Hrvatski profesor savetovao studente u Srbiji pod pseudonimom, pa podneo ostavku: Ko je Aleksandar Maršavelski?

Slučaj profesora zagrebačkog Pravnog fakulteta Aleksandra Maršavelskog, koji je mesecima pod pseudonimom "Prijatelj studenata" objavljivao savete studentima u Srbiji u dnevnom listu Danas, otvorio je oštru političku raspravu u Hrvatskoj. Maršavelski je, nakon otkrivanja identiteta i reakcija koje su usledile, podneo neopozivu ostavku na članstvo u Veću za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija. U središtu polemike nije samo njegova podrška studentskom pokretu, već i pitanje kako je osoba koja je obavljala funkciju u telu zaduženom za nadzor hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) mogla istovremeno da se politički angažuje u Srbiji.

O slučaju je za Euronews Srbija govorio novinar iz Zagreba Jurica Kerbler, koji ukazuje na pitanja o tome šta su hrvatske institucije znale o profesorovom angažmanu i kakav je bio njegov pristup informacijama iz bezbednosnog sistema.

Ko je Aleksandar Maršavelski i kakvu je funkciju obavljao?

Kerbler ističe da je Maršavelski ugledan pravni stručnjak, profesor krivičnog prava sa značajnim profesionalnim iskustvom. Učestvovao je u izradi više zakona u Hrvatskoj, radio u državnim institucijama i vladinim radnim grupama, a sarađivao je i na projektima Evropske unije i Ambasade SAD u Zagrebu. Bio je i gostujući profesor u Moskvi i Pekingu.

Na predlog stranaka SDP i Možemo, Aleksandar Maršavelski je u julu imenovan u Veće za građanski nadzor SOA. Reč je o telu čija je uloga da nadzire rad hrvatske bezbednosno-obaveštajne službe. Upravo je spoj te funkcije i njegovog angažmana u Srbiji postao centralno pitanje političke rasprave.

"Potpuno je nemoguće da SOA nije znala za taj njegov angažman sa studentima u Beogradu", ocenio je Kerbler. On smatra da je važno utvrditi da li su hrvatske vlasti za aktivnosti profesora znale ranije ili su za njih saznale tek kada je njegov identitet postao javan.

Pitanja o bezbednosnoj proveri i mogućem pristupu podacima

Printscreen YouTube/Jutarnji list

Kerbler je otvorio i pitanje koliko je Maršavelski, kao član tela za građanski nadzor, mogao da zna o poverljivim i obaveštajnim informacijama koje se odnose na rad SOA, uključujući one povezane sa Srbijom. On je naveo da se može pretpostaviti da je profesor imao uvid u deo takvih podataka, ali je istovremeno naglasio da odgovori na ova pitanja za sada nisu poznati.

"Mnogo tih pitanja je sada otvoreno, a budući da se radi o osetljivom području, verujem da odgovore možda nikada nećemo saznati", rekao je Kerbler. Nije izneo dokaz da je Maršavelski prenosio bilo kakve informacije srpskoj strani, već je takvu mogućnost pomenuo kao jedno od pitanja koje, prema njegovoj oceni, treba razjasniti.

Novinar smatra da je neophodno utvrditi i kako je profesor prošao bezbednosnu proveru prilikom imenovanja u nadzorno telo. Prema njegovom mišljenju, teško je zamisliti da institucija čiji rad nadzire Veće nije bila upoznata sa aktivnostima jednog od njegovih članova.

Političke reakcije u Hrvatskoj

Euronews Srbija

Slučaj je otvorio i raspravu o odgovornosti hrvatskih političkih aktera. Ministar pravosuđa Damir Habijan ocenio je Maršavelskov postupak kao neprihvatljiv i odgovornost za njegovo imenovanje usmerio na SDP i Možemo, stranke koje su ga predložile. Prema njegovim tvrdnjama, Vlada nije znala za profesorov angažman niti ga je podržavala.

Kerbler, međutim, dovodi u pitanje mogućnost da najviši državni zvaničnici nisu bili obavešteni. "Kao građanin mislim da je to nemoguće", rekao je, dodajući da je teško poverovati da članstvo u tako osetljivom nadzornom telu može ostati van saznanja relevantnih institucija.

Ostavka Maršavelskog zato nije okončala polemiku. U Hrvatskoj se i dalje postavljaju pitanja o proceduri njegovog imenovanja, bezbednosnoj proveri i granicama privatnog javnog angažmana osobe koja je obavljala funkciju u telu za nadzor obaveštajne službe. 

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu na početku teksta