Svake godine u Srbiji od srčanih bolesti umire grad veličine Pirota, među njima i mlađi od 45 godina

Sve više mladih u Srbiji suočava se sa skrivenim srčanim problemima, a iznenadne smrti pre 45. godine postaju alarmantno česte. Kardiolog prof. dr Dragan Simić upozorava u razgovoru za Euronews Srbija da mladi u Srbiji retko prepoznaju prve signale kardiovaskularnih oboljenja, od bola u grudima do lupanja srca, i naglašava da jednostavni pregledi mogu da spreče tragične ishode.

"Srbija je zemlja u vrhu po mortalitetu od kardiovaskularnih bolesti. Godišnje izgubimo oko 57.000 ljudi - to znači da jedan grad veličine Pirota nestane sa mape svake godine“, upozorava Simić.

Kako kaže, posebno zabrinjava to što među njima više nisu samo stariji pacijenti, već su često to ljudi ispod 45 godina.

Iako se često veruje da infarkt nastupa "iz vedra neba", Simić ističe da je to mit.

"Vrlo retko se dešava da neko dobije infarkt, a da pre toga nije imao nikakve tegobe. To je varka. Ljudi imaju upozorenja, ali ih ne prepoznaju ili ih ignorišu", navodi on.

Naime, simptomi o kojima govori uključuju stezanje u grudima, nedostatak vazduha, preskakanje srca, pa čak i ponavljajuće glavobolje usled povišenog pritiska.

"Kad ga dobro ispitamo, pacijent kaže da je to osećao, ali je zanemarivao. Nemamo dovoljno razvijen odnos prema zdravlju - već sa 30 godina morate početi da vodite računa o sebi", kaže on.

Loše navike kao put ka ozbiljnim rizicima

Uz genetiku, mladi u Srbiji vrlo često upadaju u rizik zbog životnog stila. Pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost i neregulisane masnoće u krvi najčešći su faktori koji povećavaju šansu za infarkt.

"Cigarete su užasan problem. Kod nas 30 odsto odrasle populacije puši – 31 odsto muškaraca, 28 odsto žena. To je svetski vrh", kaže on.

Ali, dodaje, u porast rizičnih ponašanja spada i prekomerna upotreba energetskih pića.

"Energetska pića su modni trik, mladi ih piju nekontrolisano, po više limenki dnevno. Ona stimulišu simpatički nervni sistem, ubrzavaju srce i mogu da dovedu do opasnih poremećaja ritma", kaže Simić.

Kombinovanje energetskih pića sa alkoholom, ističe, dodatno povećava opasnost. Kako objašnjava, energenti prikriju efekat alkohola i mladi nemaju osećaj koliko su zapravo popili.

Mnogi mladi, kaže Simić, imaju urođene srčane mane koje nigde nisu dijagnostikovane - sve dok se ne dogodi ozbiljan incident.

Euronews Srbija

"Postoje ljudi sa manjim urođenim manama koje nisu otkrivene u detinjstvu. Oni žive bez dijagnoze, a problem se otkrije tek u odraslom dobu", navodi.

Zato, dodaje on, jedan običan EKG često nije dovoljan, već nešto detaljniji pregled.

"EKG u mirovanju nekad ne uhvati problem. Zato je važan i ultrazvuk srca, holter, test opterećenja… sve dok ne dođemo do jasne dijagnoze", navodi.

Srčana slabost sve češća - 200.000 ljudi u Srbiji živi s njom

Kako Simić navodi, srčana slabost je drugi najčešći kardiološki problem u zemlji, odmah posle hipertenzije.

"Oko 200.000 ljudi u Srbiji ima srčanu slabost. To ide polako, godinama. Pacijent se zamara, ali tek kasnije otkrijemo da je kontraktilnost srca smanjena", rekao je on.

Ističe da se čak i kod kućnih ljubimaca više vodi računa o promenama fizičke kondicije nego kod ljudi.

"Veterinari stalno apeluju da vlasnici psa dovedu ako primete da se brže zamara. A mi sami sebe tako ne čuvamo", navodi.

Uprkos složenosti problema, dr Simić kaže da je deo rešenja jednostavan. Na pitanje šta je najbolja prevencija, on navodi - pet puta nedeljno po 30 minuta hoda. 

"Nije problem kontrolisati pritisak, holesterol, srčanu frekvencu, težinu i biti fizički aktivan. Šta je problem pet puta nedeljno po 30 minuta hoda", kaže.

I dok se faktori rizika ne mogu uvek ukloniti, pravilna briga o telu i redovne kontrole mogu sprečiti tragične ishode.

"Ako budete korektni prema sopstvenom srcu - ono će vam to vratiti", rekao je.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.