramo da budemo spremni da reagujemo i ja mislim da zatvaranje kampova, ostavljanje samo četiri ta centra da funkcionišu nije dobar potez. Iako sa tim manjim kapacitetima suštinski se izlazi na kraj sa prilivom ljudi koji dolaze do kampova", rekao je on. 

Podsetića da je drugi problem da sada u ovoj godini i u prošloj godini imamo ljude koji zaobilaze kampove.

"Ranije je država gradila kapacitete u koje treba da migracija upliva, da migracija bude kontrolisana kroz te kapacitete duž ruta. Danas mi imamo otežane mogućnosti da te ljude evidentiramo, da pratimo što se dešava, a primećujemo da migracija sada iregularna uz pomoć krijumčara, da ona često i zaobilazi takve kampove. Ilustrativno, ja bih rekao, samo na teritoriji Vojvodine mi nemamo nijedan kamp koji operativno funkcioniše sve vreme, što konkretno na terenu stvara probleme kada Mađari vraćaju ljude u Srbiju. Na primer, cela ta srpsko-mađarska granica nije pokrivena nijednim kampom, iako oni postoje, ali su samo zatvoreni. Tu postoji jedna inicijativa, koju je i naš centar pokrenuo, ali o kojoj se i razmatra pred institucijama, da se otvori barem kamp u Subotici za privremeni prihvat onih koje Mađari vrate, da ne bi oni bili u rukama krijumčarili na otvorenom", rekao je on.

Celo gostovanje Radoša Đurovića pogledajte u videu na početku teksta.