Preminuo akademik Dragan Škorić (88), jedan od najznačajnijih srpskih genetičara i stručnjaka za suncokret

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je danas u Novom Sadu, u 88. godini preminuo jedan od srpskih najznačajnijih inženjera poljoprivrede i genetaričara akademik Dragan Škorić.

"Svojim stručnim, pedagoškim i naučnim radom dao je izuzetan doprinos u razvoju naše poljoprivrede. Njegov odlazak veliki je gubitak za SANU i sveukupno srpsko društvo", istaknuto je u saopštenju.

Škorić je diplomirao 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a već sledeće godine, zaposlio se u Institutu za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu kao asistent na oplemenjivanju suncokreta.

U okviru Instituta, u kojem je radio bez prekida do penzionisanja 2006. godine, bio je šef pet projekata i rukovodilac u još osam potprojekata, podsetili su iz SANU.

Akademik Škorić je bio upravnik Zavoda za uljane kulture Instituta za poljoprivredna istraživanja u periodu od 1989. do 2006. godine, a u dva mandata predsednik Upravnog odbora Instituta.

Iz SANU su istakli da se "veliki doprinos Škorića ogleda se u kadrovskom jačanju Zavoda za uljane kulture i u organizovanju i opremanju laboratorija".

Škorić je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran u zvanje docenta na predmetu Oplemenjivanje biljaka i semenarstvo 1978. godine, za vanrednog profesora 1983. godine, a za redovnog profesora 1990. godine, dok je u zvanje profesora emeritusa na Univerzitetu u Novom Sadu izabran 2008. godine.

"Veliki doprinos akademik Škorić ima i u razvoju međunarodne naučne saradnje i programa stvaranja zajedničkih hibrida suncokreta, koji su ostvareni sa preko 30 naučnih institucija i multinacionalnih kompanija", podsetili su iz SANU.

Tanjug/Zoran Žestić

Škorić je za dopisnog člana SANU izabran 2003, a za redovnog člana 2009. godine, gde je bio predsednik Akademijskog odbora za selo i član Akademijskog odbora "Životna sredina", a predsedavao je Odborom za floru i vegetaciju od 2004. do 2011. godine.

Kako je navedeno, Škorić je bio redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije i Društva genetičara Republike Srbije, kao i inostrani član Nacionalne akademije agrarnih nauka Ukrajine i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Škorić je, između ostalog, bio član Odbora za biologiju i biotehnologiju Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije od 1998. do 2000. godine i član Republičkog saveta za naučnu i tehnološku politiku Republike Srbije, odnosno u Nacionalnom savetu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u tri mandata.

Za svoj rad Škorić je primio više domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja, među kojima su Prvomajsku nagradu SFRJ, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, priznanje Ministarstva za poljoprivredu Mađarske "Kivalo Munkaert",

Oktobarska nagrada Novog Sada i Nagrada prijateljstva Vlade Narodne Republike Kine.