Sezonski grip stigao ranije u Srbiju: Najviše obolevaju deca predškolskog i školskog uzrasta
Komentari23/12/2025
-18:36
Sezonski grip u Srbiji ove godine započeo je ranije nego što je to bio slučaj prethodnih sezona, a najveći broj obolelih beleži se među decom predškolskog i školskog uzrasta. Iako učestalost respiratornih infekcija izaziva zabrinutost roditelja i puni zdravstvene ustanove, infektološkinja dr Eleonora Gvozdenović ističe da se radi o poznatom epidemiološkom obrascu, bez razloga za dramatizaciju. Ključni su pravovremeno obraćanje lekaru, razumevanje prirode virusa i izbegavanje samoinicijativnog lečenja.
Prema rečima dr Gvozdenović, epidemiološka slika u trenutku kada se potvrdi početak epidemije gripa ima jasno definisana pravila.
"Postoji definicija gripa koja glasi da od momenta kada se laboratorijski, serološkim i virološkim putem, dokaže da je neko oboleo od gripa, sve dalje infekcije gornjih respiratornih puteva praktično se tretiraju kao grip. Više se ne traži da li je u pitanju adenovirus, parainfluenza virus, koronavirus ili nešto četvrto - sve se jednostavno podvodi pod grip", objašnjava ona.
Takav pristup često izaziva konfuziju kod pacijenata, naročito onih koji su prethodnih godina navikli na intenzivno testiranje i razlikovanje uzročnika.
Euronews Srbija
"Ljudi kažu: lekar mi je rekao da je sigurno korona, ali mi je napisao da je grip i bolovanje mi se vodi kao grip. To je upravo zbog te definicije - ne pravi se razlika po vrsti virusa, već se gleda da je reč o infekciji gornjih respiratornih puteva", kaže dr Gvozdenović.
Kada je reč o samoj bolesti, ona navodi da grip ima prepoznatljivu kliničku sliku, naročito kod odraslih.
"Grip, kada je potpuno ispoljen, manifestuje se bolovima u mišićima, bolovima u celom telu, krajnjom malaksalošću. Temperatura ne mora da bude ekstremno visoka – može biti 38 ili 39 stepeni - ali se čovek oseća toliko slomljeno da nije u stanju da ustane iz kreveta", ističe ona.
Povezane vesti
Kod dece, međutim, simptomi su često blaži i manje tipični. Grip se ispoljava sa nižom temperaturom, dugotrajnijim kašljem, kijavicom koja se oteže, bezvoljnošću i slabijim apetitom. To nije klasična slika gripa kakvu očekujemo, ali sve to i dalje spada pod grip, objašnjava infektološkinja.
Ovakve infekcije se, dodaje ona, naročito brzo šire u kolektivima. Jesen i zima su period respiratornih infekcija, a one se posebno šire po obdaništima, školama i drugim kolektivima. Deca zatim infekcije donose u porodice. Ipak, važno je, nastavlja, razumeti da je to deo normalnog razvoja imuniteta.
"Poznato je da mala deca godišnje imaju između šest i deset epizoda respiratornih infekcija. Oni koji rade sa decom imaju bar tri do četiri takve epizode, jer je ogroman broj virusa stalno u cirkulaciji", kaže dr Gvozdenović.
Osvrćući se na tvrdnje da je grip ove godine "stigao ranije" i da su medijski naslovi često dramatični, ona ukazuje da se radi o uobičajenim ciklusima.
"Novinari imaju taj način izražavanja da stvari predstave dramatično kako bi ljudi obratili pažnju. Međutim, grip nekada krene ranije, nekada kasnije. Takođe, poznato je da se na svake tri do četiri godine javlja jača epidemija. To su stvari koje mi znamo i koje su očekivane", objašnjava ona.
Virus gripa je, prema njenim rečima, specifičan jer je izuzetno promenljiv. On se u okviru jedne sezone menja, a njegov genetski materijal omogućava česte kombinacije i varijacije. Zbog toga je to nestabilan virus. Zbog tih promena, ni vakcina ne može da obezbedi potpunu zaštitu.
"Vakcina štiti od tri ili četiri tipa virusa, u zavisnosti od toga da li je trovalentna ili četvorovalentna. Ali imunitet koji se stiče je tip-specifičan - štiti samo od te vrste virusa, ne i od srodnih ili drugih varijanti", naglašava ona i dodaje:
Povezane vesti
"Ne možemo steći potpuni imunitet ni vakcinacijom, ali vakcina štiti od onih sojeva koji su najčešći u cirkulaciji. Smatram da je vakcina protiv gripa dobra stvar i da se treba vakcinisati, makar povremeno", navodi infektološkinja.
Govoreći o terapiji, dr Gvozdenović podseća da postoje antivirusni lekovi namenjeni isključivo gripu poput oseltamivira, ali je, naglašava, problem što je veoma teško na vreme razlikovati grip od drugih respiratornih infekcija. Ako se terapija ne započne u prvim danima, lek više nema efekta.
Euronews Srbija
"Ako temperatura ne prestaje dva dana, to je dovoljan razlog da se ide kod doktora. Lekar treba da vas pregleda, uradi krvnu sliku i zakaže kontrolu. Ako vas lekar ne kontroliše, neće moći da primeti da li dolazi do pogoršanja ili komplikacija. A pitanje je da li ćete vi sami to moći da procenite", upozorava ona.
Posebno ističe opasnost neadekvatne upotrebe antibiotika, jer nesmotrena upotreba antibiotika može dovesti i do ozbiljnijih posledica.
"Za sam grip apsolutno nije pametno davati antibiotike. Oni ne pomažu kod virusne infekcije, ali mogu da naprave rezistenciju, poremete crevnu floru i izazovu druge probleme. Antibiotici širokog spektra posebno su nezgodni jer utiču na veliki broj bakterija, remete crevnu floru i mogu da izazovu proliv i kandidijazu - u ustima, crevima i drugim delovima organizma", objašnjava dr Gvozdenović.
Kada je reč o jačanju imuniteta, ističe da ne veruje u preteranu suplementaciju. Ono što, kako kaže, zaista pomaže jeste higijensko-dijetetski režim. Pod tim podrazumeva redovan san, umerenu ishranu, više manjih obroka, izbegavanje premora i prejedanja.
"Sve što radimo suprotno tome slabi naš imunitet. Ako se premorimo ili prejedemo, postajemo podložniji infekcijama. Čovek mora da živi u ravnoteži - sa sobom i sa okolinom", poručuje ona.
Na kraju, osvrnula se i na pitanje zašto se neka deca češće razboljevaju od druge.
"Uobičajeno je da se mala deca često razboljevaju jer stalno dolaze u kontakt sa novim virusima. Negde posle pete ili šeste godine to se smanjuje", objašnjava ona.
Deca koja su dugo bila kod kuće, dodaje, često kasnije prolaze kroz isti proces.
"Ta deca se razboljevaju kada krenu u školu, jer tada moraju da prođu kroz fazu čestih infekcija kroz koju druga deca prolaze ranije", navodi dr Gvozdenović.
Komentari (0)