Apstraktan problem klimatskih promena preveden u brojke: Šta je pokazalo istraživanje julskog toplotnog talasa u Srbiji
Komentari04/11/2025
-18:31
Svetski dan klimatskih promena obeležava se 4. novembra, uz podsećanje na važnost očuvanja planete. U okviru projekta Climate Attribution Fizičkog fakulteta pokazano je da je ovogodišnji julski toplotni talas bio čak 12 puta verovatniji u današnjoj klimi nego u onoj iz sredine prošlog veka i da se ovakve epizode sada očekuju na svakih pet-šest godina. Kroz ovaj projekat je na matematički način procenjen rizik od toplotnih talasa usled klimatskih promena i to na primeru toplotnih talasa u Srbiji. Klimatološkinja i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Irida Lazić kaže za Euronews Srbija da su uspeli da u okviru tog projekta apstraktan problem globalnog zagrevanja i klimatskih promena prevedu u konkretne brojke.
Ona je navela da se projekat, koji traje godinu dana, završava u decembru i da su rezultati pokazali koliko se verovatnoća pojavljivanja, u ovom slučaju toplotnih talasa, promenila u staroj klimi i kako se sad ti klimatski ekstremi dešavaju u novoj klimi.
"Došli smo do jako važnih brojki, gde smo pokazali da se učestalost toplotnih talasa povećala 12 puta na primeru toplotnog talasa iz jula ove godine. Na tom primeru smo pokazali ono što je za nas bio veliki rezultat, a to je da se, pričamo naravno sve za oblast Srbije, toplotni talas iz jula ove godine dešavao u prošloj klimi jedanput u 65 godina, sad se u novoj, modernoj klimi dešava svakih pet-šest godina", kaže Lazić.
Prema njenim rečima, razliku je u tome da je čovek u staroj klimi možda jedanput u svom životnom veku bio svedok ovakvog toplotnog talasa, a sada će nam to biti nova klima.
Ona je navela da toplotni talasi utiču na zdravlje čoveka i da možda ljudi olako shvataju te probleme i naglasila da većina ljudi živi u gradovima koji su urbana ostrva toplote, gde čak nema ni predaha od vrućine u toku noći.
Euronews Srbija
Lazić kaže da je između 20. i 26. jula ove godine tokom noći bilo 26 stepeni.
"To znači da ni u toku noći nema, da kažemo, toplotnog odmora za ljudski organizam", rekla je ona.
Povezane vesti
Osim na ljude, toplotni talasi utiču i na poljoprivredu, suše, požare, vegetaciju i zemljište, kaže Lazić i dodaje da se zemljište posle suše isuši toliko da kad padne određena količina kiše, ne može tlo da upije tu vodu toliko brzo i onda se dešavaju poplave.
Ona je navela da je veliki problem i to što kada se veoma zagreje vazduh dešava prodor hladnog vazduha sa severa.
"Uvek postoji termička asimetrija, pojavi se hladan vazduh sa severa i onda, pošto je toliko zagrejan topao vazduh zbog toplotnih talasa i visoke temperature u toku leta, hladan vazduh koji dođe je mnogo teži i podiže pod pritiskom malte taj topao vazduh i formira se jaka oluja. Zato smo svedoci jakih oluja. Tako da je to sve međusobno povezano", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
U projektu su, kaže, posmatrali samo toplotne talase, a nadaju se da da će se projekat produžiti, pa će raditi i analize padavinama, pa će moći da zaokruže celinu.
"Ono što je za nas bio sada bitan podatak, da smo apstraktnu pojavu klimatskih promena preveli u brojke. Na svakih 65 godina se dešavao ovakav toplotni talas kakav smo doživeli u julu ove godine, sada na svakih pet, šest godina", navela je Lazić.
Ceo razgovor sa klimatološkinjom Iridom Lazić možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)