"Bože, daj da ja budem njena majka“: Priča Silvane koja je usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom
Komentari26/12/2025
-17:59
Majčinstvo koje ne bira okolnosti, već ljubav - tako izgleda priča Silvane Veselinović, žene koja je usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom i promenila svoj život iz korena. Od prvog susreta u domu za nezbrinutu decu do danas, Silvana i Una grade odnos poverenja, strpljenja i bezuslovne ljubavi, rušeći predrasude o usvajanju i roditeljstvu. Njihova priča svedoči da porodicu ne čine biološke veze, već srce koje prihvata.
Naime, Silvana je 2012. godine usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom, Unu, i kako kaže onog trenutka kada ju je ugladala shvatila je da bi želela da bude deo njene porodice.
"Tog Decembarskog dana sam došla u Zvečansku da podelim paketiće deci bez roditeljskog staranja. U jednom trenutku sam videla devojčicu koja je sedela sama, nezainteresovana. Pitala sam šta je s njom i rekli su mi da ima Daunov sindrom. Kada sam joj prišla, ona se zateturala, zagrlila me i tada sam samo pomislila: ‘Bože, daj da ja budem njena majka’“, prisetila se Silvana.
Već posle sedam dana, kako kaže, vratila se u dom i kao hranitelj uzela Unu u svoju porodicu.
"Bila sam uporna. Nisam mogla da je ostavim. Ona je ušla u moj život kao melem za dušu“, kaže Silvana, dodajući da je u tom periodu prolazila kroz teške trenutke jer joj je sin otišao u inostranstvo. Prvi dani, navodi, nisu bili laki ali su bili ispunjeni ljubavlju.
"Sve što sam radila sa njom, radila sam s lakoćom. Ona mi je bila vetar u leđa. Restartovala mi je dušu“, ističe Silvana.
Vremenom je Una naučila da hoda, jede samostalno, vodi računa o higijeni, a danas je učenica osmog razreda i, kako ponosno kaže njena majka, "odličan je đak“. Put do potpune integracije u društvo nije bio jednostavan.
Povezane vesti
"Okolina nas u početku nije prihvatila. Bilo je osuđivanja, pogleda popreko i nerazumevanja“, priznaje Silvana. Ipak, naglašava da se situacija danas značajno promenila.
"Sada smo prihvaćene i to mi daje nadu da društvo može da se menja", navela je ona.
Zbog Uninog zdravstvenog stanja, Silvana je u jednom trenutku napustila posao i s ćerkom otišla u Francusku na lečenje.
"Una se razbolela od leukemije i tada nisam imala dilemu - posao nije bio važan. Važno je bilo dete“, kaže ona.
Posle pet godina vratile su se u Srbiju, gde danas žive porodičnim i ispunjenim životom. Silvana posebno ističe važnost osamostaljivanja.
"Znam da ona možda neće biti sto odsto samostalna, ali moj cilj je da iz nje izvučem maksimum. Da sutra, kada mene i mog supruga ne bude, njoj i mojoj deci život bude lakši“, objašnjava.
Una danas sama ide u školu, teretanu, koristi pametni sat za snalaženje u gradu i aktivno učestvuje u porodičnom životu. Najemotivniji trenuci, kaže Silvana, nisu vezani za velike korake, već za male reči.
Povezane vesti
"Najponosnija sam kada izgovori čarobnu reč – mama. Sve ostalo učimo tokom života.“
Svoju priču Silvana danas deli javno, želeći da motiviše druge.
"Ne gledajte da li je dete dečak ili devojčica, koliko ima godina, da li ima neki problem. To je nevažno. Sva deca su ista i svima treba ljubav“, poručuje ona.
Na pitanje šta bi rekla roditeljima koji se suoče sa dijagnozom Daunovog sindroma, Silvana odgovara bez zadrške da su ta deca su puna ljubavi i topline. Biti majka, dodaje, takvog deteta je ponos i sreća jer će vas uvek iskreno voleti.
Detaljnije pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)