Noćne smene u domovima zdravlja rasteretile Hitnu pomoć: Pacijenti zadovoljni bržom i efikasnijom zbrinjavanjem
Komentari20/01/2026
-07:03
U najvećim domovima zdravlja odrasli pacijenti već dva meseca mogu da se jave lekaru i u trećoj smeni, čime se značajno rasterećuje Hitna pomoć. Tokom noći se i dalje zbrinjavaju samo hitna stanja i manje povrede, dok redovna terapija, preventivni pregledi i davanje uputa čekaju dan. Ovaj model ima za cilj da smanji pritisak na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, a u Nišu, gde su broj pacijenata tokom noći udvostručen zbog pojačanih virusnih infekcija, primećuje se da treća smena već olakšava rad lekarima i medicinskom osoblju.
"U noćnim smenama sada u proseku primamo između 30 i 60 pacijenata. Dominiraju febrilna stanja, najčešće akutne respiratorne infekcije gornjih i donjih disajnih puteva. Javljaju se i pacijenti sa bolnim stanjima, uglavnom bolovima u stomaku, grudima, mučninama i glavoboljama. Ponekad nam je teže da obradu pacijenta završimo isključivo na nivou primarne zdravstvene zaštite", kaže za Euronews Srbija dr Anđelija Živković Stanojević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja u Nišu.
Načelnica Opšte medicine u DZ Niš, dr Danijela Cvetković navodi da lekara ima dovoljno i da je Hitna pomoć rasterećena.
"Imamo svakako rasterećenje Hitne pomoći, i tercijarnog zdravstva jer se tu pacijenti zbrinjavaju u najvećem broju slučajeva što može, a kad baš mora onda se naravno šalju i dalje. Lekara imamo dovoljno", kaže ona.
Euronews/Jovana Stanković
I u Novosadskom domu zdravlja tokom noći najveći broj pacijenata javlja se zbog respiratornih tegoba, različitih bolova i alergijskih reakcija, a osoblje hitne službe svakodnevno zbrinjava i manje povrede i akutna stanja koja ne mogu da čekaju do jutra.
"Ono što je primetno u poslednjih nekoliko dana je da opada broj pacijenata, znatno manje nego u prethodnim mesecima otkako je uvedeno noćno dežurstvo. Primećuje se trend smanjenja broja pacijenata, i kada prođe ova zimska sezona respiratornih virusa, zaista mislim da neće biti potrebe za noćnim dežurstvom ovde kod nas", priča dr Špiro Kurdulija, DZ Novi Sad.
U domu zdravlja Palilula u Beogradu situacija je slična, sa manjim brojem pacijenata tokom noći u poređenju sa prethodnim mesecima, a najčešći razlozi dolaska su respiratorne tegobe, bolovi i manje povrede koje zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Povezane vesti
"Zbog same patologije koja se može zbrinuti u domu zdravlja nema većeg broja pacijenata. Uglavnom je to jednocifren broj", kaže dr Mirjana Miladinović DZ Palilula.
Pacijenti zadovoljni
Oni koji dolaze kažu da na ovaj način brže i efikasnije dobiju svu neophodnu pomoć, analize i terapiju, bez dugog čekanja i zakazivanja. Pacijenti ističu da su zadovoljni što mogu da budu zbrinuti odmah, da im se posveti dovoljno vremena, i da im zdravstveni tim pristupa sa pažnjom i razumevanjem.
"Ranije, kad sam dolazila, stanje je bilo katastrofalno - hitna pomoć je bila preopterećena, a čekanje dugo. Sada, kada je uvedeno noćno dežurstvo u domu zdravlja, sve je mnogo bolje. Hitna je rasterećena jer su ranije bile velike gužve, a obrada pacijenata išla je sporo – jedan pacijent nije mogao da bude primljen ni za dva sata. Mogu da kažem da sam vrlo zadovoljna. Nisam očekivala da, prvo, više neće biti gužve, i drugo, da ću moći da dobijem zdravstvenu uslugu za tako kratko vreme. Ranije je bilo teško razaznati ko stvarno treba hitnu pomoć, a ko ne, dok se sada pacijenti mogu efikasno rasporediti, i sve funkcioniše mnogo bolje", kažu pacijenti koje je ekipa Euronewsa zatekla u čekaonicama Domova zdravlja.
Iz Ministarstva zdravlja navode da je uvođenje treće smene u domovima zdravlja značajno rasteretilo službe urgentne i hitne pomoći, posebno kada je reč o pacijentima kojima nije potrebna hitna medicinska intervencija. Prosečno se u noćnim smenama pregleda oko 200 pacijenata, a praksa je pokazala da ovo ne remeti redovno funkcionisanje ustanova primarne zdravstvene zaštite. Trenutni rezultati potvrđuju opravdanost pilot projekta i ukazuju na njegov pozitivan efekat na efikasnost zdravstvenog sistema.
Komentari (0)