Starosna granica za krivičnu odgovornost: Švedska razmatra spuštanje na 13 godina, treba li i Srbija?

Švedski ministar pravde Gunar Štremer izjavio je da će se nastaviti rad na predlogu za smanjenje starosne granice krivične odgovornosti sa 15 na 13 godina za najteže zločine.

Štremer je naveo da se Švedska suočava sa hitnom situacijom i da mere koje se preduzimaju moraju da budu u skladu sa problemima sa kojima se suočava.

O ovoj temi za Euronews Srbija je govorio advokat Dragoslav Ljubičanović, koji na pitanje da li će ovo pooštravanje doprineti smanjenju krivičnih dela ističe da je potrebno zapitati se i šta je to što je tu populaciju dovelo do toga da vrše takva krivična dela.

"Nažalost, očigledno je da Švedska nije odolela tome što se kod njih desilo. Isto ovo pitanje se postavilo i kod nas pre dve godine nakon tragedije u Ribnikaru kada je jedan deo javnosti tražio da se i kod nas pristupi izmeni krivičnog zakonodavstva i da se spusti granica odgovornosti", rekao je on.

Dodao je da do toga nije došlo i da bi to "bio poraz za društvo".

"Na svu sreću nije došlo. Zaista mislim da bi bio poraz nas kao društva da smo jednu civilizacijsku tekovinu, da se postavlja granica krivične odgovornosti za decu, prekoračili. Nije sporno da postoji problem i nije sporno da smo kao društvo poraženi kada deca vrše takve akte, neću reći krivična dela, njih zakon ne može da prepozna kao učinioce krivičnih dela, kada vrše takve akte stravičnih nasilja. Mi treba pre svega da postavimo pitanje kako jedno dete od 13 godina može, u Švedskoj je to 13 godina, kako može da dođe u situaciju da izvrši neko teško krivično delo i teško delo ubistva ili nešto drugo", rekao je on.

Podsetio je da se pre zločina u OŠ "Vladislav Ribnikar" došlo do zločina u Novom Sadu.

"Sećate se da je bio onaj slučaj kada su dvoje dece, koje zakon nije prepoznavao kao moguće izvršioce, usmrtilo penzionera u Novom Sadu i to kamenicama. Nažalost taj slučaj je prošao jer su i žrtva i učinioci bili iz socijalno marginalni područja, pa nisu bili u fokusu javnosti, nismo kao društvo reagovali blagovremeno da prepoznamo da se to suzbije. Plašim se da nismo ni sad reagovali", rekao je on.

Na pitanje ko treba da reaguje ukoliko se u ranom uzrastu uoči neko devijantno ponašanje, Ljubičanović kaže da su roditelji ti koji su najpozvaniji da reaguju.

"Ali ono što mi danas smatramo reakcijom, koja je adekvatna reakcija na to ponašanje. Nekada je postojala zauška, da se povuče za uvo, da se podigne glas, da se održi predavanje, danas se to smatra povredom prava deteta. Dete ne stiče svest o zabranjenosti nekih aktivnosti i čim mu ništa nije zabranjeno, onda je sve dozvoljeno", kaže on.

Kako je dodao, cilj kaznene politike prema maloletnim počiniocima nije da budu kažnjeni nego je cilj da budu prevaspitani.

"Cilj je da pokušamo da ga resocijalizujemo i da ga vratimo da bude odgovoran član društvene zajednice. Na tragu toga da je, neko bi rekao blaga kaznena politika, često se kao izvršioci krivičnih dela u domenu pre svega na primer prodaje narkotika pojavljuju maloletni počinioci. Roditelj mora da bude roditelj. Roditelj ako odgovara za dete on mora da ima prava u vaspitavanju tog deteta, mi smo nažalost podlegli propagandi da deca samo imaju prava, to je propaganda. Isto tako ojačati položaj profesora, nastavnika", rekao je on.