Predsednik Matice srpske za Euronews Srbija: Blokade univerziteta ne rešavaju društvenu krizu, već je produbljuju

Matica srpska, najstarija kulturna i naučna institucija u Srbiji, ove godine obeležava dve decenije postojanja. Osnovana 1826. godine u Pešti, kroz dva veka je bila čuvar srpskog jezika, književnosti i identiteta, ali i svedok i učesnik ključnih društvenih promena.

O značaju Matice, njenim projektima i mestu u savremenom društvu za Euronews Srbija govorio je predsednik institucije, profesor dr. Dragan Stanić. Poseban fokus razgovora bio je na prošlogodišnjoj Svetosavskoj akademiji, događaju koji je privukao pažnju javnosti i izazvao brojne reakcije. Prema njegovim rečima, ovi incidenti  duboko su potresli i njega lično i samu instituciju.

Stanić kaže da je ulazak studenata na Svetosavsku akademiju doživeo kao pritisak i prelivanje društvenih tenzija u prostor koji, kako ističe, mora da ostane izvan dnevne politike.

"Matica pre svega nikada nije želela da radi kad su vanredne društvene okolnosti. Kada su bila revolucionarna zbivanja 1848–49. godine, nije radila. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata nije radila. Kada je bila pod državnim pritiskom 1835. i 1836. godine, takođe nije mogla da radi. Da bismo postigli onu vrstu fine meditativne smirenosti bez koje nema ni Matice ni ovakvih ustanova, moramo imati normalan ambijent", rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, kada se "događaji sa ulice i uličnim ponašanjem preliju u instituciju kakva je Matica", to više nisu normalne okolnosti. Posebno mu je, kaže, bilo žao što su među studentima prepoznao i neke svoje bivše studente.

"Žao mi je što im je uopšte palo na pamet da naprave jedan happening u tradicionalnoj ustanovi kao što je Matica srpska. Ja imam razumevanja za performans i neoavangardnu umetnost, time sam se i bavio, ali nije svako mesto pogodno za takvu vrstu delatnosti", naveo je on.

Studentima je, kako kaže, ponudio dijalog – ali ne u formi upada i prekidanja svečanosti. 

"Zamolio sam ih da to ne rade tada, ali sam im ponudio da razgovaramo kad god žele. Mislio sam da će to prihvatiti, naročito moji bivši studenti. Sa ogromnim žaljenjem sam konstatovao da su odbili razgovor. Ako su došli da razgovaramo, nema razloga da taj razgovor ne obavimo. To znači da su njihove namere druge vrste“, rekao je Stanić.

Euronews Srbija

On tvrdi da ga dodatno zabrinjava ono što naziva „dvostrukim moralom“ – ponašanje na jedan način, javno deklarisanje drugog cilja, a skrivena treća namera. 

"Bojim se da će to temeljno ugroziti čistotu mentalne konstrukcije tih mladih ljudi. Iskreno sam zabrinut", istakao je.

U širem društvenom kontekstu, Stanić smatra da blokade univerziteta i škola ne mogu rešiti probleme poput korupcije ili funkcionisanja sudstva. 

"Nećemo problem u sudstvu rešiti time što proizvodimo novi problem blokirajući univerzitet i visoko školstvo. Tako samo umnožavamo krizu", naveo je.

Na pitanje da li je događaj na Svetosavskoj akademiji doživeo kao politički pritisak, odgovara potvrdno, navodeći da su pritisci dolazili i iznutra – preko dela zaposlenih koji su javno iskazivali političke stavove na društvenim mrežama.

„Matica mora imati distancu prema svim oblicima dnevno-političkog ponašanja. To je uzus ove ustanove. Poštujemo legalno izabranu vlast, ko god da je dobio legitimitet na izborima. To je princip. Kada se vlast promeni, razgovaramo sa onima koji su tada legalni predstavnici“, rekao je Stanić, dodajući da nikome nije branio da protestuje, ali da sve mora biti u okvirima zakona i uz očuvanje dijaloga.

Uprkos svemu, kaže da bi bio spreman da Matica, kao institucija sa dvovekovnim ugledom, posreduje u društvenom dijalogu – ali pod uslovom da se razgovor vodi uljudno i bez agresije.

U razgovoru se osvrnuo i na značaj kontinuiteta Matice srpske, osnovane 1826. godine u Pešti, sa prvobitnim ciljem da obezbedi opstanak „Serbskog letopisa“, kasnije nazvanog Letopis Matice srpske. Model samoodrživog razvoja, zasnovan na krugu osnivača i stalnom širenju članstva, smatra i danas aktuelnim.

Euronews Srbija

Govoreći o savremenim projektima, Stanić je naveo da Matica trenutno realizuje više od sto naučnih projekata. Među kapitalnim izdanjima izdvojio je „Srpski biografski rečnik“, čiji je osmi tom objavljen, zatim „Srpsku enciklopediju“, kao i normativne priručnike – pravopis, gramatiku i jednotomni rečnik srpskog jezika. Posebno je istakao projekat istorije Karlovačke mitropolije, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.

Ipak, priznaje da se kultura i nauka danas nalaze na margini društvenih prioriteta, u vremenu fragmentisane pažnje i dominacije kratkih medijskih formi.

„Mi u Matici verujemo u spor, smiren razgovor, u predavanje koje traje 45 minuta i zahteva koncentraciju. To je suprotno logici savremenih medija. Ali bez te koncentracije nema dubine, a bez dubine nema ni ozbiljnog mišljenja“, zaključio je Stanić.

U godini kada obeležava dva veka postojanja, Matica srpska se, kako se iz njegovih reči može zaključiti, nalazi između tradicije i savremenih izazova – nastojeći da očuva prostor dijaloga u društvu koje je, po njegovoj oceni, opasno podeljeno.

Kompletan intervju pogledajte u video prilogu na početku teksta.