Počelo suđenje za tragediju u Barajevu: Lanac odgovornosti od vlasnika do inspektora – kako je dom uopšte mogao da radi?

Više od godinu dana nakon stravične tragedije u kojoj je život izgubilo 11 korisnika doma za stare u beogradskom naselju Barajevo, pred Višim sudom u Beogradu počelo je suđenje odgovornima. Vlasnici doma, članovi porodice Ivanović – Gorica, Miloš i Aleksandar, negirali su krivicu na početku procesa. Optužnica ih tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a tokom izlaganja izneti su šokantni detalji: u objektu nije bilo dovoljno obučenog osoblja, korisnicima je bilo dozvoljeno pušenje u prostorijama, a dom nije posedovao ni osnovne priključke za gašenje požara, kao ni neophodnu protivpožarnu opremu.

Ovaj slučaj, međutim, prevazilazi okvire jedne sudnice i otvara bolno pitanje društvene odgovornosti i stanja u sistemu socijalne zaštite. Da li su krivi samo oni koji su domom upravljali ili i oni koji su im to dozvolili? O ovoj temi za Euronews Srbija govorili su Nadežda Satarić iz organizacije "Amity" i Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih domova za stare.

Sistemski nemar i "dom na livadi"

Euronews Srbija

Nadežda Satarić, magistar socijalne politike, smatra da krivica nije samo na vlasnicima, već da odgovornost dele inspekcijski organi, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pa čak i srodnici koji svoje najmilije smeštaju u neproverene objekte. Ona ističe da je neverovatno kako je dom uopšte dobio dozvolu za rad s obzirom na niz nepravilnosti koje su morale biti uočene.

"Pogrešili su i jedni i drugi, a rekla bih i treći, a to su srodnici. Prvo, oko davanja dozvole – kako je to moguće? Možda su inspektori tada i napisali neke primedbe i dali rokove za ispravku, ali taj čovek je godinama posedovao domove na različitim lokacijama. Meni je bilo iznenađenje da je samo nekoliko meseci pre nesreće inspekcija ponovo bila u domu po prijavi, napisala naloge za popravku, a opet ništa nije urađeno. Dakle, krivi su predstavnici inspekcije", istakla je Satarić.

Ona je posebno naglasila nehumane uslove i nepoštovanje osnovnih standarda koji su prethodili tragediji, a koji su morali biti sankcionisani mnogo ranije.

"Izuzetno su odgovorni ovi koji su sada na optuženičkoj klupi. Kako su mogli da u domu nemaju ono što je osnovno – da nemaju socijalnog radnika, da nemaju evidenciju o korisnicima, što je obavezan standard? Kako je moguće da nisu imali rešene otpadne vode, što stoji u elaboratu pre otvaranja doma?", pita se Satarić.

Poseban akcenat stavila je na lokaciju samog objekta, koja je bila u potpunoj suprotnosti sa pravilnikom. Dom se nalazio na nepristupačnom terenu, što je dodatno otežalo, ako ne i onemogućilo, efikasnu reakciju hitnih službi.

"Gledala sam pravilnik koji reguliše standarde. Tamo se vrlo precizno kaže da dom treba da bude u naseljenom mestu. To podrazumeva infrastrukturu, prodavnicu, apoteku, javni saobraćaj. Tamo, koliko smo videli na slikama, vodi makadamski put, to je nekakva kaljuga. Kako tuda da priđu sanitetska vozila? Kako je moguće da ostave dom bez jedne osobe u toku noći ili da vežu korisnike da ne bi lutali? Odgovorni su svi", zaključila je ona.

Korupcija i "slepi" inspektori?

Euronews Srbija

Sa ocenom da je sistem zakazao slaže se i Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih domova za stare. On smatra da je ovakav način poslovanja posledica isključivog fokusa na profit, ali i korupcije koja omogućava da se zakonski propisi zaobilaze.

"To je moguće kada je u fokusu lični interes i bogaćenje, odnosno nelegalno sticanje materijalnih dobara. Da bi se izbegavali zakonski propisi i normativi, neko vam je to morao omogućiti. Ja bih postavio pitanje nadležnim službama i tužilaštvu: šta je sa svim tim ljudima koji su dugogodišnji radnici inspekcijskog nadzora? Tu postoji kolektivna odgovornost", rekao je Milovanović.

On je izneo frapantan podatak da je neposredno pre požara, u decembru mesecu, izvršen inspekcijski nadzor koji nije utvrdio nikakve dramatične propuste koji bi doveli do zatvaranja doma, iako su oni bili očigledni.

"Inspektor socijalne zaštite je dužan da obiđe ceo objekat. Ako je već izašao na teren, morao je da primeti da nema hidranta ili protivpožarnog aparata – niko nije slep. Morao je hitno da alarmira druge službe. Takođe, taj dom je bio u blokadi sa preko 15 miliona dinara. Jedan od uslova za licencu je finansijska stabilnost. Kako vi funkcionišete ako ste u blokadi? To se znalo i niko nije reagovao. Zvonilo je nekoliko alarma, ali uzalud", objašnjava Milovanović.

Milovanović je podsetio da je isti dom i ranije prijavljivan zbog izlivanja septičke jame, na šta su se žalile komšije, ali da nadležni nisu reagovali adekvatno. Često se dešava, kako tvrdi, da se izdaju rešenja za rad uz nalog da se nedostaci otklone naknadno, što se u praksi nikada ne dogodi, ili se prikazuje fiktivan broj zaposlenih koji realno ne postoje.

Posledice po celu struku i strah porodica

FoNeT/AP/Darko Vojinović

Tragedija u Barajevu ostavila je dubok trag ne samo na porodice nastradalih, već i na reputaciju svih privatnih domova za stare u Srbiji. Poverenje građana je ozbiljno poljuljano, a strah od smeštanja starih lica u ustanove postao je nikada veći.

"Nama su stali prijemi narednih tri do četiri meseca, toliko osetno da ne biste verovali. U tom periodu bilo je vlasnika domova koji su odlučili da zatvore svoje objekte jer nisu mogli da izdrže pritisak. Situacija je bila gora nego u periodu korone", ističe Milovanović.

Sada, kako kaže, ljudi dolaze sa velikom dozom opreza, što u Udruženju podržavaju. Savetuju porodicama da "otvore četvoro očiju", da traže licencu na uvid, da provere ko čini stručni tim i da ne poklanjaju poverenje olako.

Više o ovoj temi pogledajte u videu iznad teksta