Poslovi koji će biti najplaćeniji i najtraženiji tokom 2026: Da li će tržište rada doživeti nagli zaokret?
Komentari
07/01/2026
-21:10
Dok globalno tržište rada ulazi u novu fazu digitalne transformacije, 2026. godina najavljuje se kao prelomni trenutak za brojne profesije. Veštačka inteligencija, zelena energija i biotehnologija postavljaju tempo, dok tradicionalni zanati doživljavaju neočekivani uspon zbog sve veće potražnje za stručnim radnicima. U svetu koji balansira između ubrzanog tehnološkog razvoja i potrebe za održivim rešenjima, poslodavci sve glasnije tragaju za kadrovima koji mogu da prate promene, ali i da ih stvaraju.
Poslovi u IT i tehnologiji, zdravstvo i biotehnologija, obnovljiva energija i održive tehnologije, produkti i projektni menadžeri, zatim zanati i zanatske veštine biće na listi najtraženijih poslova u 2026.godini.
Tržište rada u Srbiji neće doživeti nagli zaokret, već nastavak trendova koje već vidimo. Miloš Turinski, PR menadžer kompanije Infostud, ističe da srpsko tržište rada i dalje funkcioniše u uslovima manjka radne snage, ali se postepeno menja pod uticajem tehnologije, demografije i promena u očekivanjima zaposlenih.
“Razvoj veštačke inteligencije već utiče i na domaće tržište rada, ali ne u smislu nestajanja poslova, već u promeni načina rada. AI se sve više koristi kao alat koji ubrzava procese i povećava produktivnost, pa poslodavci traže ljude koji znaju kako da ga uključe u svakodnevni posao. To se najviše vidi u IT sektoru, marketingu, analitici, finansijama i administraciji, ali će se taj uticaj širiti i na druge oblasti”, kaže Turinski za Euronews Srbija.
Kada je reč o zanimanjima koja će imati zamah, prema njegovim rečima, izdvajaju se ona koja spajaju tehnička znanja, praktične veštine i razumevanje savremenih alata. IT ostaje važan deo tržišta, ali više nije jedini na “tronu“.
Potražnja se stabilizovala, selekcija je stroža, a najtraženiji su iskusni kadrovi i oni koji, pored tehničkog znanja, razumeju širi poslovni kontekst. Paralelno sa tim, tehnička, zanatska i operativna zanimanja nastavljaju da beleže konstantnu potražnju, naročito u industriji, energetici, logistici i održavanju sistema.
Euronews Srbija
“Ako govorimo o konkretnim pozicijama koje će biti tražene tokom naredne godine, tu su softverski inženjeri, tehničari u industriji i energetici, stručnjaci za prodaju i rad sa klijentima, logistički i operativni profili, kao i stručnjaci koji rade na preseku tehnologije i biznisa. Kada su zarade u pitanju, važno je naglasiti da se sve češće govori u rasponima - u IT sektoru plate su uglavnom oko 2.000 evra i više, tehnička i industrijska zanimanja su često oko 1.000 do 1.500 evra, dok se kod prodajnih i specijalističkih pozicija zarade kreću oko 1.200 evra naviše, u zavisnosti od iskustva i rezultata”, kaže on.
Povezane vesti
Poslodavci danas sve manje gledaju isključivo formalno obrazovanje, a sve više konkretne veštine i stav prema poslu. Na ceni su digitalna pismenost, spremnost na učenje, snalaženje sa novim alatima, ali i odgovornost, pouzdanost i komunikacija.
Drugim rečima, traže se ljudi koji mogu da se prilagode promenama, jer promene više nisu izuzetak, već pravilo.
“Kada uporedimo tržište rada u Srbiji sa evropskim i globalnim trendovima, vidi se da pravac jeste sličan, ali je dinamika drugačija. Tehnologija, veštačka inteligencija i energetika jesu teme koje dolaze i kod nas, ali Srbija te promene usvaja postepeno. Ono što je specifično za domaće tržište jeste istovremena velika potražnja i za visokoobrazovanim stručnjacima i za praktičnim, operativnim kadrom, što će ostati jedna od ključnih karakteristika tržišta rada i u narednim godinama”, kaže PR menadžer Infostuda.
Turinski savetuje zaposlene i one koji tek ulaze na tržište rada da će najveća prednost biti ulaganje u znanja koja imaju širu primenu i spremnost na promene. Za poslodavce, izazov ostaje kako da privuku i zadrže ljude u uslovima konkurentnog tržišta, jer danas posao ne bira samo kandidat, već sve češće i poslodavca.
Nebojša Atanacković: Nedostaje domaća radna snaga
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković za Euronews Srbija kaže da ćemo u narednim godinama imati sve manje domaće radne snage na raspolaganju privredi.
Euronews
"Moraćemo i dalje da se bavimo uvozom radne snage sa strane i dalje ćemo imati jedan problem kod određenog dela poslodavaca koji jednostavno iz tržišnih uslova ne mogu da lako daju zarade koje su praktično svake godine sve više u dinarskom smislu", kaže Atanacković koji dodaje da razvoj veštačke inteligencije za sada neće imati ključni uticaj na tržište rada u Srbiji:
"Bez obzira čak recimo i na uključivanje veštačke inteligencije koje će sigurno imati značajnu ulogu, treba reći da nama tradicionalno nedostaju ljudi koji imaju određene veštine u zanatstvu. Mi smo nekad bili zemlja koja je apsolutno kod toga zadovoljavala svoje potrebe, ali nažalost te neke škole koje smo imali za učenje određenih zanatskih veština sada su poluprazne i sad jedino je za očekivati da će, obzirom da je vidljiv nedostatak tih profila, a kad nečega nema, onda mu cena raste, tako da možemo da konstatujemo da će biti povaćena potražnja u pojedinim zanatskim delatnostima", kaže on.
Povezane vesti
Atanacković dodaje da se postavlja i pitanje zašto se više mladih ne odlučuje odmah da se školuje za zanatska zanimanja, već imamo situaciju da se ljudi koji su već formirani u nekim drugim zanimanjima, preusmeravaju na zanate i pod "stare dane" uče nove veštine.
"Opšta konstatacija je da tržište kod nas rada sad apsolutno funkcioniše", zaključio je Atanaković za naš portal.
Tržište rada u Srbiji
Stopa nezaposlenosti se za 2025. kreće oko 8,2 - 9,1 odsto, što je znatno niže nego ranijih godina i predstavlja jedan od najnižih nivoa u poslednjoj deceniji. Zaposlenih je više od 2,3 miliona ljudi u trećem kvartalu 2025. godine, a stopa zaposlenosti je oko 51,3 odsto.
Najveći rast broja zaposlenih u registrovanoj zaposlenosti zabeležen je u administrativnim, informatičkim, građevinskim i ugostiteljskim delatnostima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za treći kvartal 2025. godine, u Srbiji je van radne snage bilo oko 2,47 miliona ljudi, što je 44,1% stanovništva u radnom uzrastu.
Ovaj broj obuhvata ljude koji nisu ni zaposleni, a ne traže ni aktivno posao (npr. studenti, penzioneri, domaćice).
Komentari (0)