Sve više prehlada i kašlja, ali gripa još uvek nema u Srbiji - koji simptomi su ključni i kada se obratiti lekaru?
Komentari11/11/2025
-11:42
Čekaonice domova zdravlja ovih dana pune su pacijenata sa simptomima respiratornih infekcija - od zapušenog nosa i kašlja do povišene temperature i malaksalosti. Iako je sezona virusa u punom jeku, talas gripa još nije počeo, kaže za Euronews Srbija doktorka Mirjana Miladinović iz Doma zdravlja Palilula. Lekarima se, dodaje, treba obratiti ukoliko simptomi traju duže od tri dana ili ometaju svakodnevne aktivnosti.
Ona kaže i da su kašalj i malaksalost postali uobičajeni problemi u ovo doba godine, međutim savetuje da važno da se prate, kao i da je oprez svakako neophodan.
“Pacijenti se javljaju sa simptomima akutnih respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva. To su grebanje i bol u grlu, nadraženi kašalj, zapušen nos ili pojačana sekrecija, povišena temperatura do 38,5 stepeni, glavobolja i bolovi u mišićima”, kaže ona.
Kako ističe, ređe dolazi do komplikacija u vidu bronhitisa ili upale pluća, ali za sada dominiraju ”respiratorni virusi koji su karakteristični za ovo doba godine“.
“Pacijenata sa simptomima nalik gripu nije bilo u prethodnom periodu. Kod mojih pacijenata još uvek nije registrovan nijedan slučaj gripa“, kaže doktorka Miladinović.
Kada se obratiti lekaru?
Na pitanje kada je pravo vreme da se obratimo lekaru, doktorka savetuje da to bude ukoliko tegobe potraju više od tri dana.
“Lekaru se obavezno javiti ukoliko povišena temperatura traje tri ili više dana, ako je kašalj intenzivan i ometa svakodnevne aktivnosti ili ako se pojave jaki bolovi u glavi i mišićima“, navodi Miladinović.
Povezane vesti
Osim odmora i hidratacije, pacijentima savetuje i unošenje vitamina.
“Terapija pre svega podrazumeva mirovanje, uzimanje dovoljne količine tečnosti, čajeva i prirodnih sokova. Voće je prirodni izvor vitamina, a može se uzimati i dodatna suplementacija vitaminom C“, kaže ona.
Vakcinacija protiv gripa, dodaje, i dalje je u toku, a najviše se odazivaju stariji građani.
“Naša populacija starija od 65 godina najaktivnija je i velikim delom već vakcinisana. Savetujemo i mlađima, posebno hroničnim bolesnicima i dijabetičarima, da se vakcinišu“, ističe Miladinović.
profimedia
Iako se povremeno javljaju i pacijenti sa simptomima koronavirusa, ti slučajevi su ređi.
“Najkarakterističniji simptomi su gubitak mirisa i intenzivni bolovi u mišićima, posebno u nogama i leđima“, navodi ona.
Miladinović poručuje da su najvažniji prevencija i zdrav način života.
Povezane vesti
“Preporučujem uredan život, dovoljno sna, adekvatnu ishranu i izbegavanje velikih skupova, jer su to mesta gde se virusi najlakše prenose“, kaže.
Grip pred vratima Evrope - kakva je situacija?
Kako je Euronews ranije pisao, teško je predvideti koliko će jaka biti sezona, ali stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da bi u Evropi mogla biti teška zbog niskih stopa vakcinacije i ranih signala iz dalekih zemalja poput Japana i Australije.
Naime, do sredine oktobra, broj pacijenata sa respiratornim simptomima sličnim gripu "ostaje nizak, ali raste u većini zemalja, što se očekuje za ovo doba godine", navodi Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), koji prati aktivnost gripa u Evropskoj uniji, Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj.
Povezane vesti
Sezona gripa u Evropi obično traje od sredine novembra do kraja maja – ali sezonski obrasci mogli su se promeniti od pandemije kovida 19.
Nakon kraće nego inače sezone gripa 2023–2024, prošlogodišnja sezona bila je "neobično velika", rekao je Kolin Rasel, profesor na Univerzitetskom medicinskom centru u Amsterdamu i predsednik Evropske naučne radne grupe za grip (ESWI) za Euronews Health.
Podaci ECDC pokazuju da 11 zemalja trenutno prijavljuje sporadičnu aktivnost gripa. U međuvremenu, u Ujedinjenom Kraljevstvu zdravstveni zvaničnici upozoravaju da nivoi gripa već rastu, posebno među decom.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Ovo je doba godine kada sve počinje", rekla je dr Ana Odone, direktorka Škole javnog zdravlja Univerziteta u Pavi u Italiji za Euronews Health.
Odone je navela da će težina sezone gripa u svakoj zemlji zavisiti od tri faktora: broja ranjivih osoba, sojeva virusa koji se šire te godine i okruženja. Na primer, ako je zima duga i hladna, ljudi provode više vremena unutra, što olakšava širenje virusa.
Stručnjaci za zdravlje takođe sada prate znake ranih izbijanja gripa na mestima gde ljudi dolaze u bliski kontakt – poput škola, ustanova za negu starijih i zatvora – kako bi utvrdili kada sezona gripa zaista počinje. To može da varira od zemlje do zemlje.
Međutim, još je prerano sa sigurnošću reći koji će sojevi gripa biti dominantni u Evropi ove godine.
Komentari (0)