Legalizacija nelegalnih objekata: Sve što građani treba da znaju o novom zakonu
Komentari09/12/2025
-18:27
Početkom decembra u Srbiji je počela legalizacija nelegalno izgrađenih objekata po novim pravilima, a građani su zainteresovani da saznaju ko ima pravo da prijavi objekat, koja dokumenta su potrebna i ko je oslobođen plaćanja naknade. Advokat Nikola Premović za Euronews Srbija detaljno objašnjava šta donosi novi zakon i kako će izgledati procedura.
Premović objašnjava da novo zakonsko rešenje uvodi ubrzanu elektronsku proceduru, koja je u pravnom i tehničkom smislu mnogo modernija.
"Omogućava svim vlasnicima nelegalnih objekata da za relativno niske naknade ozakone svoje objekte, pod uslovom da poseduju odgovarajući pravni osnov – ugovor o kupoprodaji, sudsku presudu, ostavinsko rešenje ili odluku Skupštine stanara", kaže Premović.
Pored pravnog osnova, neophodni su geodetski elaborat, lična karta vlasnika i plaćanje naknade.
Građani uglavnom nemaju dovoljno pravnog znanja da sami završe postupak, pa je važno napomenuti da službenici lokalnih samouprava, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam i Pošta Srbije imaju zakonsku obavezu da pruže besplatne savete i pravnu pomoć.
Koliko košta legalizacija?
Cene su drastično povoljnije nego ranije i zavise od veličine grada i zone u kojoj se objekat nalazi. U Beogradu, na primer, u „ekstra zoni“ naknada iznosi 1.000 evra, u drugoj zoni 500 evra, u trećoj 300 evra, dok je minimalna naknada 100 evra.
Premović ističe da je najviše ilegalno izgrađenih objekata u „prvoj zoni“, u područjima poput Kaluđerice, Ovče, Borče, Krnjače i Ledina, gde je naknada za upis u Katastar samo 100 evra.
Povezane vesti
Ko može podneti prijavu?
Pravo na elektronsku prijavu imaju vanknjižni vlasnici nepokretnosti – kupci, naslednici, investitori, stečajni upravnici, profesionalni upravnici zgradama, kao i sva treća lica koja imaju pravni interes. U slučaju zgrada, stanari mogu podneti grupnu prijavu, dok svaki vlasnik stana u zgradi podnosi prijavu za svoj deo.
Ako postoje sporne prijave više lica za isti objekat, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam donosi rešenje, a u slučaju spora sledi parnični postupak pred sudom, dok upis objekta ostaje u prekidu.
Koji objekti se mogu legalizovati, a koji ne?
Legalizacija se primenjuje na objekte izgrađene bez građevinske dozvole, s istekloškom dozvolom ili bez upotrebne dozvole, kao i na objekte izgrađene pre uvođenja obaveze građevinske dozvole. Ne mogu se legalizovati objekti na javnim površinama, u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra ili kulturnog dobra, ili pored autoputa. Premović navodi da će za takve objekte eventualna rešenja doći kroz praksu ili dodatne propise.
Euronews
Prijave koje su ranije podnete sada gube pravnu težinu i moraju se ponovo podneti elektronski. Rok za obradu prijave zavisi od složenosti slučaja, a zbog višedecenijskog problema divlje gradnje u Srbiji i pet miliona nelegalno izgrađenih objekata, Premović procenjuje da postupak može trajati od šest meseci do godinu dana.
"Ako smo realni i ako imamo u vidu da se radi o višedecenijskom problemu divlje gradnje, ako imamo u vidu činjenicu da je skoro pet miliona objekata je nelegalno izgrađeno na ovaj ili onaj način u našoj zemlji, i ako imamo u vidu činjenicu da te elektronske prijave treba neki obrađivač da obradi i da donese odluku o toj prijavi, apsolutno nije realno očekivati da će se to završiti za mesec dana. Po mojoj nekoj proceni, u najboljem slučaju, od šest meseci do godinu dana", ističe Premović.
Posledice nepravovremene prijave
Neprijavljivanje objekta može dovesti do prekršajne odgovornosti, rušenja objekta, prenosa prava svojine u korist države i drugih sankcija. Novi zakon predviđa rigoroznu sankciju – svaki objekat koji bude izgrađen nakon stupanja zakona bez građevinske dozvole automatski prelazi u vlasništvo Republike Srbije.
"Što se mog pravnog mišljenja tiče, ovaj zakon ima najrigorozniju sankciju. Svaki objekat koji po stupanju na snagu ovog zakona bude izgrađen ilegalno bez građevinske dozvole, automatski prelazi u svojinu Republike Srbije. I sad da sam investitor, da sam vlasnik parcele koji planira da ilegalno gradi, ja se stvarno ne bih usudio na takav korak".
Euronews/Slavica Tuvić
Povezane vesti
Iako vlasnici nelegalnih objekata dobijaju pravni upis, država se ne odgovara za bezbednost i solidnost objekta – rizik snosi vlasnik i eventualni kupac. Poreska obaveza nastaje retroaktivno od momenta izgradnje objekta, ali će sada postojati evidencija tih objekata i obaveze će se redovno izmirivati.
Saveti za građane
Premović savetuje da građani koji nisu sigurni u postupak angažuju advokata, ali oni koji nisu u mogućnosti mogu koristiti besplatne pravne savete službenika lokalnih samouprava, Pošte Srbije i Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Novi zakon o legalizaciji, kako navodi Premović, ima za cilj da reši dugogodišnji problem nelegalne gradnje u Srbiji i omogući vlasnicima da svoje objekte upišu u Katastar i stave ih u pravni promet, ali uz jasne obaveze i odgovornosti.
Povezane vesti
Komentari (0)