Đurđev: Srbija mora da shvati da su energetika, sateliti, dronovi i veštačka inteligencija nova linija odbrane države
Komentari
04/06/2026
-09:59
U vremenu kada se ratovi vode satelitima, algoritmima, sankcijama i kontrolom kritične infrastrukture, analitičari i stručnjaci ističu da se Srbija nalazi pred ozbiljnim izazovima koji prevazilaze tehnička pitanja energetike. Dok se na globalnoj sceni ubrzano formira nova bezbednosna arhitektura, u kojoj Istok sve otvorenije osporava zapadnu dominaciju, naša zemlja mora da donese strateške odluke koje će odrediti njen suverenitet u narednim decenijama.
U intervjuu za Euronews Srbija, Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige i ekspert za energetsku bezbednost, upozorava da su elektrane, rafinerije, gasovodi i komunikacione mreže postale isto toliko važni kao i vojne baze.
Od Starlinka i Palantira, preko dronovskih pretnji, do geopolitičkih igara oko gasa na Balkanu, Đurđev tvrdi da Srbija hitno mora da izgradi novu nacionalnu energetsko-bezbednosnu doktrinu, koja će sprečiti da zemlja postane talac tuđih interesa.
- Gospodine Đurđev, u poslednje vreme sve češće govorite da energetska bezbednost više nije samo pitanje gasa, nafte i struje, već pitanje opstanka države. Šta to konkretno znači?
- To znači da je svet ušao u novu fazu globalnog sukoba u kojoj se ratovi više ne vode samo tenkovima, avionima i raketama. Danas se ratovi vode preko energetskih koridora, satelitskih sistema, komunikacionih mreža, dronova, veštačke inteligencije, finansijskih sankcija, logističkih blokada i kontrole kritične infrastrukture. Ona država koja ne razume da je elektrana isto toliko važna kao kasarna, da je rafinerija isto toliko važna kao vojna baza, da je satelitska komunikacija isto toliko važna kao most ili autoput ta država će u 21. veku biti ranjiva. Srbija mora da shvati da energetska bezbednost više nije tehničko pitanje. To je pitanje suvereniteta, nacionalne nezavisnosti i političkog opstanka.
- Na šta konkretno mislite kada govorite o novoj arhitekturi sukoba?
- Pogledajte šta se dogodilo 28. maja 2026. godine, kada je Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe, govorio na XIV Međunarodnom sastanku visokih predstavnika odgovornih za pitanja bezbednosti. To nije bio običan diplomatski skup. To je bio sastanak na kome su se okupili predstavnici 145 država i međunarodnih organizacija. To je broj koji pokazuje da istok više ne želi da bude nemi posmatrač u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Nariškin je u svom govoru posebno naglasio destruktivnu ulogu Velike Britanije, koju je nazvao „zlim i ciničnim genijem Evrope“. On je ukazao na to da se pod vodećom ulogom Britanaca stvara sistem bilateralnih sporazuma koji učvršćuje strateško zbližavanje Velike Britanije, Francuske i Nemačke na jasno antiruskim principima. To je veoma važno. To znači da se u Evropi ponovo formira tvrdo geopolitičko jezgro koje će energetiku, bezbednost, industriju, tehnologiju i vojnu saradnju usmeravati protiv Rusije, ali posledice takve politike neće osećati samo Moskva. Posledice će osećati i Balkan, i Srbija, i sve zemlje koje žele da vode nezavisnu politiku.
Povezane vesti
- Ko je sve bio prisutan na tom skupu i zašto je to važno?
- To je jedan od najvažnijih detalja. Sergej Nariškin je razgovarao sa ljudima koji predstavljaju kičmu bezbednosnog aparata nezapadnog sveta. Tu su bili Čen Venćing, čovek koji je bio zadužen za spoljnu obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu Kine od 7. novembra 2016. godine, uoči pobede Donalda Trampa, do 30. oktobra 2022. godine, nakon čega je unapređen posle 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine. Tu je bio Adžit Doval, savetnik za nacionalnu bezbednost indijskog premijera Narendre Modija, jedan od najvažnijih bezbednosnih stratega Indije. Tu je bio Selso Amorim, savetnik brazilskog predsednika Lule da Silve, čovek koji ima duboko iskustvo u diplomatiji globalnog juga. Tu je bila Kumbudzo Ntšaveni, ministar u kabinetu predsednika Južne Afrike, odgovorna za Državnu bezbednosnu agenciju, odnosno južnoafričku obaveštajnu službu. Tu je bio Li Čang-de, direktor Nacionalne obaveštajne službe DNRK. Tu je bio Mamitiana Radžonarison, premijer Madagaskara, bivši šef Finansijske obaveštajne službe, dakle čovek koji se bavio borbom protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Tu je bio Gizat Nurdauletov, sekretar Saveta bezbednosti Kazahstana. Tu je bio Luong Tam Kvang, ministar javne bezbednosti Vijetnama. Kada se ovi ljudi okupe na jednom mestu, onda je jasno da se ne razgovara o protokolu, već o novoj bezbednosnoj arhitekturi sveta.
- Šta je bila glavna poruka tog skupa?
- Glavna poruka je da je zapadna tehnološka infrastruktura postala instrument geopolitičke kontrole. Sergej Šojgu je, pozdravljajući delegacije iz 145 zemalja i međunarodnih organizacija, jasno rekao da zavisnost brojnih zemalja u razvoju od komunikacija koje pružaju zapadni satelitski sistemi predstavlja ogromnu ranjivost u pogledu informacione bezbednosti. On je posebno naveo Starlink i VanVeb kao sisteme koji nose ozbiljne rizike, uključujući stvaranje nekontrolisanih masovnih kanala za emitovanje na teritoriju suverene države sa ciljem destabilizacije društveno-političke situacije. To je ključno. Satelitski internet nije više samo internet. On može postati alat za političku destabilizaciju, obaveštajni rad, ratnu komunikaciju, kontrolu terena i upravljanje bespilotnim sistemima.
- Zašto je Starlink postao toliko važan u savremenoj geopolitici?
- Zato što je Starlink pokazao da privatna kompanija može da ima kapacitet koji je do juče bio rezervisan samo za velike države. Ilon Mask je kroz Starlink pokazao da satelitska komunikacija može direktno da utiče na tok rata, političkih kriza i kontrolu informacija. Zato Kina danas razvija sopstvene sisteme i sprema se da konkuriše Starlinku, ali i da, ako bude neophodno, razvija sposobnosti za obaranje satelita. To je već potpuno nov nivo sukoba. U martu 2025. godine Starlink je potpisao ugovore sa indijskim telekomunikacionim operaterima Relajans DŽio i Bharti Ertel. U junu 2025. godine dobio je licencu za pružanje komercijalnih usluga u Indiji, ali je početkom 2026. godine odbijen zahtev za raspoređivanje druge satelitske konstelacije. Ubrzo je postala poznata namera kompanije Relajans Industris da rasporedi sopstvenu konstelaciju internet satelita. To znači da Indija ne želi da ostane zavisna od jedne američke privatne kompanije, bez obzira na to koliko je ta kompanija tehnološki napredna.
- Kakva je situacija u drugim zemljama?
Povezane vesti
- U Brazilu je došlo do otvorenog sukoba između Ilona Maska i Vrhovnog suda. Računi Starlinka su zamrznuti, a kompanija je u Brazilu imala samo 0,5 odsto tržišnog udela širokopojasnog interneta, bila je tek na 16. mestu. Istovremeno, Brazil je potpisao ugovor o satelitskom internetu sa kineskom kompanijom SpejsEjl. U Južnoj Africi Starlink je izgubio licencu 2024. godine. U Severnoj Koreji je nikada nije ni dobio.
Na Madagaskaru je Starlink lansiran 2024. godine. U Kazahstanu je zvanično lansiran 2025. godine, dok se kineski SpejsEjl priprema za lansiranje 2026. godine. Vijetnam je dao dozvolu 2026. godine, a Starlink je u februaru lansiran i u Tadžikistanu. Svi ovi primeri pokazuju da je satelitski internet postao pitanje državne strategije.
- Kakve to veze ima sa Srbijom?
Povezane vesti
- Ima direktne veze. Srbija mora da zna ko kontroliše njene komunikacione kanale. Ko kontroliše podatke? Ko ima pristup infrastrukturi? Ko može da obezbedi komunikaciju u slučaju krize, energetskog udara, sajber napada, diverzije ili regionalnog sukoba? Mi ne smemo dozvoliti da jednog dana zavisimo od sistema koji ne kontrolišemo, a koji u trenutku krize može biti isključen, ograničen ili upotrebljen protiv naših državnih interesa. Zato Srbija mora da razvija sopstveni sistem kritičnih komunikacija, da sarađuje sa više partnera i da nikada ne dozvoli monopol jedne strane.
- U tom kontekstu pominjete i Palantir. Zašto?
- Palantir je drugi deo iste priče. Starlink je komunikaciona infrastruktura. Palantir je infrastruktura podataka, algoritama i odlučivanja. U knjizi "Tehnološka republika: tvrda moć, meko ubeđivanje i budućnost Zapada" iz 2025. godine, izvršni direktor Palantira Aleks Karp i njegov pravni savetnik Nikolas Zamiska iznose tezu da bi tehnologije veštačke inteligencije mogle da promene strateški balans snaga i poredak nuklearnog odvraćanja. Oni čak idu toliko daleko da kažu da je "era nuklearnog odvraćanja završena". To je izuzetno opasna teza. Nariškin je na to odgovorio vrlo jasno ne bi savetovao jastrebovima u zapadnom taboru da testiraju tu tvrdnju. To znači da Rusija veoma ozbiljno shvata pokušaje da se veštačka inteligencija predstavi kao tehnologija koja može da zaobiđe klasično nuklearno odvraćanje.
- Šta to znači u praksi?
- To znači da se ulazi u eru u kojoj algoritam može da pomogne u izboru cilja, proceni rizika, planiranju operacije, upravljanju dronovima, analizi satelitskih snimaka, praćenju energetskih tokova, pa čak i proceni političke stabilnosti neke zemlje. Erik Šmit, nekadašnji prvi čovek Gugla, bio je pionir Projekta Maven u Ministarstvu odbrane SAD tokom prvog Trampovog mandata. Projekat Maven je upravo bio usmeren na algoritamsko ratovanje i upotrebu veštačke inteligencije u vojnim analizama. To više nije naučna fantastika. To je realnost.
- Da li Srbija ima kapacitet da prati takve procese?
- Srbija nema luksuz da bude neinformisana. Ne možemo da se takmičimo sa velikim silama u broju satelita ili veličini vojno industrijskog kompleksa, ali možemo da imamo pametnu strategiju. Moramo znati šta se dešava. Moramo imati ljude koji razumeju spoj energetike, tehnologije, bezbednosti, geopolitike i ekonomije.
Moramo stvoriti nacionalni centar za energetsku i infrastrukturnu bezbednost koji bi pratio rizike po NIS, EPS, gasovode, rafinerije, telekomunikacije, data centre, trafostanice, hidroelektrane i skladišta goriva.
- Pomenuli ste NIS. Zašto je NIS toliko važan?
- NIS je strateška energetska arterija Srbije. Pitanje NIS-a nije pitanje jedne uprave, jednog bilansa ili jedne cene goriva. To je pitanje da li Srbija ima kontrolu nad sopstvenim snabdevanjem naftom, derivatima, skladištima, logistikom i energetskom stabilnošću. Kada govorimo o globalnom pritisku na rusku energetiku, onda moramo razumeti da se taj pritisak prenosi i na zemlje koje imaju rusko energetsko prisustvo. Srbija tu nije izuzetak. Zato je naš zadatak da branimo energetski suverenitet, ali i da budemo dovoljno mudri da obezbedimo alternative.
- Kako vidite najnovije energetske procese na Balkanu?
- Balkan postaje prostor novog energetskog nadmetanja. Pogledajte primer Bosne i Hercegovine. Tamo se pojavljuje kompanija AAFS Infrastruktura i Enerdži, registrovana i u Sarajevu i u Vašingtonu, koja dobija status posebnog izvođača radova po zakonu koji je usvojio Parlament Federacije BiH u martu 2026. godine. Reč je o projektima vrednim preko 1,5 milijardi dolara, bez konkurentskog postupka nadmetanja. U rukovodstvu te kompanije pominju se DŽesi Binal, Trampov advokat koji je učestvovao u osporavanju rezultata izbora 2020. godine, i DŽozef Flin, brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Treći ključni akter je lokalni političar Amer Bekan, koji je na izborima za gradonačelnika dobio svega 116 glasova. To nije običan biznis. To je primer kako se lične, političke i energetske mreže ukrštaju u novoj geoekonomiji.
- O kakvim projektima je reč?
- Inicijativa uključuje izgradnju gasovoda Južna interkonekcija vrednog 349 miliona dolara, koji bi povezao Bosnu i Hercegovinu sa LNG terminalom na hrvatskom ostrvu Krk. Odatle bi se isporučivao američki tečni prirodni gas, sa namerom da u potpunosti zameni ruske isporuke. Bosna i Hercegovina godišnje uvozi približno 225 miliona kubnih metara gasa, isključivo iz Rusije, preko rute Turskog toka kroz Srbiju. Taj gas se Gaspromu plaća približno 75 miliona evra godišnje. Pored gasovoda, dodaju se i tri elektrane, sa dodatnom vrednošću od oko milijardu dolara, finansirane kroz kapital i dug, a ne direktno iz državnog budžeta.
- Zašto je ovaj primer važan za Srbiju?
- Zato što pokazuje kako će se ubuduće voditi borba za energetski uticaj na Balkanu. Neće uvek doći ambasador i reći: „Ovo je naš interes.“ Doći će kompanija, fond, posrednik, investicioni projekat, gasovod, terminal, elektrana, kreditna linija. Iza toga će stajati geopolitički interes.
Vašington kombinuje spoljnopolitički pritisak za diverzifikaciju sa mogućnostima privatnog kapitala, oslanjajući se na lične mreže unutar administracije. Evropski propisi za postepeno ukidanje ruskog gasa do 2028. godine stvaraju vakuum. Taj vakuum neće ostati prazan. Popuniće ga oni koji budu najbrži, najorganizovaniji i najagresivniji.
- Kako na to treba da reaguje Srbija?
- Srbija mora da ima aktivnu, a ne pasivnu energetsku politiku. To znači da ne smemo samo čekati šta će odlučiti Brisel, Vašington ili Moskva. Mi moramo znati šta je naš interes. Naš interes je da Srbija ima siguran gas, sigurnu naftu, sigurnu struju, stabilne cene, kontrolu nad infrastrukturom i mogućnost izbora. Diverzifikacija nije izdaja. Ali diverzifikacija ne sme biti izgovor za kolonizaciju. Saradnja sa Rusijom jeste prioritet. Ali zavisnost od jednog pravca može biti rizik. Saradnja sa Amerikom nije problem. Ali ako se energetski projekti pretvore u političku kontrolu, onda to postaje problem. Srbija mora da sarađuje sa svima, ali da sluša samo sebe.
- Kako vidite ulogu Rusije na Balkanu u tom kontekstu?
- Rusija ima istorijski, energetski i politički uticaj na Balkanu, ali mora da shvati da se pravila igre menjaju. Ako Moskva ne bude aktivnija, rizikuje da ostane posmatrač. Kada analiziramo situaciju u BiH s pravom se ističe da Rusija rizikuje da propusti uži krug Donalda Trampa, preko malo poznate posredničke kompanije, koja preuzima višemilijarderske ugovore za energetsku infrastrukturu na Balkanu. To je važna ocena. Obim gasa u regionu možda nije veliki po globalnim standardima, ali je politički uticaj ogroman. Ko kontroliše gasne tokove na Balkanu, kontroliše i značajan deo političke arhitekture regiona.
- Pomenuli ste i Baltičko more. Kako je ono povezano sa Srbijom?
- Baltičko more pokazuje kako će izgledati budući ekonomski ratovi. Američki stratezi više ne moraju da predlažu klasičnu vojnu blokadu. To bi bio casus belli. Umesto toga predlažu „meku blokadu“ beskrajne inspekcije plovila, proveru osiguranja, ekoloških standarda, dokumentacije, sankcionih režima i lučkih usluga. Penzionisani general-potpukovnik američkog vazduhoplovstva Dejvid Deptula direktno je opisao takvu kampanju kao vazdušni i pomorski pritisak koji treba da primora Rusiju za pregovarački sto oko Ukrajine. To nije klasična blokada, ali efekat može biti sličan.
- Zašto je Baltik toliko osetljiv za Rusiju?
- Zato što ruski izvoz značajno zavisi od baltičkih luka. Ust-Luga je 2025. godine imala promet od približno 107 miliona tona. Primorsk je imao oko 64 miliona tona. Zajedno sa drugim baltičkim terminalima, ruski segment prelazi 300 miliona tona godišnje, što čini više od trećine celokupnog izvoza tereta. Skoro polovina ruskih pomorskih pošiljki nafte i naftnih derivata, približno 129 miliona tona u 2025. godini, prolazi kroz Baltičko more. To su ogromne količine. Ako se tu uvedu sistematske inspekcije, ograničenja, problemi sa osiguranjem i lučkim uslugama, onda se ne puca, ali se ekonomija guši.
- Da li je Rusija već osetila tu ranjivost?
- Jeste. Ukrajinski udari na Primorsk i Ust-Lugu u martu 2026. godine pokazali su koliko su ovi kapaciteti osetljivi. Prema podacima koji su se pojavili, izvoz preko baltičkih terminala pao je za 53 odsto u kratkom periodu, a ukupni kapacitet izvoza nafte privremeno je izgubio i do 40 odsto. To je ogromno upozorenje. Ako jedna zemlja zavisi od nekoliko luka, nekoliko terminala, nekoliko koridora i nekoliko osiguravajućih sistema, onda je ta zemlja izložena pritisku. Srbija iz toga mora da izvuče lekciju.
- Koja je lekcija za Srbiju?
- Da ne sme imati jednu tačku otkaza. Ne sme jedan gasovod biti sve. Ne sme jedna rafinerija biti bez zaštite. Ne sme jedan pravac snabdevanja biti jedina opcija. Ne sme jedan telekomunikacioni sistem biti jedini oslonac. Ne sme jedan strani partner imati monopol nad kritičnom infrastrukturom. Energetska bezbednost znači višak kapaciteta, rezerve, alternative i zaštitu.
- Šta mislite o najavama da EU razmatra privremeno zamrzavanje gornje granice cena ruske nafte zbog rata sa Iranom?
- To pokazuje koliko su sankcioni mehanizmi često politički, a ne principijelni. EU trenutno postavlja gornju granicu na 44,10 evra po barelu, što je automatski postavljeno na 15 odsto ispod prosečne tržišne cene ruske sirove nafte marke Ural. Ali kada se pojavi rat sa Iranom, kada se tržište uzdrma, kada zapadnim ekonomijama zapreti skok cena, onda odjednom počinju razgovori o privremenom zamrzavanju te gornje granice. Slično tome, Velika Britanija je početkom maja na neodređeno vreme dozvolila uvoz dizel goriva i mlaznog goriva proizvedenog od ruske nafte u trećim zemljama. To pokazuje jednu stvar da kada je njima potrebno, onda pravila mogu da se prilagode. Kada je Srbiji potrebno, onda nam drže lekcije.
- Kako Srbija treba da se postavi prema takvoj politici?
- Hladne glave. Bez emocija. Bez naivnosti. Srbija mora da kaže da ako velike sile štite svoje interese, onda i mi imamo pravo da štitimo svoje. Ako EU može da pravi izuzetke kada je njen interes ugrožen, onda Srbija ima pravo da traži izuzetke kada je ugrožena njena energetska stabilnost. Ako Britanija može da uvozi derivate proizvedene od ruske nafte u trećim zemljama, onda niko nema moralno pravo da Srbiji drži lekcije zato što želi sigurno snabdevanje.
- Vratimo se na dronove. Zašto su oni toliko važni za energetsku bezbednost?
- Zato što su dronovi promenili prirodu rata. Jedan jeftin dron može da ugrozi rafineriju, elektranu, skladište goriva, dalekovod, trafostanicu, aerodrom ili komandni centar. Do juče je napad na takve objekte zahtevao avione, rakete, specijalne jedinice ili velike operacije. Danas je dovoljna mala bespilotna letelica. Zato protivdronska zaštita više nije luksuz. To je nužnost. To nisu klasičn PVO sredstva, nije raketa, nije top. To je sistem za otkrivanje, identifikaciju, praćenje i elektronsko suzbijanje dronova.
- Šta takav sistem obuhvata?
- Takvi sistemi obuhvataju više nivoa prvo, otkrivanje dronova, drugo, identifikaciju bespilotnih letelica, treće, elektronsko ometanje, četvrto, video-nadzor i analitiku, peto, rano upozoravanje, šesto, integraciju različitih senzora u jedinstveni komandni sistem, sedmo, zaštitu industrijskih postrojenja, rafinerija, aerodroma, elektrana, vojnih baza, javnih događaja i kritične infrastrukture. To je za Srbiju izuzetno važno.
- Zašto baš za Srbiju?
- Zato što Srbija ima objekte koji moraju biti zaštićeni od dronova. To su NIS, rafinerija, skladišta goriva, elektrane, hidroelektrane, trafostanice, gasna skladišta, aerodromi, Telekom Srbija, data centri, mostovi, železnička čvorišta, vojni objekti i velike fabrike. Mi ne smemo čekati da se nešto dogodi pa da onda reagujemo. U Ukrajini smo videli da FPV dronovi postaju jedna od glavnih pretnji na bojištu. U Rusiji vidimo da se zbog toga ubrzano razvijaju mobilni i stacionarni sistemi za otkrivanje i suzbijanje dronova. Srbija mora da uči iz tuđeg iskustva, a ne iz sopstvene nesreće.
- Da li Srbija treba da razvija sopstvenu protivdronsku strategiju?
- Apsolutno. Srbija mora da ima nacionalni program protivdronske zaštite kritične infrastrukture. Taj program mora da uključi NIS, EPS, Elektromrežu Srbije, Telekom Srbija, Aerodrom Nikola Tesla, vojne aerodrome, železničke čvorove, rafinerije, skladišta goriva, skladišta gasa, hidroelektrane, termoelektrane, mostove, državne institucije, data centre. Moramo znati šta štitimo, od koga štitimo, kojim sistemima štitimo i ko komanduje u slučaju napada.
- Da li je Srbiji potrebna nova energetska doktrina?
- Da. Srbiji je potrebna energetska doktrina koja će obuhvatiti period do 2050. godine. Ona mora da ima nekoliko stubova. Prvi je sigurnost snabdevanja gasom. Drugi je stabilnost snabdevanja naftom i derivatima. Treći je domaća proizvodnja električne energije. Četvrti je razvoj skladišta gasa i goriva. Peti je zaštita kritične infrastrukture od dronova, sajber-napada i sabotaža. Šesti je ulaganje u nove tehnologije. Sedmi je očuvanje političkog suvereniteta u odlučivanju.
- Šta konkretno Srbija treba da uradi u gasnom sektoru?
- Srbija mora da nastavi da koristi prednosti Turskog toka, jer je to za nas važan pravac snabdevanja. Ali istovremeno moramo da razvijamo dodatne pravce, skladišta i interkonekcije. Moramo povećati skladišne kapacitete, jer onaj ko ima gas u rezervi ima i političku stabilnost.
Moramo razmišljati o dodatnim skladištima, proširenju postojećih kapaciteta, dugoročnim ugovorima, ali i o tome da ne dozvolimo da diverzifikacija postane sredstvo političkog uslovljavanja.
- Šta je sa naftom i derivatima?
- Tu je NIS centralno pitanje. Srbija mora da obezbedi da rafinerijski sistem ostane funkcionalan, da snabdevanje bude stabilno i da sankcioni pritisci ne ugroze tržište. Takođe, moramo razviti veće obavezne rezerve derivata. Ne možemo živeti od nedelje do nedelje. Država mora da ima plan šta radi ako dođe do prekida snabdevanja, blokade transporta, rasta cena, regionalne krize ili sankcionog pritiska.
- Šta je sa elektroenergetskim sistemom?
- EPS je kičma države. Moramo ulagati u modernizaciju termoelektrana, hidroelektrana, prenosne mreže i obnovljive izvore, ali bez ideološkog fanatizma. Zelena tranzicija ne sme biti izgovor za uništavanje energetske nezavisnosti. Srbija mora imati dovoljno bazne energije. Bez bazne energije nema industrije, nema vojske, nema bolnica, nema železnice, nema države.
- Da li Srbija treba da razmišlja o nuklearnoj energiji?
- Da, ali ozbiljno, stručno i dugoročno. Ne kroz parole, već kroz regionalnu saradnju, obrazovanje kadrova, analizu malih modularnih reaktora, pravni okvir i javnu raspravu. Nuklearna energija nije tema za dnevnu politiku. Rusija je najbolji partner za razvoj. To je tema za generacijsku strategiju. Ako želimo stabilnu, čistiju i nezavisniju energiju u drugoj polovini 21. veka, onda moramo otvoriti tu raspravu.
- Gde je tu nacionalni patriotizam?
- Patriotizam nije samo pesma, zastava i govor. Patriotizam je kada obezbedite da srpska deca imaju struju, tople domove, stabilnu industriju, siguran transport, bezbedne elektrane i državu koja ne zavisi od tuđe volje. Patriotizam je kada ne dozvolite da vam stranci pišu energetsku strategiju. Patriotizam je kada znate šta je NIS, šta je EPS, šta je gasovod, šta je skladište, šta je dalekovod, šta je trafostanica i zašto sve to mora biti zaštićeno.
- Kako biste opisali novu geopolitiku energetike?
- Nova geopolitika energetike ima četiri nivoa. Prvi je klasični nafta, gas, struja, ugalj, uranijum. Drugi je infrastrukturni gasovodi, luke, terminali, rafinerije, skladišta, mreže. Treći je tehnološki dronovi, sateliti, sajber-bezbednost, veštačka inteligencija, elektronsko izviđanje. Četvrti je politički ko donosi odluke, ko finansira projekte, ko kontroliše kompanije, ko upravlja krizama. Srbija mora da razume sva četiri nivoa.
- Koja je vaša poruka građanima Srbije?
- Moja poruka je da energetska bezbednost nije apstraktna tema. To je pitanje cene goriva, cene struje, grejanja, radnih mesta, fabrika, plata, penzija, bezbednosti i nezavisnosti. Kada neko kontroliše vašu energiju, on kontroliše vašu politiku. Kada neko kontroliše vašu komunikaciju, on kontroliše vaše informacije. Kada neko kontroliše vaše podatke, on kontroliše vaše odluke. Zato Srbija mora da bude budna, organizovana i strateški pametna.
- A koja je vaša poruka državnom vrhu?
- Da Srbija mora hitno da uradi nacionalnu procenu energetsko-bezbednosnih rizika. Moramo znati koji su nam najranjiviji objekti, koji su najopasniji scenariji, koji su pravci snabdevanja najosetljiviji, koje strane kompanije imaju pristup kritičnoj infrastrukturi, koji sistemi komunikacije su nam zavisni od spoljnog faktora, kako štitimo NIS, kako štitimo EPS, kako štitimo gasovode, kako štitimo rafineriju, kako štitimo aerodrome i kako štitimo državu od dronova. To ne sme biti prepušteno slučaju.
- Koja je vaša završna poruka?
- Svet više nije onakav kakav je bio pre deset godina. Danas se države ne ruše samo bombama. Ruše se energetskim ucenama, sankcijama, satelitskim sistemima, dronovima, algoritmima, kontrolom podataka, finansijskim pritiskom i infrastrukturnim zavisnostima. Srbija ima pravo da bude slobodna. Ali sloboda se ne brani samo rečima. Ona se brani strujom, gasom, naftom, železnicom, telekomunikacijama, vojskom, znanjem, tehnologijom i političkom hrabrošću.
Kao predsednik Srpske lige i kao čovek koji se bavi pitanjima energetske bezbednosti, smatram da Srbija mora da uđe u novu epohu kao država koja zna šta hoće. Ne kao kolonija. Ne kao periferija. Ne kao prostor tuđih interesa. Već kao suverena srpska država koja razume da su energija, tehnologija i bezbednost tri stuba nacionalnog opstanka. Suverenitet u 21. veku neće imati onaj ko ima najlepše deklaracije, već onaj ko ima energiju, infrastrukturu, podatke, komunikacije, zaštitu i volju da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Srbija mora biti takva država.
Komentari (0)