Hirurg o smrti devojčice u Čačku i opasnostima "rutinskih" operacija: "Preoperativna priprema je najvažnija"

Smrt četvorogodišnje devojčice u Čačku, koja je preminula nakon operacije krajnika, duboko je potresla javnost u Srbiji. Dok Više javno tužilaštvo u tom gradu nalaže hitnu obdukciju radi utvrđivanja tačnih uzroka smrti, a Ministarstvo zdravlja šalje inspekciju, građani Čačka na ulicama traže odgovore. Tragični događaj otvorio je niz bolnih pitanja: postoje li zaista "rutinske" operacije, kako se sprovodi preoperativna priprema i koliko je teško na sudu dokazati lekarsku grešku? O ovim temama za naš program govorili su hirurg i sudski veštak dr Momčilo Jakovljević, kao i advokat Mladen Stiković.

Slučaj koji danima zaokuplja pažnju javnosti kulminirao je protestima ispred čačanske bolnice. Građani, potreseni sudbinom deteta koje je, prema rečima roditelja, u bolnicu ušlo potpuno zdravo, zahtevaju istinu i odgovornost.

Direktor Opšte bolnice u Čačku, dr Dejan Dabić, izašao je pred roditelje i novinare, objašnjavajući proceduru i reakciju ustanove. Iako su okupljeni insistirali na imenu lekara koji je operisao dete, direktor je istakao da nema pravo da tu informaciju iznosi javno, ali da je porodica sa tim upoznata. Takođe, on je naglasio da je spreman da podnese ostavku ukoliko nadležni organi utvrde bilo kakve propuste u radu bolnice.

Dr Dabić je okupljenima preneo prve nalaze unutrašnje kontrole:

"Komisija koja je obrazovana u okviru bolnice nije našla propuste u toku operacije i anestezije, a svoja zapažanja je u pisanoj formi dostavila zdravstvenoj inspekciji i Ministarstvu. Kod ovakvih nemilih događaja, Ministarstvo zdravlja šalje eksternu nadzornu komisiju, uglavnom profesore Medicinskog fakulteta, da provere kvalitet stručnog rada. Verujem da će ta komisija stići možda čak i ove nedelje. Postoji zakonska procedura koja mora da se poštuje u svakom postupku, pa i u medicini", rekao je on.

"Ne postoje rutinske operacije"

Gostujući u programu Euronews Srbija, hirurg i sudski veštak dr Momčilo Jakovljević osvrnuo se na terminologiju koja se često koristi u medijima i javnosti, upozoravajući da olako shvatanje hirurških zahvata može biti opasno. On je apelovao da se prekinu nagađanja dok ne stignu zvanični rezultati obdukcije, jer je to jedini validan dokument o uzroku smrti.

"Prvo što sam čuo jeste da se priča o 'rutinskoj operaciji'. Smatra se da takva operacija ne traje dugo i da u praksi ne izaziva mnogo komplikacija. Međutim, nijedna operacija nije rutinska. I obično vađenje zuba može da povredi živac ili dovede do komplikacija koje se odraze na mozak. Hirurške grane su opasne i uvek treba 'otvoriti četvore oči'. Prema tome, ne treba nikoga unapred osuđivati niti 'obdukovati' pre zvanične obdukcije", istakao je dr Jakovljević.

Govoreći o mogućim uzrocima, doktor je pomenuo bronhospazam kao jednu od mogućih komplikacija, napominjući da se u javnosti spekuliše da je dete ekstubirano i da je možda došlo do spazma bronhija koji je ugrozio disanje. Ipak, on je naglasio da je ključ svake intervencije u temeljnoj pripremi.

"Preoperativna priprema je izuzetno važna, možda i najvažnija. To podrazumeva kardiološki pregled i pregled pedijatra. Drugo, i najvažnije, jeste razgovor anesteziologa sa roditeljima – da li je dete imalo astmu, neku infekciju ili alergije. Konkretno, kod operacije krajnika, neophodno je da brisevi nosa i grla budu apsolutno čisti i da dete u skorije vreme nije imalo prehladu. Ako brisevi nisu čisti, nikakva operacija ne dolazi u obzir. To zna svaki student medicine", objasnio je dr Jakovljević.

Na pitanje o poverenju u zdravstveni sistem nakon ovakvih tragedija, doktor je bio iskren, rekavši da ovakvi slučajevi neminovno utiču na percepciju pacijenata.

"Možete uraditi hiljade operacija dobro, ali kada se desi jedan ovakav slučaj, narod gubi poverenje. Najžalije mi je deteta i njegove porodice, ali verovatno će sada mnogi izbegavati da vode decu na operacije krajnika, što je razumljiva reakcija"

Takođe, osvrnuo se i na navode da majci nije dozvoljeno da bude u sanitetu sa detetom prilikom transporta u Beograd. Dr Jakovljević smatra da bi, iako to zavisi od procene situacije, on lično dozvolio prisustvo roditelja, jer je u tim trenucima psihološka podrška najvažnija.

"Porodica treba da iskoristi sva pravna sredstva"

Sa pravne strane, situaciju je analizirao advokat Mladen Stiković, objašnjavajući da porodica ima na raspolaganju više pravnih mehanizama – od krivičnog i parničnog, do disciplinskog postupka. Prema njegovim rečima, Krivični zakonik prepoznaje nesavesno pružanje lekarske pomoći kada lekar primeni nepodobno sredstvo ili način lečenja, ili uopšteno postupa očigledno nesavesno.

Stiković je poseban akcenat stavio na važnost brzog delovanja porodice u ovakvim situacijama.

"Porodica treba da iskoristi sva pravna sredstva, a pre svega da odmah podnese zahtev za uvid i pribavljanje medicinske dokumentacije. U prvim momentima može doći do pokušaja izmene te dokumentacije. Ona se vodi i u pisanoj i u elektronskoj formi, a svaka izmena u elektronskoj formi ostavlja takozvani digitalni trag. To se kasnije može utvrditi putem veštačenja informatičke struke", upozorio je advokat.

Euronews Srbija

On je potvrdio da se u praksi dešavalo da se naknadno menja digitalni zapis, te da se zdravstveni radnici kasnije pozivaju na odgovornost upravo zbog toga. Kada je reč o sudskim veštačenjima, Stiković je napomenuo da se često angažuju veštaci iz drugih gradova (Niš, Novi Sad, Kragujevac) kako bi se izbegla pristrasnost i "esnafska solidarnost" među lekarima koji se međusobno poznaju.

"Sudsko-medicinski odbor je dužan da izvrši objektivno veštačenje. Starije kolege su mi pričale da su nekada veštaci često štitili svoje kolege jer Srbija nema dovoljno lekara određenih specijalnosti, pa su svi povezani. Međutim, to se utvrđuje u svakom posebnom postupku", dodao je Stiković.

"Svest građana o pravima na niskom nivou"

Jedan od najvećih problema za porodice preminulih jeste dužina trajanja sudskih procesa, koji mogu postati prava agonija. Advokat navodi da krivični postupci mogu trajati dve, tri, pa čak i do sedam godina, u zavisnosti od ažurnosti suda i samih stranaka.

"Kao što smo urušili pravosuđe, urušili smo i zdravstvo, pa nije čudo što nam se ovakvi slučajevi dešavaju. Svest građana o pravima je na niskom nivou, ali u poslednjih pet godina raste. Ljudi shvataju da moraju da se informišu", rekao je Stiković.

On je savetovao da se nezadovoljni građani, pored suda, mogu obratiti inspekciji zdravlja, savetniku za zaštitu prava pacijenata, kao i Savetu za zdravlje pri lokalnoj samoupravi. Takođe, moguće je pokrenuti postupak pred Lekarskom komorom, koja može oduzeti licencu za rad zdravstvenom radniku ukoliko se utvrdi da nije pružio adekvatnu zaštitu.

Euronews Srbija

Dr Jakovljević se nadovezao na priču o solidarnosti, ističući da on lično nikada ne bi štitio kolegu za koga se utvrdi da je napravio propust.

"Ne pada mi na pamet da štitim kolegu koji je kriv. Bilo je pokušaja da mi objasne neke stvari, ali ja u to ne ulazim. Nije teško naći lekarsku grešku ako ona postoji, to se vrlo prosto vidi", zaključio je dr Jakovljević.