Srpsko društvo sve starije, natalitet na istorijskom minimumu: Zašto se rađa sve manje dece?
Komentari18/10/2025
-13:28
Između januara i avgusta tekuće godine rođeno je manje beba nego u istom periodu prošle. Tako smo došli do istorijskog minimuma. Stručnjaci upozoravaju da svake godine postajemo sve starije društvo. Međutim, ne opada samo broj novorođene dece. U poslednjih dve decenije izgubili smo 450.000 žena u reproduktivnom periodu. To su pokazala brojna istraživanja predstavljena na panelu Efikasni odgovori na demografsku krizu.
Podaci svedoče i o kontinuiranom padu stope rađanja, koja je 1,7 deteta po ženi.
Jovana Ružićić iz Centra za mame i demograf Petar Vasić objasnili su za Euronews Srbija šta su osim ekonomskih, drugi uzroci rađanja malog broja dece, da li su aktuelne mere dovoljne i koje su osnove za poboljšanje nataliteta u Srbiji.
Demograf je napomenuo da se u centralnoj Srbiji od 1956. godine, a u Vojvodini od 1955. stanovništvo Srbije ne obnavlja prirodnim putem.
"Nivo stope fertiliteta je ispod 2,1 odsto i od tada sve do danas svaka naredna rođena generacija je manja od prethodne. Dakle, roditelji se nisu reprodukovali na onom istom nivou da njihova, odnosno generacija njihove dece, bude podjednako brojna. I samim time dolazimo do toga da starosna struktura stanovništva, pre svega starosna struktura fertilnog kontingenta, bude opredeljujući faktor koji utiče da broj živorođenja bude sve manji iz godine u godinu", rekao je Vasić.
Ružićić je napomenula da su istraživanja pokazala da žene u Srbiji žele da imaju više dece ali da se ona ne rađaju. Prema njenim navodima, željeni broj dece po ženi jeste tri, a veliki broj žena ima samo jedno dete.
"Dakle, nije do žena da ne žele da imaju decu, ali ove žene o kojima pričamo žive u ovoj našoj zemlji i vide šta se dešava. Nisu roditelji ludi, oni vrlo dobro prepoznaju i sistem i osećaju koliko imaju mogućnosti da izguraju što se svoje porodice tiče", objasnila je.
Euronews
Povezane vesti
Dodala je da svi donose odluku da li će imati više dece na osnovu različitih faktora.
"Kako živimo, da li imamo poverenje u sistem, da li je ovo zemlja u kojoj želimo da naše deca rastu, da li imamo nekretninu u kojoj živimo, da li imamo od čega da hranimo tu decu, da li smo dobili otkaz kada smo ostali u drugom stanju, da li nas je dočekao otkaz posle porodiljskog, da li nam se zaustavila karijera time što smo postale mame, kako smo izašli iz porodilišta, sa osmehom ili sa traumom za čitav život", istakla je.
Demograf je obrazložio tvrdnje koje se pojavljuju u javnost da populaciona politika ne može da bude uspešna ako nije usklađena sa socijalnom, zdravstvenom i ekonomskom politikom.
"Ako pričamo o eksplicitnoj populacionoj politici koja je jasno rekla da mi želimo da se rađa više dece, ona se sprovodi 2002. godine na ovamo. Ona ni na koji način nije evoluirala za tih 23 godine. Dakle, samo u iznosima davanja koji se opredeljuju po jednom detetu. Ali taj ekonomski faktor je samo jedan mali, nužan, ali nedovoljan delić slagalice o kojoj ovde pričamo", naveo je Vasić.
Napomenuo je da odgovor države na fenomen nedovoljnog rađanja dece mora da bude sistemski.
"Roditelji donoseći odluku o rađenju, mnogo parametara uzimaju u obzir, a najmanji među njima je da li će za rođenje prvog, drugog ili trećeg deteta dobiti 200, 300, 500, 800 hiljada dinara. Postoje ljudi u ovoj zemlji koji reaguju i na to. Ali taj broj ljudi je jako mali. To su uglavnom ljudi sa socijalne margine. Oni nisu dovoljno brojni da iznesu rehabilitaciju rađenja u punom nivou", objasnio je.
Euronews
Dodao je da jeste civilizacijski trend da se rađa manje dece, međutim da to ne treba da bude opravdanje da se relativizuje problem koji postoji u Srbiji. Naveo je da 75 odsto ljudi u Srbiji ne želi dete ili želi samo jedno ili dvoje, a da je populaciona politika centrirana na treće i četvrto dete.
Povezane vesti
"Time ste isključili 75 odsto stanovništva koje uopšte ne razmišlja u tim okvirima", rekao je.
Istakao je da se trenutak rađanja prvog deteta značajno pomerio i mora da se vodi računa o reproduktivnom zdravlju.
"Žena je sa 37 godina na polovini, na 50 odsto svog reproduktivnog kapaciteta u kome je bila u ranim 20-im godinama. I to je nepovratno", napomenuo je demograf Petar Vasić.
Ružićić je istakla da treba da se kreira sistem gde će svima biti dobro jer će se u tom slučaju građani odlučivati za veći broj dece.
"Novac treba da se uloži u reproduktivno zdravlje, u njegovo očuvanje. Potrebno nam je mnogo više ginekologa širom zemlje. Trebalo bi u srednjim školama da pričamo sa mladima jer ljudi u tom dobu postaju seksualno aktivni, a važno je da sačuvaju reproduktivno zdravlje", objasnila je.
Dodala je da je važno i da se priča o porodilištima jer se u njima ne rađaju samo bebe, već se rađaju i mame.
"Naša istraživanja pokazuju da svaka deseta žena u Srbiji nikad više ne želi da postane mama samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu. Majke se više žale na odnos u porodilištu nego na uslove u njima", napomenula je za Euronews Srbija Jovana Ružićić iz Centra za mame.
Istakla je da majke često dobijaju otkaz kad se vrate na posao nakon porodiljskog. Takođe je kazala da treba da se propagira i roditeljska ravnopravnost sa ciljem da se poveća broj novorođenih.
Komentari (0)