Onkolozi upozoravaju - broj obolelih od raka u Srbiji raste iz godine u godinu, preventiva ključna

Povodom Svetskog dana borbe protiv raka stručnjaci upozoravaju da u Srbiji svake godine raste broj obolelih, dok preventivni pregledi i dalje nisu deo redovne zdravstvene kulture građana. Prema procenama, desetine hiljada ljudi godišnje dobije dijagnozu maligne bolesti, a polovina izgubi bitku sa njom. Prof. dr Vladimir Kovčin u razgovoru za Euronews Srbija poručuje da su rano otkrivanje i dostupnost savremenih terapija ključni za veće šanse za izlečenje.

Ovogodišnje obeležavanje deo je višegodišnje globalne kampanje pod sloganom "Jedinstveno povezani", koja traje do 2027. godine i stavlja akcenat na individualni pristup svakom pacijentu, njegovom iskustvu i izazovima sa kojima se suočava tokom lečenja.

Upravo na potrebu veće informisanosti i redovnih kontrola ukazuju i stručnjaci, koji poručuju da je rano otkrivanje bolesti presudno za ishod lečenja. Kovčin ističe da podaci pokazuju kontinuirani rast broja obolelih.

"Statistika pokazuje da svake godine imamo između pet do sedam procenata više karcinoma nego u prethodnoj godini i to je jedan poražavajući podatak, tako da okvirno nekih 45.000 obolelih u svakoj godini imamo. Od toga bar polovina premine od te teške bolesti“, navodi Kovčin.

Kada je reč o vrstama malignih oboljenja, struktura se razlikuje kod muškaraca i žena.

"Što se tiče muškaraca, najzastupljeniji karcinomi su prostata, pluća, karcinom debelog creva, kod žena dojka, grlić materice i nažalost i pluća i to je razlog zbog toga što se ne poštuje zakon o zabrani pušenju“, objašnjava on.

Uprkos stalnim apelima lekara i kampanjama u medijima, navika odlaska na preventivne preglede još uvek nije dovoljno razvijena. Kovčin smatra da je problem i u nedovoljnoj kontinuiranoj edukaciji.

"Ljudi ne shvataju najozbiljnije te priče, a s druge strane mislim da bi to trebalo bar jednom nedeljno uvedemo zdravstveno vaspitanje u škole, ali i edukativne emisije upravo toj bolesti posvećene, svakoj vrsti karcinomima svaka tema. Na taj način mislim da bi podigli svest i probudili i naterali pacijente da se jave na te preventivne preglede, ali radije bih ja to nazvao screening pregledi i sistematski pregledi“, kaže on.

Velika očekivanja javnosti često su usmerena ka naučnim istraživanjima i razvoju novih terapija. Međutim, put od laboratorije do primene u praksi je dug i neizvestan.

"U principu, prvo to mora da se radi u laboratorijama na eksperimentalnim životinjama, zatim se prelazi na faze kliničkog ispitivanja i sve to traje čak i do 10 godina. Međutim, u onkologiji gde nemamo idealni lek, taj period je skraćen na nekih pet godina da bi se došlo do nekog novog leka. Naravno da rezultati u laboratoriji ne moraju da budu baš tako dobri kada se radi zvanično lečenje pacijenata“, naglašava Kovčin.

On takođe dodaje da je razvoj lekova izuzetno zahtevan proces.

"Svake godine otkriju se hiljade novih supstanci, a samo jedna ili dve dođu do faze kliničkih ispitivanja na ljudima. To je jedan ogroman posao koji zahteva ogromne investicije i mnogo rada da bismo došli do novog leka“, ističe.

Kada je reč o dostupnosti inovativnih terapija u Srbiji, situacija je, prema njegovim rečima, i dalje izazovna.

"Nažalost, još uvek kasnimo u tome i zato što se ti inovativni lekovi periodično uvode na listu našeg osiguranja. Mislim da je poslednji put to bilo 2022. ili 2023. godine kada smo stvarno dobili jedan veliki broj inovativnih lekova, međutim u međuvremenu su se pojavili i novi lekovi koji tek čekaju da dođu u našu zemlju“, upozorava Kovčin.

Kaže da je bolest moguće pobediti ili držati pod kontrolom ukoliko se otkrije na vreme. Upravo zato, kaže, važan je poziv za građane da preventivne i sistematske preglede uvrste u redovnu godišnju rutinu, jer pravovremena dijagnoza značajno povećava šanse za kvalitetniji i duži život.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.