Gde prestaje privatnost, a počinje oglašavanje? Kontroverza oko Vibera i kredita

Novi vid internet oglašavanja jedne banke na platformi Viber izazvao je burne reakcije jednog dela korisnika. Naime, nakon što su u privatnim porukama koristili reči poput "pare" ili "plata", pojedinima su se pojavile reklame za keš kredite te banke.

Povodom ovog slučaja, Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" podnelo je prijavu Narodnoj banci Srbije, dok iz NBS navode da su pokrenute supervizorske aktivnosti i da se proverava postupanje banke u vezi sa konkretnom porukom. Iz Vibera, međutim, ističu da je reč o novoj funkciji "brendiranih ključnih reči", koja je uvedena i u Srbiji, uz tvrdnju da privatnost i bezbednost korisnika nisu ugroženi.

Stručnjaci upozoravaju da ovakvu praksu, omogućava prihvatanje opštih uslova korišćenja, ali da ona ozbiljno može da naruši poverenje u digitalne platforme.

Zapravo, ovo nije prvi put da Viber nakon određene ključne reči tokom prepiske uspostavi određene "specijalne efekte". Slično je bilo i sa porukom kada čestitate rođendan, pa nakon što ispišete reči "Srećan rođendan!" slova promene boju, a s vrha poruke počnu se spuštaju komadi torte i svećice.

Međutim, ovog puta nakon što se takođe u  privatnim prepiskama, ukucaju reči poput "banka", "kredit", "rata" ili "plata", pojavljuje podebljani crveni link sa porukom “Uzmi kredit”.

Neki na ovo nisu ostali ravnodušni. Naime, upravo zbog toga je Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" saopštilo 18. decembra da se na Viberu obavlja nepoštena poslovna praksa, kao i da su o svemu obavestili NBS.

"Banka na ovaj način obavlja nepoštenu i obmanjujuću poslovnu praksu, jer potencijalnog korisnika navodi da donese pogrešnu ekonomsku odluku, u smislu da mu daje netačna obaveštenja i stvaranjem opšteg utiska, da Banka jeste najbolja, najpovoljnija, najjeftinija i slično. Ovo je oblik i nasrtljive poslovne prakse iz domena nedozvoljenog uticaja u cilju donošenja pogrešne ekonomske odluke, iz člana 21. ZZP", naveli su oni na svojoj Fejsbuk stranici.

Promo

Kako su dodali, takođe je prekršen je i član 17. ZZKFU, jer pored reči "Uzmi kredit" ne stoji obavezno upozorenje da pozajmljivanje novca košta.

RTS navodi da su iz ove banke poručili da oni ne obrađuju podatke korisnika i da ih ne profilišu.

Iz Vibera su se takođe ovim povodom oglasili i naveli da bezbednost platforme nije ni na koji način kompromitovana.

"Brendirane ključne reči se aktiviraju isključivo u uređaju korisnika - na sličan način kada se ukuca poruka "Srećan rođendan" i pojavi prateća prigodna slavljenička animacija. U skladu sa ovim činjenicama, bezbednost i diskrecija komunikacije korisnika na Viberu ostaju u potpunosti primenjene i aktivne u svakom trenutku", naveli su.

NBS: Proveravamo postupanje banke

Nakon pritužbi građana, oglasila se i Narodna banka Srbije koja je saopštila preduzimaju supervizorske aktivnosti i proveravaju postupanje banke u vezi sa tom konkretnom porukom.

"Ako utvrdimo nepravilnosti u postupanju banke, banci će biti izrečene mere, a NBS o tome može da objavi obaveštenje na svom sajtu", rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci.

Iz NBS objašnjavaju da su banke u obavezi da finansijske usluge oglašavaju u skladu sa načelima istinitosti, izbalansiranosti i transparentnosti informacija, kao i primerenosti sadržaja, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Odlukom o bližim uslovima oglašavanja finansijskih usluga.

Ističu da je, što se tiče konkretnog slučaja, neophodno u odgovarajućem postupku utvrditi sve činjenice i dati pravnu kvalifikaciju.

Euronews/Emil Čonkić

To, dodaju, nije moguće učiniti samo vizuelnim pregledanjem takvih poruka, već ozbiljnim pristupom, pre svega u smislu utvrđivanja činjenica, davanja pravne ocene, i na kraju mera koje banka treba da preduzme da otkloni posledice eventualnih nepravilnosti i poštovanjem procedura koje zahtevaju određeno vreme.

Zato bi, navode u NBS, bilo neozbiljno i neprofesionalno da pre toga medijima dostavljaju  preliminarne stavove i mišljenja o postupanju banke.

Stručnjaci o reakcijama korisnika: Da li je privatnost ugrožena?

Nema sumnje da su korisnici ove društvene mreže bili uznemireni kada su se suočili sa ponudom za kredit na mestu na kom su je najmanje očekivali, ocenjuju stručnjaci. Đorđe Krivokapić iz SHARE fondacije kaže za Euronews Srbija da je gotovo svaki građanin koji se našao u toj situaciji pomislio da mu je privatnost narušena.

"Potrošači su imali dva osećaja – prvi, ako su zaista u porukama pominjali rate ili novac, stekli su utisak da ih neka banka prisluškuje. Drugi, ako nisu koristili takve izraze, bilo im je potpuno zbunjujuće zašto im se takav oglas pojavio. U oba slučaja dominantan je bio osećaj iznenađenja, ali i sumnja da ih nadgleda neko – bilo iz telekomunikacionog, bilo iz finansijskog sektora", objašnjava Krivokapić.

Na pitanje kako bi, po zakonu, trebalo da bude pribavljena saglasnost građana za ovakvu vrstu komunikacije, Krivokapić navodi da se ona najčešće daje već prilikom instalacije aplikacije, prihvatanjem opštih uslova poslovanja.

"Kada instaliramo Viber, mi prihvatamo ugovor i opšte uslove pod kojima nam platforma obezbeđuje razmenu poruka, slika i video-sadržaja. Međutim, zauzvrat ne traži novac, već predviđa čitav niz načina na koje može da koristi naše podatke u različite svrhe", kaže on.

Na pitanje da li je takav ugovor u skladu sa propisima iz oblasti elektronske trgovine, zaštite potrošača, oglašavanja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, Krivokapić ističe da je to pitanje koje zahteva dodatnu i detaljnu proveru.

"Građani imaju pravo da se žale, a nadležni organi obavezu da provere validnost ovakvog poslovnog modela. Problem je u tome što su građani slabija strana – nisu eksperti da čitaju i razumeju svaki pravni dokument", dodaje on.

Unsplash

Krivokapić navodi i da građani mogu da utvrde kako su dali saglasnost, ali da se ona razlikuje od klasičnog pristanka koji se dobija putem mejla ili potpisivanjem dokumenta.

"Kod aplikacija je to komplikovanije - obično samo kliknemo i pristanemo. Ipak, u okviru same aplikacije ili obraćanjem kompaniji moguće je pronaći informacije o tome na šta smo tačno pristali", objašnjava.

Sa druge strane, glavni koordinator Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku MUP-a Nenad Bogunović ističe za RTS da je reč o kompleksnom pitanju koje se može posmatrati iz više uglova.

"Da li su prekršene odredbe Zakona o zaštiti potrošača, to je pitanje za druge nadležne institucije, ali u ovom trenutku ne postoji osnov za krivično-pravno gonjenje. Ne postoje indicije da je neko imao pristup komunikaciji građana niti da su banke čitale njihove poruke. One su i dalje end-to-end enkriptovane, odnosno šifrovane na serverima, barem prema saznanjima kojima raspolažemo", kaže Bogunović.

On naglašava za javni servis da bi, u slučaju saznanja da je neko imao pristup zaštićenoj komunikaciji, postojao jasan osnov za reagovanje nadležnih organa.

"Ukoliko bismo dobili informaciju da je bilo ko imao pristup zaštićenoj komunikaciji građana, apsolutno bi postojao osnov za postupanje naše službe i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal", dodaje Bogunović, podsećajući na ranije slučajeve hapšenja hakerskih grupa koje su zloupotrebljavale komunikacije radi prevare građana.