Od Prvog srpskog ustanka do Sretenjskog ustava – istorijski značaj 15. februara
Komentari15/02/2026
-13:46
Dan državnosti Srbije, koji se obeležava 15. i 16. februara, ustanovljen je u spomen na dan kada je u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak. Takođe se obeležava i kao Dan ustavnosti Srbije jer je na taj dan u Kragujevcu 1835. godine proglašen prvi Ustav Knjaževine Srbije - Sretenjski ustav. Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da su ovi datumi važni kako za srpsku istoriju, tako i za duhovnu i versku simboliku.
Istoričar Nebojša Damjanović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su kraj 18. i početak 19. veka bili teški za srpski narod.
"Jako je teško bilo za naš narod sve od kraja 17. veka, kroz velike seobe, austro-turske ratove, preko naših leđa, pa sve na samom početku 19. veka, u Moravskoj Srbiji, kada se naš narod našao u Beogradskom pašaluku, gde su vlast preuzeli janjičarski poglavice, dahije odmetnute od Stambola. Tu je nastao nepodnošljiv režim i tada je počela da se kroji značajna istorijska priča", kaže on.
Prema njegovim rečima, neposredni okidač Prvog srpskog ustanka bila je seča knezova od strane dahija.
"Ovde je u pitanju bila zavera protiv dahija. Seča knezova bila je povod, a ne planirani događaj na Sretenje“, ističe Damjanović.
Karađorđe, poznat i kao Crni Đorđe, kaže, izabran je da predvodi ustanak i to zahvaljući datim okolnostima.
"Da nije bilo seče knezova, verovatno bi mnogo uglednijih ljudi predvodilo ustanak, ali u očajanju je izabran onaj za koga se smatralo da će vojnički biti najsposobniji. Crni Đorđe je bio hajduk, odmetnik, čak je pre ubistva svog oca imao problematičnu prošlost, ali u tom trenutku je njegov vojnički talenat bio presudan", podseća Damjanović.
Povezane vesti
Prvi ustanak, navodi on, imao šire ambicije: oslobođenje Beogradskog pašaluka i uklanjanje dahija, ali ne i celokupne Srbije.
Euronews Srbija
Nakon završetka Prvog ustanka, dolazi do donošenja Sretenjskog ustava, jednog od najprogresivnijih u Evropi.
"Hteo se ustav sa građanskim pravima, preuzetim od Francuza i Belgijanaca. Ali to je bio prevelik korak za tadašnje društvo. Veliki deo Ustava nije mogao da opstane, a strani faktori, Austrija, Rusija, Turska, bili su protiv njega", kaže Damjanović, koji takođe ističe tadašnju ulogu Rusije u prepoznavanju srpske autonomije.
Značaj Sretenjskog ustava
Sa druge strane, istoričar Momčilo Pavlović podseća da Sretenje simbolizuje ne samo podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine, već i donošenje Sretenjskog ustava 1835. kao prvog pokušaja ograničavanja samovolje vladara.
On isitiče kontekst donošenja Sretenjskog ustava, jednog od prvih modernih ustava na Balkanu.
"Političar i diplomata Dimitrije Davidović je za nekoliko nedelja sastavio taj Ustav, a Miloš Obrenović je rekao da će sada da vlada po njemu, da je najveće blagodejanije za narod lična i imovinska sigurnost i umeren pores", kaže
Ustav je, kako ističe, uređivao osnovna prava, podelu vlasti i državna znamenja.
Povezane vesti
"Dakle u prvim članovima Sretenjskog ustava definišu se dostojanstvo, prostor Srbije, državna znamenja, zastavu, grb, kao sve države. Pored toga, narodna skupština je imala prerogative da odlučuje o visini poreza i ništa drugo”, kaže on.
Iako su odlike ustava bile napredne, Pavlović naglašava da je on ukinut posle samo 55 dana zbog pritiska velikih sila.
"Meseci i po dana,, on je suspendovan. Rusija je ocenjivala da je Ustav revolucionaran i da može dovesti do velikih nemira i u samom ruskom carstvu. Austrija i Osmansko carstvo su takođe smatrali da Srbija još uvek nije država i da nema prava da donosi ustav", rekao je.
Povezane vesti
Govoreći o današnjem značaju Sretenja, Pavlović podseća da su ideje koje su tada pokrenute deo srpskog identiteta i borbe za prava i slobodu.
"Država treba da počiva na ustavu koji određuje realno stanje i na zakonima. Vladari, kneževi, monarsi, predsednici treba da služe narodu, a ne da vladaju", rekao je.
On ističe trajne simbole i tekovine iz tog perioda, koje jesu, kako kaže, idenditet države.
"Ostale su nam državni simboli koji su se menjali, ali uglavnom su tada ustanovljeni i do dana današnjeg. Srpska trobojka, dostojanstvo Srbije, podela vlasti – to su norme koje su danas univerzalne", rekao je on.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)